Iako su se u javnosti glasnije čuli oni koji su protiv predloga ministra Dejana Vuka Stankovića da časovi budu skraćeni sa 45 na 30 minuta, ima i prosvetnih radnika koji kažu da nisu nužno protiv skraćenja časova.
Jedna od njih je Maja Radović, nastavnica srpskog jezika u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, koja u razgovoru za portal N1 objašnjava da bi to trebalo da bude tek poslednji korak u nizu promena u prosveti.
Radović kaže da se o skraćivanju časova među nastavnicima pričalo i pre nego što je ministar prosvete tu ideju izneo u javnost. Objašnjava da je ona za to da časovi traju 35 minuta, a da se skraćenje dešava postepeno, po pet minuta, uz istovremeno praćenje prednosti i mana uvedenih promena.
Međutim, to ne znači da đaci umesto šest časova od 45 minuta imaju sedam ili osam od pola sata ili da se nastavnicima poveća fond časova kako bi se ostalo u okviru 40-časovne radne nedelje.
Kako je istakla, obrazovanje se ne može svesti samo na minutažu, a skraćivanje časova nema poentu ukoliko nije praćeno izmenama u planu i programu nastave.
- Deca provode sate i sate u školi u jednom položaju, pažnja im je rasuta. U školama u kojima se nastava odvija u dve smene deca u drugoj smeni više nemaju interakciju ni sa roditeljima ni sa vršnjacima – ukazala je nastavnica.
Ona svoje predloge zasniva na iskustvu iz prošle školske godine, koju su obeležili štrajkovi prosvetnih radnika i blokade nastave.
- Prošla godina je bila test. Časovi su bili skraćeni, a svi su bili uključeniji, deca su bila fokusiranija na nastavu kako bismo sve uradili za tih pola sata – objasnila je nastavnica srpskog jezika.
Kaže da 10 minuta ne bi napravilo razliku, uz ogradu da je situacija možda drugačija kada su u pitanju predmeti koje đaci imaju jednom ili dva puta nedeljno.
Ona napominje da su pre skraćenja časova potrebne promene u programu, tako da se gradivo rastereti i ostavi više vremena za vežbanje i utvrđivanje, o čemu je za N1 govorio i dugogodišnji učitelj Dušan Pejčić.
- Njima se konstantno nešto dodaje, a nikako da se oduzme. Na primer, treba da imamo manje tekstova koje bismo radili, a da imamo više vremena za obnavljanje gradiva, da porazmisle, da imamo proces u kojem mogu da obrade to što čitaju… Da ne idemo na neku masovnost. Preko jednog književnog teksta može da se uradi nebrojeno lekcija iz gramatike – kazala je nastavnica.
Upitana da li to znači povratak nekoliko decenija unazad kada je u pitanju plan i program nastave, ona kaže da se stvari ne mogu posmatrati na taj način i ističe da je program iz gramatike danas dosta obimniji nego što je bio, a da časova namenjenih vežbanju ima manje nego što su ranije generacije imale.
Maja Radović ističe da se revidiranje gradiva i rasterećenje učenika ne može posmatrati u kontekstu povratka na stanje od pre nekoliko decenija.
- Ne možemo da pričamo na taj način, jer današnje dete nismo mi, njihova dostignuća su mnogo manja nego naša – istakla je nastavnica.
Kako kaže, ta postignuća su u značajnom procentu smanjena u odnosu na pre 30 godina, kada je bilo i manje mogućnosti koje bi odvlačile pažnju, pre svega savremene tehnologije. Dodaje da deca danas ne razvijaju sposobnosti koje se od njih ne traže.
- Današnje dete ne ume da uzme pet knjiga i nađe podatak koji mu treba, jer to nikada ranije nije radilo. Ne razvijaju se neke sposobnosti koje smo mi imali, njima je tehnologija uskratila mogućnost da se te sposobnosti razviju – objasnila je nastavnica.
