Kakvo nas leto očekuje: Prognoza vremena za naredni period

0
1080

Srbiju čeka još jedno dugo toplo leto, ali bi prema dugoročnoj prognozi trebalo da bude malo manje vrelo nego što je bio slučaj prošle godine, kaže meteorološkinja Mirjam Vujadinović Mandić za portal N1.

Prošlo leto je bilo jedno od najtoplijih od kada se meri temperatura, a vrelina tokom najtoplijeg godišnjeg doba je postalo očekivano.

Tako će prema međunarodnim ali i domaćim dugoročnim prognozama biti i ove godine.

Kako navodi doktorka Mirjam Vujadinović-Mandić, temperature će kada je Srbija u pitanju u periodu jun-avgust biti očekivano iznad normale, ali ne toplo kao prethodnog leta.

Prethodno leto je bilo treće najtoplije leto, a ove godine možemo očekivati leta poput onih iz 2019. i 2021. godine – kaže profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odnosno docent za naučnu oblast Meteorologija.

– Očekivano je da u nižim predelima tropskih dana, a to su oni sa temepraturom većom od 30 stepeni budu između 30 i 50, dok je očekivani broj dana sa temepraturama preko 35 stepeni je 10 do 15 – ističe Vujadinović-Mandić za portal N1.

Dva sigurna toplotna talasa

Ona smatra da je za očekivati da se dese dva toplotna talasa, odnosno kada je najmanje pet vezanih dana sa ekstremnom temepraturom vazduha.

Srbija je zemlja u kojoj je zagrevanje intenzivnije od svetskog proseka. Tako se srednja globalna prosečna temperatura povećala za 1,1, stepen, dok je u Srbiji viša za 1,8 stepeni, zbog čega sada svake godine tokom leta imamo temperature koje su se u drugoj polovini 20. veka smatrale ekstremnim.

U gradovima je ovaj brojka veća zbog postojanja urbanih ostrva toplote. Urbano ostrvo toplote, kao fenomen više temperature vazduha u gradovima u odnosu na okolinu, predstavlja najvažniju posledicu uticaja urbanizacije na klimu. Zgrade, beton, asfalt i ljudska i industrijska aktivnost urbanih područja su uzrokovali gradove da održavaju višu temperaturu nego okolina. Vazduh na gradskom toplotnom ostrvu u ekstremnim slučajevima može biti veći i do 11 stepeni u odnosu na ruralna područija grada.

Problem će biti posebno noću ako se temperature ne spuštaju ispod 20 stepeni. Grad se sporije hladi a zbog ovolikih temeratura organizmu je teško da se oporavi jer nema vremena da se rashladi. To loše utiče na zdravlje.

Primera radi, u Beogradu leti temperature asfalta i betona dostižu čak 60 stepeni, što znači da su temperature vazduha iznad preko 40 stepeni, dok se noću temperature vazduha zadržavaju i na preko 30 stepeni celzijusa.

Tako je razlika u temperaturama u centru i periferiji Beograda dva stepena, dok Novi Sad pokazuje veći efekat toplotnih ostrva i razlike između centra i periferije su u proseku četiri stepena. Razlog tome je gušća urbana sredina.

Padavine uobičajene ali mogu biti nedovoljne

Vujadinović Mandić ističe da je prema prognozama očekivano da količina padavina bude u klimatološkoj normali, odnosno prosečna.

Izvor: N1

Prethodni članakPlanska isključenja struje za ponedeljak
Sledeći članakČarapić vodio Borac do pobede nad Megom

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here