Kako su Mađarska i Rumunija smanjile marže, da li i Srbija može tako?

U nedelju u 11 sati će biti objavljene mere za pomoć građanima, koje će stupiti na snagu već 1. septembra. Među merama su i marže trgovaca, a može li Srbija da sledi primer Mađarske i Rumunije?

Među nekoliko mera, najavljena je ona koja se odnosi na cene pre svega osnovnih prehrambenih namirnica. Kako je „Blic Biznis“ analizirao, pretpostavka je bila da će se akcija usmeriti na one koje su bile ranije, poput „Bolja cena“ i „Najbolja cena“. Ovog puta, međutim, pomenuti su i primeri Mađarske i Rumunije, o čemu je govorio ministar finansija Siniša Mali.

Dodatno, najavljeno je i donošenje uredbi o ograničavanju marži.

Naime, prema predlogu Uredbe koja će sledeće nedelje biti na vladi marže u najvećim trgovinskim lancima biće ograničene na maksimalnih 20 odsto.

• Čudesne mere donosimo i mislim da će narod biti izuzetno zadovoljan. Videćete, tu nema više prevara. Imamo sada cene koje se uzimaju od dobavljača i ograničenje marže. Možeš ti da podižeš cenu i na 500, ali uzmi pa plati 300 i 400 dobavljaču. A hoće da plati 30 i 40. On ne može da se igra sa tim više – naveo je između ostalog, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljujući program.

Cilj je da se kroz analizu marži i u veleprodaji i u maloprodaji napravi sistem kontrole, koji se već sprovodi u Rumuniji i u Mađarskoj, najavljeno je.

Mađarska trenutno ima ograničenje maloprodajne marže na 10 odsto na oko 1.000 artikala u okviru 30 kategorija proizvoda, osnovnih životnih namirnica. Uredba je doneta u martu ove godine i to zbog ponovnog rasta cena hrane, a vlasti su se pozivali na neumerene marže koje su maloprodavci zaračunavali na neke proizvode.

Mera, koja uključuje namirnice poput jaja, mleka i mesa, izuzima trgovce s manjim godišnjim prihodima, čime se štede lokalni trgovci mešovite robe.

Inflacija je u Mađarskoj ponovno porasla na 5.7 posto u februaru, što je više nego u ijednoj od 27 članica Evropske unije. Potrošačke cene širom EU u proseku su porasle za 2.7 odsto.

Orban je supermarketima je ograničio maržu na 30 osnovnih prehrambenih artikala. Ona im sada može iznositi 10 posto iznad veleprodajnih troškova.

Ubrzo nakon što su mere stupile na snagu, premijer Viktor Orban je optužio strane trgovce da „pljačkaju Mađare“ svojim „preteranim i neopravdanim rastom cena“.

U Rumuniji su uvedena ograničenja za slične namirnice koje čine osnovnu potrošačku korpu. Ta zemlja je prošle godine uvela uredbu o limitiranju trgovačkih marži, produženu do kraja septembra ove godine. Za 21 osnovni proizvod ograničene su marže svih učesnika u lancu snabdevanja.

• Prerađivači (prehrambena industrija) mogu zaračunati maržu do 20% na trošak proizvodnje.
• Distributerima je dozvoljena marža od najviše 5% plus operativni troškovi, bez obzira na broj posrednika.
• Maloprodavcima je ograničena marža na 20% uz dodatak direktnih i indirektnih troškova.
• Uvoznicima osnovnih proizvoda poput ulja, brašna i šećera marža je ograničena na 5%

U obe zemlje, ograničenja se odnose na meso, mlečne proizvode, brašno, šećer, ulje, povrće, jaja i suhomesnate proizvode poput parizera.

Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za „Blic Biznis“ je detaljno govorio o tome šta znači smanjenje marži, kakav će efekat ova mera imati pre svega na građane, a onda i na trgovce, kao i na koji način će doći do sprovođenja ove mere.

• Najavljeno smanjenje trgovinskih marži znači da će država ograničiti maksimalnu zaradu trgovaca na osnovne prehrambene proizvode, tako da marža ne može prelaziti približno 20–22 odsto. Ova mera posebno se odnosi na hleb, brašno, ulje, mlečne proizvode, meso, voće, povrće, bezalkoholna pića i druge osnovne životne namirnice, a cilj je da se krajnja cena proizvoda za potrošače smanji ukupno za 15 do 20 procenata. Time bi se ublažio pritisak inflacije na kućni budžet i omogućilo građanima da lakše obezbede osnovne potrepštine – kaže Mijušković.

Za građane, kako navodi, efekat smanjenja trgovinskih marži trebalo bi da bude značajno smanjenje cena proizvoda koji čine osnovu svakodnevne potrošnje, što direktno povećava pristupačnost hrane i osnovnih namirnica.

• Za trgovce, ograničavanje marži znači manji prostor za ostvarivanje profita na ovim proizvodima, pa će biti neophodno prilagođavanje poslovne strategije. Istovremeno, država planira da spreči praksu da se izgubljeni profit nadoknađuje povećanjem marži na druge proizvode koji nisu obuhvaćeni ograničenjem, pa će nadležni organi pojačati kontrolu – dodao je Mijušković.

Izvor: Blic Biznis