ČAČAK – Nezahvalno je, neko bi možda rekao i „sukob interesa”, pokušati da pišete o nečemu iza čega neposredno stojite. S druge strane, u ovoj priči od početka do kraja nije bilo govora o drugom interesu ili koristi sem ogromne potrebe da se svima nama otvori jedan prozor za disanje i napravi džepić unutar ozbiljno (da citiram jednog od gostiju festivala, Aleksu Krstića) opasne zone. Pre svega, nastojali smo da učinimo nešto lepo za naš grad i društvo. Koliko smo u tome uspeli, pokazaće vreme, ali izvesno je da KOMUNA nije osmišljena kao jednokratan projekat, niti ekscesna pojava.
Piše: Isidora Đolović (iz ugla inicijatora i programskog urednika)
Naprotiv. Čitava ideja rasla je i dugo se razvijala u mojoj svesti, opsedala je i pratila sve do prelomnog trenutka u kom su se određene stvari posložile tako da više nije bilo izgovora. Razume se, sama zamisao, ma kako detaljno razrađena, nipošto nije dovoljna. Rizikujete da postanete utopista koji sa sobom povlači i druge u ponor. Na tankoj granici između hrabrosti i ludila, kreativna energija i entuzijazam moraju biti praćeni nečijim zdravim razumom, praktičnim duhom, operativnošću, makar i po cenu velikih interpersonalnih sukoba. Tek kada spojimo odlučnost, odgovornost, pritisak i želju, nešto može da nastane i da se izgura.
KOMUNA 2026 rezultat je ogromnog rada i zalaganja nosilaca različitih temperamenata i energija za jednu istu ideju. Trenutak je u svakom pogledu bio nepovoljan, neiskustvo i brzopletost – o ambicijama da ne govorim – veći od realnih izgleda. Ipak, uz mnogo sreće i još više izgaranja, timskog koliko pojedinačnog, desilo se. KOMUNA je počela pokušajem da se uobliči jedan dugogodišnji san, možda i životni projekat. Inspirisana je velikom ljubavlju, pomognuta i ostvarena razumevanjem čak i kada za to sigurno nije bilo mnogo razloga. KOMUNU su izgradili solidarnost i dobra volja. Zamišljena je kao prostor posvećen afirmaciji nezavisne i alternativne, gradske i građanske kulture, mesto susretanja starog i novog, lokalnog sa gostujućim, otkrivanja i prepoznavanja.
Tokom malo više od tri meseca, u zaletu i strastveno, ali isto tako prilično naivno i idealistično (što je dovelo do umalo kobnih grešaka), došlo se od ideje do realizacije. Kao idejni i selektorski dvojac, koleginice Ana Bjes Nikolić i autorka ovog teksta sačinile su kostur projekta, srčano zalegavši da se dalje ispunjava konkretnim „mesom”. Uopšte nije bilo jednostavno. Iz jedne sredine, novosadske, preneti su koncepti relativno strani poslovično teškoj čačanskoj: benefit žurka, crowdfunding kampanja, džem sešn, angažman pro bono… I primilo se – neću reći „za divno čudo”, jer je upravo kroz navedene akcije na površinu izbio sav potencijal grada, koji znamo da postoji, ali je iz raznih razloga potisnut. Radilo se brzo, učilo i korigovalo u hodu, od početnih veoma jasnih zamisli prema nuždi prelazilo na druga rešenja. Različite izmene, koje nam nisu lako pale, na kraju su se ipak ispostavile svrsishodne. Od zamišljenog ful dvodnevnog događaja došlo se do nultog izdanja sa „afterom“, ali se ipak dogodilo: srž je sačuvana.
Važno je naglasiti i to da je KOMUNA u potpunosti „uradi sam” poduhvat, gde su finansijska prilagođavanja, donatorski i volonterski doprinosi, bili presudan faktor. Svi su nam izašli u susret potpuno nesebično, solidarno, sa svešću i željom da se postigne, zaista viši, cilj. Bez podrške zajednice ništa ne bi bilo ostvarivo. Zbog toga KOMUNA pripada svima koji su joj na svoj način (a svaki je dragocen) doprineli ili će to tek učiniti.
