Moć muzike u punom zamahu na trećoj večeri “Karusela“

0
240

Piše: Isidora Đolović

ČAČAK – Utisci su se taman dovoljno slegli za drugu polovinu koncertnog dela ovogodišnjeg festivala “Karusel“, pa se u ponedeljak veče, 7. avgusta, nastavilo i doslovno udarnički. Raznovrsnost i neka zaista prijatna muzička iznenađenja za posetioce, obeležili su nastupe upriličene u već provereno prijateljskoj, na mnogo načina zaista porodičnoj atmosferi.

Foto: Slobodan Vukajlović Bus

Takav doživljaj nisu narušili ni nepovoljni vremenski uslovi zbog kojih su sinoćni koncerti iz Atrijuma premešteni u Veliku salu Kulturnog centra. Nema sumnje da je gotovo neprirodno jak pljusak koji se sručio na Čačak uoči izlaska prvih najavljenih gostiju na binu sprečio određen broj publike da prisustvuje, ali sve to nije uspelo da naruši entuzijazam izvođača i organizatora.

Štaviše, snaga muzike pokazala se ravnopravnom silama prirode, zadivljujuća i iskonski jaka kroz tri sasvim osobena, na svoj način upečatljiva koncertna iskustva. Ukoliko je pre sedam dana postojala sumnja da će biti moguće nadmašiti onako dinamično otvaranje, raspršila se bez traga već do sredine večeri.

Za početak je izabrana nešto mirnija varijanta iliti “mali ambijentalni koncert“ koji su izveli Dobrila & Dorian Duo. Gosti iz Severne Makedonije, prema rečima vokala Dobrile Graševske, etno muziku interpretiraju na svoj način i pre svega su posvećeni tradicionalnoj formi poznatoj pod nazivom čalgija. Uz pratnju Doriana Jovanovića koji svira ud, arapski žičani instrument nalik na lautu (čija je preteča), a služeći se improvizacijom i izuzetno dobrim osećajem za pojačavanje efekata, Dobrila dokazuje da je glas instrument svoje vrste. Njen čist, snažan i hipnotišući vokal odveo je publiku do tajanstvenih, pomalo začudnih dubina slovenske folklorne baštine.

Foto: Slobodan Vukajlović Bus

Središnji blok pripao je, već sada možemo uzeti slobodu da ih tako proglasimo, utisku festivala. Takođe Makedonci, Perija je sastav koji nipošto ne treba propustiti. Relevantni muzički izvori ih opisuju kao najuzbudljiviju mladu world grupu sa Balkana, oni za sebe kažu da su “kritički folk“, vizuelno bude asocijaciju na neo-hipi stil, dok u praksi sjedinjuju akustični etno sa mnogo mistike, sirovi postpank i eksperimentalni zvuk. Performans im je samouveren, ubedljiv, a istovremeno emotivno ogoljen, neposredan i društveno angažovan. Počeli su pre osam godina kao ulični bend, u jednom periodu bili ženski trio, dok danas stvaraju kao četvorka uglavnom samoukih multiinstrumentalista.

Njihov stil karakteriše spontanost koja se ogleda već u načinu na koji se smeštaju na bini, sa živopisnim instrumentima u rasponu od tambure, uda, bendira do klasične gitare i bubnjeva. Tokom izvođenja numera na različitim jezicima (od maternjeg makedonskog do turskog i albanskog), pored promene vokalnih registara (tužbalica, gnev, bunt, čežnja i ljubomora), smenjuju se na rečenim instrumentima, interpretirajući uglavnom poeme savremenih regionalnih književnika. Simpatična Katerina Dimitrovska, koja predvodi bend i glavni je vokal, na više nego solidnom srpskom (prema čijem je poznavanju nepravedno samokritična) najavljivala je i ukratko predstavljala svaku od tema kojima su zaokupljeni: migrantska kriza, nasilje policije na graničnim prelazima, kvir zajednica, netrpeljivost prema društveno marginalizovanima, konzumerizam… Između ostalog, čuli smo stihove Ivana Rastegorca (“Večno dojenče“) i Moma Kapora (fragment iz “Foliranata“), a za kraj su izveli dve autorske pesme.

Nesumnjivo važne poruke koje ovi talentovani mladi ljudi prenose, njihov pojedinačni stav i uloga u sastavu dodatno pojačavaju i efektnije posreduju. Ognjen Zlatanov je najmlađi član i jedini mladić, koji zajedno sa Katerinom peva najviše deonica, izražajno, moćno i s mnogo osećajnosti. Lea Milinović svira žičane instrumente, naoko distancirano, potpuno fokusirano i nemo. Za to vreme perkusionistkinja Delina Plevneš uraganskom energijom u jednom trenutku potpuno razbija početni utisak da ste se obreli unutar neke zanimljive komune, unoseći onaj završni, neophodni pank rok udarac. Time neverovatno živo evocira efekat koji u predstavi “Ko igra Sonju Savić“, izvedenoj na istoj sceni pre par meseci, vrši kontinuirano prisustvo zvuka bubnjeva: nemilosrdno šamara i poziva na buđenje. Sam naziv benda na turskom jeziku znači vila i potpuno odgovara pratećoj ikonografiji koju su već sada razvili, a koju su posetioci koncerta mogli da vide na majicama i torbama izloženim za prodaju.

Foto: Slobodan Vukajlović Bus

Posle tako snažnog doživljaja, sada već dobro poznat world music kvartet “Naked“ poslužio je kao rasterećenje, ali nikako manje muzički zahtevno i impresivno. Bez mnogo priče, predano i eksplozivno, razdrmali su sve mešavinom džeza, fanka, afričkih melodija, preobrazivši koncertnu salu u kakav prestonički klub.

Upadljivo je koliko alt saksofonu (Đorđe Kujundžić) i električnoj violini (Đorđe Miljušović) kao sjajan oslonac služi ritam sekcija, pri čemu je publiku definitivno najviše osvojio neumorni basista Branislav Radojković. No, iako su “Naked“ u ovom kontekstu zaista doneli otklon u odnosu na prethodnike, njihova poruka izneta na drugačiji, hedonističkiji način svejedno nosi isti smisao. Rečima bubnjara Gorana Miloševića: “Libertas! Dakle, budite slobodni, razmišljajte svojom glavom i uživajte u životu!“, zatvoreno je još jedno muzičko poglavlje “Karusela“, čiji epilog nas očekuje večeras.

Prethodni članakSve spremno za novo izdanje basket turnira “Kraj Morave“
Sledeći članakVeličanstvena duga nad Čačkom u 11 slika (FOTO)

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here