Razredni starešina će imati obavezu da prati i socijalni život deteta, ali i kakav je njegov mentalni sklop.
Sve te elemente koje karakterišu jedno dete, razredni starešina će morati da evidentira i u pisanoj formi, novine su koje u našem obrazovnom sistemu najavljuje ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
- Razredni starešina ima obavezu, potrebu i do sada je to radio, ali sada su te administrativne mere dosta precizirane, da prati postignuća dece, ne samo u pogledu ostvarenog uspeha, nego i njegovo vladanje i ponašanje. Njegov mentalni sklop koji je karakterističan upravo za tu školsku sredinu. Kakav je njegov socijalni život, kako se druži sa decom, koliko ima empatije, koliko je spreman na nekakvu solidarnost. Sve te elemente, koje karakterišu jedno dete, razredni starešina zapravo evidentira i u pisanoj formi – precizirala je za TV „Prva“ Đukić Dejanović.
Nedavno je ministarka i za „Blic“ istakla je važnost uloge nastavnika i razrednih starešina u vaspitno-obrazovnom sistemu. Kako je navela, iako nastavnici ne mogu da poznaju dušu baš svakog od 30 učenika, razredni starešina i te kako može.
Tom prilikom istakla je i da su starešine u mogućnosti da definišu četiri tipa dece:
- prosečnu decu
- decu koja su povučena u sebe
- decu koja su vrlo otvorena
- decu koja su sklona pravljenju i nekih incidentnih situacija
Kako je najavila, a danas i potvrdila, jedna od novina u obrazovnom sistemu biće i da će nastavnici, osim što prate napredak u znanju učenika, sada morati da prate i šta se dešava sa njihovim učenicima u smislu psiholoških svojstava, i da će imati obavezu da o tome izveštavaju roditelje.
- Razredne starešine, nastavnici, profesori, učitelji… obavljaju najznačajniji posao u vaspitno-obrazovnom sistemu. Nakon majske tragedije imamo obavezu da bezbednost dece bude jedan od prvih zahteva na kome moramo zajednički raditi svi – kaže Đukić Dejanović.
Navodi da je odgovornost razrednog starešine velika, jer do kraja školovanja on i te kako poznaje dušu svakog učenika, pa je važno i da o tome komunicira sa roditeljima.
Izvor: Blic, TV Prva
Jao koje smo mi ovce za sisanje. Pa i treba da nas svi ponizavaju kada ne umemo sami sebe da cenimo. Ja licno necu nista da radim od ovoga, pa da vidim sta ce da bude.
Definisanje tipova dece?! Eto šta je proisteklo iz celog tragičnog događaja, preduzete su mere po nadležnostima… Peru se ruke!
I šta kad razredni definiše dete, šta će onda da bude. Ništa, mi nemamo službe koje bi trebalo dalje da deluju, to više nikoga ne interesuje. Pola roditelja ne obraća pažnju na svoj decu
Mi smo sve to oduvek radili, pratili i uticali da se svi podjednako socijalizuju, druze i prihvate jedni druge, da nijedno dete ne bude usamljeno i odbačeno. Kao što znate mi nemamo čarobni štapić i ne zavisi sve od nas.
Tako na primer kad je dete specifično, a roditelj ne želi to da prihvati i nastavniku da bude saradnik na istom cilju tj. interesu deteta, pisanje odnosno tzv. dosije ostaje mrtvo slovo na papiru.
Da ne pominjem slučaj Ribnikar.
Sve u svemu tih 7% će nastavniku na nos da izađe. Ovaj sistem na tome radi.