Mihajlović: Rudarstvo je budućnost, na kraju ćemo biti poslednji u eksploataciji litijuma

6
497
Foto: Tanjug/MGSI/Zoran Petrović

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da je litijum, uz bakar i zlato, kritična mineralna sirovina u svetu.

Kako je navela, zaustavljenjem projekta „Jadar“ Srbija je izgubila šansu da među prvima u Evropi dobije kompletan lanac proizvodnje.

Ona je, gostujući na TV Hepi, rekla da je ukidanjem Uredbe o prostornom planu, praktično je zaustavljen projekat „Jadar“, „ali da ne smemo da dozvolimo da se zaustavi rudarstvo u Srbiji, jer mi jesmo rudarska zemlja“.

Litijum, bakar i zlato su kritične mineralne sirovine u svetu, a Srbija je bogata tim sirovinama. Potpuno je neshvatljivo govoriti da treba da se zaustavi rudarstvo u našoj zemlji, jer nije istina da je Srbija samo poljoprivredna zemlja, a da nema potrebe da razvijamo industriju, rudarstvo – rekla je Mihajlović.

Dodala je da „ako hoćemo da zadržimo ljude ovde i da napravimo uslove da se oni koji su otišli vrate, ne smemo da stanemo, jer to znači da idemo unazad, a onda će ljudi i dalje da odlaze iz Srbije“.

Mihajlović je rekla da je „ideja bila da imamo rudnik litijuma, fabriku baterija i fabriku električnih vozila, čime bi Srbija povećala rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za još 15 milijardi evra“.

Rudarstvo je budućnost, ne budemo li to razvijati, opet ćemo ostati sa strane – rekjla je Mihajlović.

Istakla je da je Srbija među prvim zemljama započela istraživanje i nije pogrešno što je tadašnja vlast dala dozvole.

Na kraju ćemo biti poslednji u eksploataciji litijuma. Druge države su već počele sa eksploatacijom, a mi smo odustali – rekla je Mihajlović.

Ona, kako je navela, žali „što nismo dobili rezultate studija o uticaju na životnu sredinu, onda bi svi koji su bili protiv, iz raznih razloga, videli da se radi o novoj tehnologiji“.

To bi bio podzemni rudnik, potpuno digitalizovan sa najnovijim tehnologijama, visoko sofisticiranom opremom, sa visoko plaćenim poslovima. Ne bi bilo isparenja sumporne kiseline, nema prženja jadarita na hiljadu stepeni, nema tečnog otpada, nema ničega čime su mesecima plašili građane – rekla je Mihajlović.

Izvor: Beta

Prethodni članakNinova nagrada Mileni Marković za roman “Deca“
Sledeći članakU Gradskoj biblioteci popust od 50 na članarinu za đake i studente povodom Savindana

6 KOMENTARA

  1. pa i ovako smo poslednji u svemu pa ovog puta je i pametnije da ostanemo poslednji u urnisanju i unistavanju svoje male jadne i previse napacene drzave i izmucene prirode

    nije nam dosta sto smo pod uticajem osiromasenog uranijuma iz perioda kad su nas „milosrdno andejsoki“ bombardovali, nego treba jos svesno da se upropastimo litijumom

    TREBA BRE DA GAJIMO ZDRAVU HRANU i POMAZEMO DOMACE PREDUZETNIKE I POLJOPRIVREDU

    treba da se iskoristimo potencijal za banje, turizam, zdravu hranu, prehrambenu industriju i IT sektor u svim oblicima

    a ministarka i njoj slicni neka prave kombinacije na svom placu i u svoja 4 zida ahahahaha. Salu na stranu…ali pamet u glavu pa razmislite o tome

    Hvala

  2. Gospodjo ministarka pa vi ste unistili poljoprivredu u Srbiji a sada hocete da nas usrecite rudarstvom i sigurno niko od vasih nebi ni privirio rudniku a nasu decu bi pislali u rudnike…kamo srece da ste malo ulagali u poljoprivredu i smanjili uvoz svega sto mi imamo gde bi nam bio kraj… molimo vas nemojte toliko brinuti o nama bice nam bolje

  3. Nisam cuo, a ni ministarka nije rekla, da se baterije proizvode u Cileu, Boliviji, Portugaliji. O elektricnim automobilima ni da se razmislja. U mnogim zemljama: Nemackoj, Americi, Cileu, eksploatacija se vrsi filtriranjem slanih termalnih voda koje su bogate litijumom. Potpuno cista tehnologija. To je zeleno rudarstvo. Nisu to i klasicni rudnici. U SAD je prosle jeseni zabranjeno otvaranje jednog rudnika litijuma sa klasicnom tehnologijom. Procene eminentnih instituta su da rezerve litijuma u Srbiji iznose svega 1,8% svetskih rezervi. Ministarka pominje novu tehnologiju. Gde je ista primenjena i dokazana. Nigde. Znaci li to da bi u Srbiji bila eksperimentalna proizvodnja. Pa sko uspe – uspe. A ako ne. Boze moj, pokusali smo. S i Vucic je rekao „da nemamo pravo na to da strada vise ljudi nego sto je planirano“. A koliko je planiramo da strada i za ciji interes? Na osnovu kojih relevatnih merenja i analiza bi se radila Studija procene uticaja na zivotnu sredinu? Mozda na osnovu kompjuterskih animacija? A u njima „zeleno tudarstvo“. Stariji citaoci se sigurno secaju rudnika glinice u Dalmaciji. Bila je to nova tehnologija i najveca promasena investicija u bivsoj SFRJ.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here