ČAČAK – Kada je pre 12 godina prestao da se profesionalno bavi košarkom, Dragan Basarić (44) zajedno sa svojim prijateljem, takođe bivšim košarkašem, a danas poznatim trenerom Dejanom Milojevićem, odlučio je da zapušteno imanje svog pradede u dragačevskom selu Guberevci pretvori u reprezentativne voćnjake.
Za jabuke sa oko tri i po hektara plantaža ovih ortaka, koje su odličnog kvaliteta, svake godine utrkuju se kupci, a najveći deo roda završi na ruskom tržištu. Borovnice, koje Basarić i Milojević proizvode bez ikakvog tretiranja, maltene organski, na oko dva hektara zakupljenog zemljišta, kao i kupine koje se prostiru na zasadu od 50 ari, predstavljaju pravu retkost u domaćim, a posebno u inostranim trgovinama.
Posle osmoletke u svom rodnom selu, Dragan se obreo u Čačku, gde je i započeo košarkašku karijeru. Igrao je u brojnim srpskim klubovima, ali i u klubovima u Švajcarskoj, Belgiji, Bosni, Crnoj Gori… Kada je rešio da okonča karijeru, počeo je da razmišlja o daljim planovima i životnom putu.
– Na ideju mog velikog prijatelja Milojevića, odlučio sam da se bavim voćarstvom. Prvo smo razmišljali o potpunoj organskoj proizvodnji, ali organski plodovi još uvek u Srbiji nemaju cenu. Odlučili smo se, ipak, za konvencionalno voćarstvo, i gajenje tri sorte jabuka – zlatni delišes i dva u to vreme veoma retka sortimenta – gala i breburn. Sadnice smo kupili u Italiji. Postavili smo sistem za navodnjavanje i podigli smo protigradnu mrežu na čitavom zasadu. To je, sa sigurnošću mogu da kažem, u to vreme bio, a i danas je, jedan od najsavremenijih voćnjaka u ovom delu Srbije – rekao nam je Dragan.
Prosečni godišnji prinosi jabuka sa ortačkog voćnjaka su između 40 i 50 tona po hektaru. Sa plasmanom nikada nisu imali problema, pa vele da su sve što su ubrali u deset dosadašnjih berbi odmah i prodali, jer je roba vrhunskog kvaliteta. Obično sva jabuka završi u Rusiji, a ove godine su u februaru prodali breburn po 45 dinara, a ostale dve sorte još u berbi, direktno sa plantaža, po 35 dinara.
– Osrednja roba više nema kupaca, već samo vrhunska. Zato se voćarstvom treba ozbiljno baviti. Često čitam kako jabuka ide u bescenje, kako se prodaje za četiri dinara. Da, to je tačno, ali koja jabuka. To je industrijska, koju ozbiljan proizvođač u svom zasadu ne bi smeo ni da ima – kaže Basarić.
Za borovnice odlučili su se pre tri godine, kada je Dragan, krčeći imanje, opazio zakorovljenu plantažu ove voćke. To je, ispostaviće se kasnije, bio zasad njegovog danas pokojnog prijatelja Milenka Surudžića iz Guče, od koga je plantažu uzeo pod zakup.
Sadnice su iz Amerike, i sađeno je u veoma čestim redovima, tako da je i gotovo nemoguće prići mašinama i tretirati ovaj zasad. Zato je sve prepušteno prirodi, i bez navodnjavanja i protivgradne mreže, godišnje uberemo oko četiri tona. U Srbiji je još uvek malo borovnice i sa naših podneblja one prvo stižu na evropsko tržište, još u junu, pa im je u startu berbe cena oko pet evra.
Međutim, nema još ozbiljnijeg kupca, već su proizvođači prepušteni pojedincima, nakupcima, koji nasred berbe, kada stiže borovnica i u ostalim zemljama, prekinu otkup. Tako da je što se tiče borovnice, kod nas potpuno neuređeno tržište.
Planovi ove dvojice nekadašnjih vrsnih košarkaša je da i dalje gaje ove tri voćne vrste, ali će podići novi zasad borovnice i preduzeti sve agrotehničke mere zaštite. Vele da im u sezoni nedostaje radne snage, dok ovih dana Dragan sam, ili uz pomoćnog radnika, orezuje voćke, šiša travu, obavlja neophodno prskanje.
– Teško je u isto vreme biti i profesionalni košarkaš i biti voćar. Moja topla preporuka mladima je da se bave sportom, a kada okače patike o klin, onda počnu da se bave voćarstvom. Ako ste ozbiljni u ovom poslu, možete lepo i da živite. A, pored toga imate dosta slobodnog vremena, svoj ste gazda, a rezultati rada odmah su vidljivi. Samo je potrebno dobro se organizovati – zaključuje Basarić.
Izvor: Večernje Novosti, V. Ilić