Tri meseca unazad fanatičnog praćenja vremenske prognoze zamalo je potpuno osujetila iznenadna, shodno zakonima Marfija i komedijanta slučaja jedino toga dana prisutna kiša, tačnije, njena najava tek vikend pre zakazanog datuma. Brzo razmišljanje, pouzdano posredovanje ideje i sledstvena, ogromna predusretljivost direktora Ružičiča pružila nam je zamenski prostor, kultni podjednako kao prvobitno planiran: malo dvorište Gimnazije, za prvo veče. Ispostavilo se kako je odluka i od izvođača i od publike dočekana sa oduševljenjem.
Nulto izdanje spojilo je književni program (razgovor Marka Ćurčića sa Nemanjom Velimirovićem iz Short reports-a i Vedranom Ferizovićem iz JAL-a o sprezi pisanja i muzike) sa svirkama. Apsolutna predanost našeg besprekornog tehničkog tima, koji čine dizajner svetla Ognjen Ćirić i tonci Vlajko Kišdobranski i Nikola Pešić, omogućila je da imamo izuzetan zvučno-vizuelni doživljaj na visokom nivou. Savršeno sinhronizovani u svojim osobenostima i različitostima, tome su odgovorili i bendovi: koncepcija 3 : 3 podrazumevala je da Ana i ja odaberemo predstavnike, svaka svoje gradske scene, koji bi se logično i stilski uklopili jedni sa drugima, čije su energije neposredne, žive, autentične. Nismo želele nekakva „zvučna imena” i „hedlajnere”, niti da kopiramo već postojeće velike, komercijalne festivale, ne samo zato što takve ni bi mogli ni priuštiti, već bi se potpuno kosilo sa idejom promovisanja alternativnog. Susreti, razmena iskustava, otkrivanje novog i dugoročna saradnja bili su i ostali naš imperativ, u čemu smo, sudeći prema reakcijama prisutnih, prilično uspeli. (Istina, u Anin i moj izbor gostiju zaista ni na trenutak nisam posumnjala.)
Prvo veče su otvorili sjajni Terrachontula, skoncentrisani, ozbiljni, instrumentalisti prefinjenog kalibra koji spajaju latino, džez i tradicionalne elemente u nešto potpuno svoje, ambijentalne autorske kompozicije. Pokretačka sila grupe je iskusni vizionar Čonto, o čijim će se projektima na polju muzike sasvim sigurno tek pričati i KOMUNA namerava da svesrdno pomogne.
Short reports su usledili kao prvo novosadsko otkriće za čačansku publiku, čije sam reakcije pratila sa istinskim uživanjem, mada ne i iznenađenjem. Naime, veče i redosled bendova diktirala je jasna „dramaturgija” u skladu sa različitim senzibilitetima izvođača. Dvojica Nemanja, frontmen Velimirović i novi bubnjar Vučetić, kome je ovo ujedno bio prvi nastup sa bendom, na prvi pogled minimalistički, donose pravu energetsku bombu, brzim, idejno snažnm i direktnim pristupom. Vrhunac koncerta bila je moćna pesma „Grad”, koju mi je bilo posebno važno da ovdašnja publika čuje, baš sada, kao ohrabrenje i otrežnjenje. Nemanja se, inače, još prilikom promocije nedvosmisleno založio za decentralizaciju kulture, a ovo veče je pokazalo da Shortsima tek predstoje dobre svirke u našem gradu.
Nežne i senzualne, istovremeno moćne, svirački nepokolebljivo sigurne melodije mladog trija Grizete predočile su nam drugu stranu novosadske alternative. Savršena sinergija članova, poetični stihovi i eterična pojava basistkinje/vokala Andree Vranić, bacili su publiku u drugu vrstu transa. Grizete su jedan od bendova na koje ozbiljno vredi računati i čije je mesto na savremenoj rock sceni već prilično vidljivo. Istovremeno moderni i nostalgični, promišljeno uklapaju vizuelni identitet na upadljivom tragu alt rocka devedesetih sa sebi svojstvenim, svežim i u početku neupadljivim, suptilnim zvukom koji postepeno narasta i fascinira.
