Avgust često donosi najviše temperature, duže boravke napolju, putovanja, gužve, promene ritma i veći rizik od dehidratacije. Iako se malaksalost, glavobolja ili pad energije često pripisuju “običnom letnjem umoru”, pojedini simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije stanje.
Visoke temperature ne opterećuju samo starije osobe i hronične bolesnike. One utiču na ceo organizam, krvne sudove, srce, pritisak, disanje, nivo tečnosti i elektrolita. Zato je važno znati kada je dovoljno rashladiti se i odmoriti, a kada je potrebno javiti se lekaru.
O tome kako vrućina utiče na organizam i koje simptome ne treba ignorisati govori dr med. Tijana Petrović, lekar specijalista interne medicine, iz MediGroupa.
Šta se dešava u telu kada smo izloženi visokim temperaturama?
- Visoke spoljne temperature i povišena vlažnost vazduha, čemu smo često izloženi tokom letnjih meseci, mogu uticati na naše zdravlje. Pri visokim spoljnim temperaturama naš organizam teži da se rashladi i da sačuva normalnu telesnu temperaturu od 36,5 do 37 °C. U cilju rashlađivanja dolazi do širenja krvnih sudova, povećanog protoka krvi kroz kožu, kao i do pojačanog znojenja i gubitka tečnosti i elektrolita – objašnjava dr Petrović.
Kako navodi, sve to može uticati na pad krvnog pritiska, dodatno opterećenje srca, ubrzan srčani rad i dehidrataciju.
Kod osoba koje boluju od kardiovaskularnih bolesti mogu se pogoršati anginozne tegobe, simptomi i znaci srčane insuficijencije, a mogu se javiti i poremećaji srčanog ritma. Kod pulmoloških bolesnika može se pogoršati osećaj otežanog disanja i pojačati zamaranje.
Kada letnja malaksalost nije bezazlena?
Tokom vrelih dana mnogi osećaju umor, slabost ili pad koncentracije. Ipak, postoje simptomi koje ne treba čekati da “prođu sami”.
- Ukoliko se tokom ili nakon izlaganja toploti jave jaka glavobolja, povišena telesna temperatura, mučnina i povraćanje, malaksalost ili grčevi u mišićima, treba obratiti pažnju. Takođe, ukoliko se jave bolovi u grudima i/ili otežano disanje, potrebno je javiti se lekaru – ističe dr Petrović.
Poseban oprez potreban je kod simptoma koji mogu ukazivati na toplotni udar.
- Treba naglasiti i da je toplotni udar životno ugrožavajuće stanje, sa telesnom temperaturom preko 40 °C, i da je potrebno što pre javiti se lekaru – dodaje dr Petrović.
Ko je najugroženiji tokom avgustovskih vrućina?
Najugroženije grupe su deca, trudnice i stariji ljudi, kao i osobe koje boluju od kardiovaskularnih i plućnih bolesti, dijabetes melitusa i drugi hronični bolesnici.
Pod povećanim rizikom su i osobe koje rade na otvorenom, kao i oni koji duže borave u zagrejanim prostorijama.
Kako razlikovati običan umor od ozbiljnijeg stanja?
Jedna od najčešćih dilema tokom leta jeste da li su simptomi posledica prolazne iscrpljenosti ili znak ozbiljnijeg problema.
- Ukoliko se tegobe povuku u roku od pola sata do sat vremena od trenutka kada se rashladimo, najverovatnije se radi o običnoj iscrpljenosti od vrućine. Ukoliko se jave povišena telesna temperatura, glavobolja, mučnina, povraćanje, smanjeno ili obilno znojenje, vrtoglavica ili poremećaj svesti, treba razmišljati o toplotnoj iscrpljenosti i toplotnom udaru – kaže dr Petrović.
Kako se zaštititi u najtoplijem delu leta?
Tokom dana sa ekstremno visokim temperaturama trebalo bi izbegavati boravak napolju u najtoplijem delu dana, od 10 do 17 časova, kao i direktno izlaganje suncu. Savetuje se rashlađivanje prostorija u kojima boravimo.
Potreban je redovan unos tečnosti, kao i češći, manji i lakši obroci. Garderoba bi trebalo da bude svetla i od prirodnih materijala, a glava pokrivena šeširom ili kačketom.
Ukoliko smo u prilici, organizam treba dodatno rashladiti tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi.
Letnji umor ne mora uvek biti razlog za brigu, ali simptome poput bola u grudima, otežanog disanja, visoke temperature, vrtoglavice, povraćanja ili poremećaja svesti ne treba ignorisati. Ako se tegobe ne povlače nakon rashlađivanja i odmora, potrebno je javiti se lekaru.