Dodaje da današnji učenici mnogo manje čitaju i ističe da je čitanje aktivnost koja pomaže da se stekne sposobnost razumevanja teksta, zaključivanja, kritičkog mišljenja i empatije. Zbog toga predlaže više čitanja i navodi primer Holandije u kojoj su uvedeni časovi na kojima nastavnici i učenici sede i zajedno čitaju.
- To se sve na kraju vidi na završnom ispitu na kojem su najteža pitanja – prvo, drugo, 19. i 20. To su pitanja na koja dobijamo najveći broj loših odgovora, a predstavljaju zadatke koji se tiču razumevanja teksta. Do toga je došlo zbog nedovoljno čitanja i nemogućnosti da sami nađu informaciju, ne koriste sve moguće dostupne alate koji bi im pomogli da sami završe zadatak, razdvoje bitno od nebitnog – objasnila je Radović.
Govoreći o tome kako bi trebalo da izgleda reforma školstva, ona ističe da je to dugotrajan proces u koji treba uložiti mnogo kapaciteta i koji treba da krene iz učionice, a ne iz fotelje.
- Taj ko sprovodi reformu treba da sedi u učionici i posmatra stanje stvari koje se menja. A ne iz fotelja da se spušta u učionicu. Nastavnici treba da budu ključni u tom procesu – kazala je Radović.
Ona ističe da retko ko hoće da se uhvati u koštac sa sveobuhvatnom reformom, za koju kaže da traje godinama i da je proces od kojeg zavisi pola nacije. Umesto toga ministarstva prosvete se odlučuju za uvođenje novih rešenja bez testiranja i sagledavanja njihovih rezultata.
- Prvo je potrebno revidiranje programa i smanjenje opterećenja gradivom, a tek onda da se vidi da li treba da pričamo o minutaži časa. Nije odgovorno tako stihijski uaditi nešto – istakla je Radović koja duže od decenije predaje srpski jezik starijim osnovcima.
Izvor: N1
Pricate kako je bilo pre 30 godina, kako nismo imali tehmoligiju pa smo morali sve sami…u pravu ste, ali da smo imali i mi bi tada tako, kao sto oni rade danas. Pobogu, radilo se tada kako se moglo, pa se i sada radi kako se moze, samo sto se sada radi drugacije jer, realno, sada im je lakse. I mi bi voleli da smo mogli tada kaobdeca sada. Sami nastavnici takodje koriste tu istu tehnologiju. Jedno se ipak ne manak ni pre ni sada, a to je znanje. Ako ucis, znaces i tacka.
Bolje da ukinu skole, katastrofa.
Gradivo je katsstrofalno…pre skracenja casova,ili ne,treba ministsrdtvo da se pozabavi sadrzanem,sta deca uce…toliko u tim knnigama ima nepotrebnih stvariшa ce ministarstvo da se debelo s tim pozabavi…trebali bi i oni nedto da rade,a ne,da im osnovni zadatak bude da namedta svoje partijske clanove,za direktore…nadam se da ce se gradivo maksimalno pretresti i korigovati,fa deca imaju,kao pre,caso e utvrdnivanja grafiva…
Dodo, Dodo. Pusti ti decu da uče i ne mešaj se u ono što te ne interesuje, ali prvo pozovi dete da prevede to što si napisala da re narod razume šta hoćeš da kažeš.
Završila sam osnovnu školu, gimnaziju i ekonomski fakultet 1982.godine.Mnogo sam čitala i učila idući.I tada je meni bilo i više dosadnih i dosta interesantno predmeta.Ali moralo se učiti radi opšteg obrazovanja. Nikad nisu bili dosadni učitelji.nastavnisi i profesori.Normalno je da se u životu nešto više voli a nešto manje.
Ma nastavnici ne treba ni da dolaze u skolu,a da primaju platu,koliko rade sa decom,ne sa su im plate previsoke,vec…7-8 meseci rade,a primaju plate za celu godinu,uz obavezu strajka po mesec dana,bruka i sramota! Zasto ne strajkuju u julu,avgustu…??? Toliko je njima stalo do dece!!!