Središnji termin rezervisan je za veoma uigran, eklektičnim, produhovljenim, a istovremeno opuštenim stilom nabijen JAL (Josip A Lisac). Muzički najšareniju, strukturom i postavkom najraznovrsniju, šestorku koja diše kao jedno predvodi briljantni Vedran Ferizović. Svojim ska varijacijama, porukama, pozitivom, podigli su na noge čitav prostor i konačno dali razmah publici, u prvoj polovini večeri nekako još sramežljivoj. JAL se trudi da poveže toliko raznovrsne, u nekom drugom kontekstu ili okolnostima neuklopive afinititete: čine ga školovani, izvanredni muzičari koji umeju da naprave razoružavajuću atmosferu i posreduju specifičnu doktrinu nasmejanog otpora. U svakom smislu neobično muzičko-scensko iskustvo.
Bila je to odlična najava za povratak na predstavnike scene domaćina. Povlašćenu, mada nakon tako fantastičnog JAL-a dosta nezahvalnu poziciju, dobija Gužva. Ponovo jedan rez, ali ne bez izvesnog kontinuiteta, poput značajnog udela rege/ska škole. Iako se spolja gledano zasniva na neopterećenosti bilo kakvim pravilima, idejama, pa čak i kriterijumima, zvuk Gužve unutar razbacanog pristupa ima stabilnu osnovu. Njen centar je, prilično jasno, odlični gitarista Aleksandar Dimovski. Kičmu benda čini ritam sekcija (Matijević – Radović) i dok oni sve drže u ravnoteži, Gužva dovoljan prostor za šaranje i varijacije ima zahvaljujući razularenoj energiji frontmena Đudića, tako da je prilično jasno zašto takav spoj dovodi do eksplozije u publici.
Čast da zatvori veče dobio je mladi čačanski bend Midlseks, koji već neko vreme većinski funkcioniše u prestonici. Njihova lirsko-tematska osećajnost fino je povezana sa tvrđim zvukom, što savršeno komunicira sa novijim generacijama, ali i nekima od nas milenijalaca budi sećanja na unutaržanrovska kretanja ranih dvehiljaditih. Vokal Đorđe Ćirić je ekspresivan i opušten na sceni, što naročito tandem gitarista dobro i složno prati. U završnici im se pridružio kantautor Nikola Radović, još jedan značajan predstavnik čačanske scene. Treba spomenuti i to da je basista Miloš član Terrachontule, prema tome, sa svoja dva benda uokvirio je ovo uzbudljivo veče. S obzirom na to da i Gužvu i Midlseks uskoro čeka objavljivanje albuma, biće prilike da više govorimo o njihovoj muzici.
Sledeće veče, tačnije, after-program KOMUNE 2026 organizovano je u sasvim adekvatnom prostoru „Cug bara”, naše druge kuće i partnerskog udruženja bez čije nemerljive pomoći KOMUNA ne bi zaživela u pravom smislu. Druženje smo ovoga puta posvetili drugoj strani alternative: hip hopu/repu i elektronici. Slobodno možemo reći kuma KOMUNE, Ivana Rašić – čuvena Sajsi MC, učinila nam je dvostruku čast. Najpre smo promovisali njenu debitantstku pesničku zbirku „Šta žulja zgrade?”, povodom koje smo sa Ivanom i sjajnim Aleksom Krstićem razgovarali o gradovima kao područjima nelagode, ali i središtima našeg identiteta, za koje se prema tome moramo (iz)boriti upravo negujući, šireći i deleći urbanu kulturu, slobodnu umetnost, kritičku misao, koja inspirisana njima i nastaje.
Zatim je premijerno prikazan video-album „Svetla grada su jaka”, najava Sajsinog sedmog i, po svemu sudeći, najzrelijeg muzičkog izdanja, predviđenog za objavljivanje 25. septembra.
U nastavku, „Cug bar” su ispunili ritmovi po izboru proverenih DJ majstora: najpre se za pultom našao Marko DMC – Demode DJs, a zatim omiljeni Rade Džandža iliti Deli Radivoje. Žurka je okupila članove bendova, mnogo dragih lica iz grada, ustanova kulture, udruženja… Ako je žiška koju smo zapalili uspela da ugreje sva ta srca, ovo svitanje razviće se u divan dan.
Izvor: Rockomotiva.rs
