Dokle će cene da rastu – šta za “novčanike“ znače predviđanja o piku inflacije na jesen

Cene u prodavnicama rastu već mesecima, a ono što sve kupce zanima je dokle će to da traje. Najnoviji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je inflacija u julu dostigla 12,8 odsto, a po njihovim prognozama taj trend će biti nastavljen i do kraja avgusta. Optimistična predviđanja, međutim, stižu za treći kvartal, kada bi, kako očekuju u centralnoj banci, trebalo da dođe do usporavanja inflacije.

Pre toga bi, u septembru, rast cena trebalo da dostigne vrhunac za ovu godinu, a projekcija NBS je da će to biti 14 odsto. Od oktobra bi, prognoziraju u NBS, trebalo da počne da pada, a narednih meseci da bude na nivou od 11 do 11,5 odsto.

U NBS kažu da su se od prethodnog izveštaja za jun materijalizovala dva ključna izazova koji utiču na rast inflacije – zaoštravanje geopolitičkih tenzija i dalji rast cena energenata, kao i poljoprivredna sezona, koja će zbog suše biti lošija od prošlogodišnje.

Guverener Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je danas da je od međugodišnje inflacije koja je u julu iznosila 12,8 odsto, oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata.

– Iako smo i u maju pretpostavljali da će inflacija narednih meseci rasti, zbog geopolitičkih kretanja i nepovoljnih agrometeoroloških događanja cene hrane i energenata su prethodnih meseci ostvarili veći rast od predviđenog. Prema novoj projekciji međugodišnja inflacija u trećem kvartalu će dostići vrhunac, najverovatnije u septembru, a zatim će početi da opada – rekla je Tabaković.

Istakla je da je zbog rasta troškovnih pritisaka i uvozne inflacije iznad očekivanja nastavljeno umereno zaošastravanje monetarne politike , što je rađeno kroz korigovanje referentne kamatne stope, u junu za 50 baznih poena, u julu i avgustu za po 25 i da ona sada iznosi 3,0 odsto.

Navela je da je u takvim uslovima kreditna aktivnost ostala važan faktor obezbeđenja sredstava za proizvodnju i finansiranje investicija i potrošnje.

U julu su cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju porasle u proseku za jedan odsto na jun, dok je od početka godine zabeležen rast cena od 8,4 posto. prošlog meseca su najviše poskupeli rekreacija i kultura, za 3,2 procenta, transport za 2,3 posto, alkoholna pića i duvan za 2 odsto, zatim stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva za oko 1,9 odsto. Više koštaju i oprema za stan i tekuće održavanje i to 1,5 odsto, za zdravstvene potrebe izdavajamo 0,8 odsto više, dok su restorani i hoteli skuplji za 0,7, a obrazovanje za 0,2 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će najavljeni rast plata i penzija potpuno amortizovati efekat inflacije.

– Inflacija će nam na međugodišnjem nivou na kraju godine biti oko 9,8 odsto, a rast penzija će biti 20,2 odsto. Kada su rasle penzije četiri i pet posto a imali smo inflaciju od od 3-4 odsto pa je to bio rast. Posebno penzija, jer one nisu pratile plate koje su mnogo brže rasle. Ovog puta penzioneri će biti izuzetno zadovoljni – rekao je Vučić.

Profesor ekonomije Slaviša Tasić za Euronews Srbija kaže da je dosadašnja visoka inflacija bila očekivana i da smo trenutno na njenom vrhu i napominje da ga iznenađuje projekcija za pik od 14 odsto u septembru.

– Mislim da je već vreme i da ima uslova da ona počne ranije da pada. Cena energenata poput nafte, ali i metala su počele da padaju, a cene nekih roba su ostale visoke, ali više ne rastu. To može polako da se preliva i u realni sektor – smatra Tasić.

On napominje da je u nekim zemljama, poput Amerike, zabeleženo usporavanje inflacije, odnosno da je na prelazu iz juna u jul ona u SAD iznosila nula odsto.

– To znači da ima uslova da se već polako smanjuje i da i pre septembra imamo sam vrh – kaže Tasić.

Profesor napominje da je najnačajniji globalni uzrok inflacije veća svetska monetarna ekpsanzija u protekle dve godine, jer su banke štampale mnogo novca, što je pospešilo tražnju, kupovinu i investicije, a da smo sa strane ponude imali smanjenje i restrikciju proizvodnje svega zbog prekida uzrokovanih kovidom, a zatim i zbog rata u Ukrajini.

– Ako imate više novca sa jedne strane koji je bio odštampan, a manje robe i manju sposobnost proizvodnje, zbog tih realnih problema, u toj situaciji nema šta drugo, već cene moraju da rastu – objašnjava Tasić.

On napominje da je Srbija vezana za Evropu, a dinar za evro i da imamo de fakto fiksni kurs prema evru.

– To je uvedeno zbog stabilnosti koju donosi evro, međutim, sada imamo situaciju da je Evropska centralna banka reagovala ekspanzivnom monetarnom politikom, da bi pomogli svojim privredama da izađu iz krize sa kovidom, a potom i iz ratne krize, što je prouzrokovalo inflaciju. Pratimo uticaj Evrope i zbog toga najveći deo inflacije uvozimo preko fiksnog kursa – rekao je Tasić.

Izvor: Euronews Srbija