Svako pismen može sa 3 klika da nađe školski kalendar i prebroji radne dane i nedelje. Nakon toga neka vide da li je 7 ili 8 meseci. Ili malo više. A plata je ispod republičkog proseka.
Smanjiti gradivo koje je preobimno i smanjiti trajanje casa na 35 minuta.
Ova nastavnica lepo Kaze.
Smatram da skraćivanje časova u srednjim školama donosi više štete nego koristi. Godinama svedočim paradoksu: što više pojednostavljujemo gradivo i snižavamo kriterijume, to je angažovanje učenika slabije. Naprotiv, smatram da u srednjoškolskom uzrastu moramo zadržati visok nivo zahteva – moramo tražiti više da bi oni savladali barem bazična znanja.
Smanjiti broj predmeta ne trajanje casa! Smanjiti gradivo, preobimno je. 15 predmeta je previse!!!! Zasto 2 strana jezika ? Dovoljan je Engleski uz maternji, to je osnovno obrazovanje! Ko zeli I ima kapacitete za ucenje jos jednog jezika, paralelno, ici ce/uci ce sam.
Tehnicko jedna grupa bleji, druga grupa uci napamet neke informacije za kontrolni, za ocenu. Dakle, izbaciti tehnicko beskorisno je. Hemija 7 I 8 razred previse, nije tu nista osnovno, izbaciti, da pocne od 1.gimnazije. Muzicko I Likovno spojiti u 1 predmet, umetnost kultra bez bubanja samo slusanje muzike, crtanje, bez ocene. I tako …. Veronauka izbaciti. Gradjansko izbaciti – na cosu ove teme pokriti.
Danas je najteže završiti osnovnu školu.Deca se odmore kad upišu srednju,a naročito neku stručnu školu.Imam iskustva sa ćerkom a onda i sa unukom.Gradivo obimno,detalji vrlo često za nivo fakulteta.Radne sveske su pune zadataka koje ne mogu da urade odrasli ljudi sa akademskim diplomama.U toku tromesečja po tri kontrolna ili petnaestominutnih testiranja.Nema usmenog odgovaranja.Prosečna ocena na tim provrama često je malo iznad dvojke.I većina nastavnika za to krive isključivo decu.Mislim da treba gradivo prilagoditi prosečnom detetu tog uzrasta,tj svesti 50%.Ima vremena u kasnijem školovanju da uče teži nivo gradiva.Biće srećnija i deca i nastavnici,a postići će sve i za časove od 30 minuta.
Slazem se sa Vama.Ja sam isto zavrsila fskultet a kada vidim gradivo u 8.razredu mog sina,nije uopste cudno sto su preoptereceni.Jos i pripreme ss zavrsni, prijwmni ispit i dodatne obaveze…mislim da je to previse..
Kao prosvetni radnik, protivnik sam skraćivanja časa jer je to na dalju štetu dece. I da se razumemo, hajde da prestanemo da krivce nalazimo u deci i problemu njihove pažnje. Pedagošku atmosferu na času oblikuje nastavnik, a to znači da tokom časa procenjuje i primenjuje tehnike i oblike rada da njihovu pažnju usmeri i održi kroz predvidjene sadržaje. Dobar nastavnik zna o čemu pričam. Skraćivanjem časova, tek će se trčati kroz sadržaje, a primena aktivnih metoda i oblika rada biće nemoguća misija i za retke nastavnike kojima je ovakav rad sa učenicima svakodnevnica, a ne ugledni čas. Dodala bih, da i značajan broj roditelja svojim činjenjem ili nečinjenjem dodatno urušavaju, bar oni tako misle, prosvetnog radnika i obrazovanje. Na terenu situacija je drugačija: urušavate samo decu jer neko to vešto koristi za svoju ili nečiju korist. Sitni i bedni lični interesi su im ispred dece. Zato, prestanemo da krivce nalazimo u deci, nego mi odrasli (nastavnici, roditelji i nadležno ministarstvo) pogledajmo se u ogledalu. Dečija znanja, veštine, ocene… su samo kolateralna šteta pogrešnih stavova, vrednosti, želja i sujete nas odraslih. Jer, pitam ja vas, jesu li deca ili mi vaspitači? Znamo li mi uopšte, ko ima kakvu ulogu, ko kome i na koji način treba da se prilagodljiva i zašto? Bojim se da odgovore na ova pitanja nemamo jer da odgovore imamo, znali bismo da li treba čas da traje 30 ili 45, da li djačka torba treba da teži izmedju 7 i 8 kg…da ne nabrajam dalje, pozliće mi…
Baš tako,sve ste potrefili do u najmanji detalj. Ovde se radi samo o tome što će ovim predlogom mnogi nastavnici izgubiti posao jer se povecava broj časova do pune norme.
