ČAČAK – O premijeri predstave Glumačkog ateljea Kulturnog centra Čačak “Kome verujete“, po motivima istoimenog komada Jelene Đorđević. Adaptacija i režija: Jovana Mišić i Dušan Vukašinović. Korišćeni i tekstovi Andreja Tarkovskog, Ivana Viripajeva,Nikolaja Koljade, Mome Kapora.
Piše: Dušan Darijević
U trenutku kada je Narodno pozorište u Beogradu zatvoreno, a UDUS (Udruženje dramskih umetnika Srbije) zahteva, između ostalog, i smenu nadležnog ministra, kada se zbog nedostatka novca ne održi tek začeti pozorišni festival MAPA u Čačku, bilo kakva pozorišna premijera je istinski događaj i doživljaj. Ako je predstava čedo onih koji od pozorišta ne žive, već žive za pozorište, tačnije onih kojima ovo nije životni poziv, već na daske koje život znače stupaju iz čiste ljubavi prema dramskoj umetnosti i teatru, onda je to u današnjem vremenu za posebno poštovanje.
Pozorišni amaterizam nekad i sad nisu za poređenje u društvu koje je davno izgubilo kompas i u kome su sve vrednosti poremećene. Premijera ovog pozorišnog bisera to u stvari nije, tačnije, glumci Glumačkog ateljea su premijeru male dramske forme sa elementima komedije i ironije, imali u maju, a predstava odigrana pre nekoliko dana je repriza premijere. Predstava je odigrana u Dramskom studiju Kulturnog centra, mitskom mestu za pozorišni život Čačka u kom je davne 1982. godine, svoju diplomski predstavu “Struganje mašte“ odigrala danas velika Mirjana Karanović.
Tu i na takvom mestu, čačanski glumci, kojima nisu bitne godine, profesija kojom se bave, već ista strast i ljubav prema teatru, pred publiku su izneli priču o dvoje mladih ljudi, anketara, koji u jednom soliteru od stanara pokušavaju da dobiju odgovore na pitanje, kome veruju. Sreću šarolik svet, uglavnom usamljen, zbunjen životom u kom su se našli, a većina na postavljeno pitanje ne zna odgovor, ili samo misli da zna. Sve što publika čuje i vidi može biti i zbunjujuće, zabavno, veselo, ali i tužno, kao što je i naš svakodnevni život.
Ljudi iz solitera, njihove nade i sumnje, njihovi strahovi i očekivanja, nisu izmišljeni, to smo mi, publika, to su naše komšije, naše sitne laži i prevare, obmane, posledice ludila u kom živimo, posrnulog društva na stranputici, punog zbunjenih pojedinaca ne jednom obmanutih, provedenih ne jednom, krivim putem, kako u Srbiji, tako u Rusiji, celom svetu, kako juče, kad su i nastali tekstualni predlošci, tako i danas kada ih sa scene ubedljivo i sa emocijom izgovaraju glumci Glumačkog ateljea, ne amateri, već glumčine, zbog hrabrosti da stanu pred nas i izgovore reči koje tište sve i da pokušaju da odgovore na pitanje koje “svrbi“ večno – KOME VERUJEMO?
Veliki uspeh ove dramske družine koju je okupila LJUBAV prema životu i teatru, ne bi bila moguća, bez njihovih mentora, koji su ih vodili kroz ovu avanturu, Jovane Mišković i Dušana Vukašinovića, glumaca SNP iz Novog Sada, odgovornih za adaptaciju tekstova i režiju.
Sve pohvale ansamblu, zaslužni za iskren i dug aplauz publike, Tijani Vranić, Jeleni Ćalović, Nemanji Polugu, Draganu Martinuviću, Iliji Stefanoviću, a posebno bi izdvojio Natašu Vasiljević (zbog glasa i dikcije), mladog, talentovanog Luku Spasojevića koji je već sad majstor za glumačke nijanse i koji u likove koje igra unosi specifičnu toplinu, nežnost, koja im daje živost, to je umela da prepozna i komisija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je mladi Čačanin položio prijemni i želimo mu sve najbolje u životu i daljem radu.
I tu nije kraj, gluma Stojanke Ane Đurović, zahteva esej, a ne samo par redaka, ali za to ovog puta nema prostora, dovoljno je reći da se ubedljivost, originalnost, sugestivnost koju nam nudi sa scene ne sreće ni kod glumica sa velikim iskustvom, to treba videti i doživeti. Možemo samo poželeti da njen talenat zapazi neko spreman za veće poduhvate nego što je ova predstava čija sudbina nije poznata. Luka zbog obaveza koje nalaže Akademija neće biti u prilici da bude deo ove priče, ali u ovakvim projektima sve je moguće.
Veliki naklon za ove hrabre ljude da stanu na scenu i kažu ono što tišti sve nas.
Nisam gledala predstavu, procitala sam ovaj tekst „sa paznjom“ I verujem nasem Dariju da je predstava dobra. Zelim da to zazivi u mom gradu Cacku pa da redovno na repertoaru imaju predstave a mi gradjani da gledamo i uzivamo. Nadam se da nisam preterali optimista. Hvala Portalu Moravainfo na redovnim prilozima o kulturnim desavanjima u nasem gradu.