U poslednjih nekoliko godina na društvenim mrežama sve češće je primetna pojava takozvanih kid gan influensera. To su deca, uglavnom mlađa od 12 godina, koja promovišu upotrebu vatrenog oružja.
Ovaj fenomen postao je zabrinjavajući, pre svega imajući u vidu da se ta vrsta promocije vatrenog oružja vrši uglavnom na Instagram nalozima, ali i na drugim platformama poput Jutjuba, koje prate desetine hiljada ljudi.
Na tim snimcima i objavama vide se deca starosti desetak ili nešto više godina kako vežbaju pucanje iz pištolja i takvu aktivnost promovišu kao zabavu, ali istovremeno i na neki način društveno korisnu, u smislu da je vatreno oružje najbolji vid zaštite, kako sopstvene, tako i bezbednosti svoje porodice.
– Naloge na kojima deca upražnjavaju te aktivnosti uglavnom prate drugi mladi ljudi i zbog toga je taj fenomen veoma opasan. Istraživanja su, naime, pokazala da su deca, a pogotovo mlađa od 10 godina, više sklona da slušaju savete svojih vršnjaka nego roditelja ili nastavnika u školi. Ukoliko gledaju promociju vatrenog oružja koji vrše njihovi vršnjaci, samim tim će imati veću želju da takvim aktivnostima i pribegnu – kaže za Morava info Srđan Hercigonja iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Prema njegovim rečima, fenomen gan influensera nastao je pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je gotovo nepostojeća kontrola kupovine i upotrebe vatrenog oružja. Međutim, taj talas sada se širi i u Evropi.
– Šira javnost nije dovoljno upoznata sa fenomenom gan influensera, a trebalo bi. Smatram da bi u najskorijem periodu moralo da se pojača kontrola nad promocijom takvih sadržaja – naglašava Hercigonja.
Imajući u vidu na traumatično iskustvo iz maja meseca kada su se dogodila dva masakra, koliko je pojava gan ili kid gan influensera opasna i upozoravajuća?
– Ova pojava je jako opasna. Mi se i dalje kao društvo oporavljamo od događaja s početka maja i moramo veoma voditi računa šta se dešava. Mi smo imali prilike da odmah nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar“ na društvenim mrežama vidimo reakcije koje pozivaju na zabrinutost. Bilo je tu situacija u kojima se otvoreno slavi krvavi čin u “Ribnikaru“, ali i maloletni ubica, kao i način na koji je on to uradio. Mi smo za to saznali samo zahvaljujući reakciji policije i tužilaštva, ali se bojim da je takvih slučajeva bilo i mnogo više. Imamo tu upozoravajuću okolnost da su maloletnici veoma aktivni na društvenim mrežama i nešto bi svakako trebalo da se preduzme – kaže Srđan Hercigonja.
On, međutim, upozorava da nije nimalo lako izboriti se sa izazovom ove vrste.
– Vlast je formirala Radnu grupu za bezbednost dece na internetu i odmah se upalo u problem, budući da su te platforme i društvene mreže u privatnom vlasništvu, pa država mora da nađe način sa globalnim kompanijama kao što je “Meta“, u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram kako bi se ti sadržaji mogli kontrolisati – navodi on.
Hercigonja ističe i da baš zbog načina na koji funkcionišu društvene mreže, škola, pa i policija nisu u stanju da kontrolišu šta deca rade u slobodno vreme.
– Upravo zbog toga je veoma bitna, zapravo ključna, uloga roditelja. Mislim da je krajnje vreme da se naprave određene kampanje dizanja svesti o svim izazovima i opasnostima koje drušrvene mreže nose sa sobom, kako bi se roditelji, koji često i neznaju kakve sve opasnosti vrebaju njihovu decu, sa tim problemom bolje upoznali. To, naravno, ne znači da deci treba da zabrane korišćenje društvenih mreža ili igrica, već da država inicira edukativne kampanje za roditelje, a onda posredno i za decu, šta na društvenim mrežama sme da se radi, a šta ne sme. Na roditeljima je u tom pogledu možda i najveća odgovornost – zaključuje Srđan Hercigonja.
Izvor: Morava info