Delim mišljenje sa Vama.Srbija ima umova,ajde pokrenimo se za spas naše divne dece
Ovo nije napisala nastavnica, jasno je.
Roditelji, smanjite malo doživljaj! Ne osuđujte za sve nastavnike, već se malo posvetite svojoj deci. Nisu vam ti ljudi krivi, a, ako im zavidite na raspustima, javite se na neki konkurs za posao u školi, pa da vas vidimo. Brzo biste podvili rep!
Svi znamo kako se dolazi do posla u drzavnim ustanovama! A to kako predaju…moze i onaj sa osnovnom da radi,jer nastavnici samo predaju,a roditelji uce kuci sa decom!
Neverujam da bi nastavnici podržali skraćenje jer je to nepotrebno
Ipak bi ja krenuo sa 40′. Prethodni komentari su laicki. Ovo ipak treba prepustiti iskusnim ljudima iz ucionice.
Očito je da su deca isprednjačila u odnosu na školski sistem!
Kao što ni ona JNA,sećate se?, nije uspela da napravi vojnika tako ni ovakva škola neće djaka za 21.vek!
SVE mora drugačije!
Deca više saznaju za pola sata dobre emisije na TV nego na nastavi!
Definitivno fali resetovanje školskog sistema.
I ….knjige,barem većina,da budu u školi kao imovina škole a ne da terate roditelje da kupuju svašta i decu da krive kičmu!
Ozbiljno su deca danas ogranicenijeg znanja nego ranijih generacija. Mislimo da su pametnija ali nije tako, mada tako izgleda. Nemaju razloga da misle, da koriste logiku, sve im je na tipku. Niko ne cita. Sve je na Guglu. Steta za generacije. Ubice ih tehnologija. Izgleda da po tome i ne treba skola ni 30 min po casu.
Pitajte profesore matematicke gimnazije oni znaju jer imaju sampione u znanju. To ministar nezna jer to nikad nije video a ne proizveo. Isto niko iz Ministarstva to nezna
Jeste matematika jaka, teska, cenjena, visoko rangirana nauka, ali je nepromenljiva. Ostale nauke, predmeti su promenljivi i uvek treba dodatno uciti. A nekako treba nastavnike i decu prilagoditi svemu tome.
Biti prosvetni radnik pre 40 godina i danas su dva različita kosmosa. Današnja deca su … bez komentara. Jednostavno većina dolazi u školu da bi blejali, gradivo ih ne interesuje, pažnju ne mogu da održe ni 15 minuta, o poštovanju nastavnika … Srbija je teška sistemska greška, ne bi pomogao ni reset sistema, izgubljena nacija u istoriji.
Znači- deca su kriva?
Da nisi ti malo pod temperaturom?
I do kog zaključaka ste došli, da su deca danas kriva što ih ništa ne interesuje ili su nastavnici nesposobni da im učine program zanimljivim?
Izgledami da si ti izgubljen.
Što da uče kada ih nepismeni roditelji sa džepovima voze i bahate ..
Najbolje da ne drze uopste casove, a da primaju platu. Mozda I to moze, ne znam.
Pod obavezno da vam se raspusti povecaju na sest meseci i produzi veliki odmor,sram vas bilo