O prve dve koncertne večeri festivala “Karusel“: Vrteška nade u vremenu straha

Piše: Isidora Đolović

ČAČAK – Postoje godišnjice koje se iz različitih razloga u engleskom jeziku nazivaju „milestone”, što sugeriše značaj pređenog puta i teret odgovornosti koji on nosi sa sobom. Ne moraju biti okrugli jubileji – ovim se „međašima” smatraju i punoletstva. Pre tačno (i već!) 18 leta u Čačku se zavrteo jedinstveni Festival ambijentalne i etno muzike „Karusel”. Shodno okolnostima, nažalost odavno više ne samo trenutnim, ovogodišnji slogan glasi „Strah i nada”. Na koju će stranu prevagnuti, ostaje da se vidi.

„Karusel” na prvi pogled spada među one „male”, „lokalne” muzičke manifestacije koje su opsegom, smislom, kvalitetom i inovativnošću selekcije uveliko prekoračile granice mesta održavanja. Pa ipak, uprkos neporecivom značaju na kulturnoj i umetničkoj mapi, opstaju na mišiće nekolicine entuzijasta i uz, istina, veliku podršku i ljubav probrane publike. Priču je, upravo uz pomoć spomenutih prijatelja i saradnika, sada već daleke 2008. godine pokrenuo novinar, aktivista, nezavisni radnik u kulturi i, u pravom smislu te reči, dobri duh umetničke scene Čačka, Dušan Dule Darijević. Od otvorenog prostora ispred Umetničke galerije „Nadežda Petrović” i Atrijuma Kulturnog centra, do velike sale iste, krovne gradske ustanove kulture, festival je tokom vremena okupljao, otkrivao, promovisao i lansirao bezbroj izvođača i sastava sa svih geografskih, žanrovskih i stilskih meridijana. To mu je obezbedilo reputaciju pravog nenametljivog, a istinskog kulturnog brenda Čačka – koji se, sem rokenrol festivala „PriČA“, ne može baš pohvaliti doslednošću održavanja aletrnativnih ciklusa, na šta, nažalost, utiču razni faktori.

U doba kada i pored nesumnjive krize koja nam praktično na dnevnom nivou, pred očima oduzima jedan po jedan festival, istovremeno ih – paradoksalno i(li) tvrdoglavo? – niče uvek još i još… tako da svako mesto, bez obzira na veličinu, naročito tokom leta, ima neki sopstveni. I pored toga, „Karusel” ostaje autentičan, nezamenljiv. Utoliko je teže, mada neizbežno, ne zaobići ono što, vratimo se opet anglosaksonskim prenesenim značenjima, zovemo „elephant in the room”. Ako smo željni dešavanja sa dušom i kvalitetom – a jesmo, i ako smo jednoglasni u tome da podrška mora postojati kako bi bilo šta preživelo (počev od naroda), zašto je odziv na ovakva dešavanja kao po pravilu slabiji od očekivanog? Možda će odgovor dati samo vreme.

Dotle, „Karusel” se prilagođava (ne)uslovima. Neuobičajeni koncept od početka je deo njegove osobenosti: koncerti se održavaju tokom prva dva radna dana u nedelji, sledi sedmica pauze, pa drugi deo. Četiri festivalske večeri ove godine zasnovane su na tri takoreći tematski raspoređena programa. Nešto „staro”, nešto sasvim sveže i nepoznato, u oba slučaja vredno pažnje. Iz tehničkih razloga, ove godine se svi koncerti održavaju na velikoj sceni KC Čačak, u zatvorenom, što je jedan od mogućih uzroka već primećeno nedovoljnog prisustva publike.

U svakom slučaju, odsutni, nažalost, ostaju uskraćeni za neobične muzičke doživljaje, smotru vrhunskih, iskusnih umetnika koji sviraju sa srcem i potpunom predanošću, uz podrazumevajuću veštinu. Sa manjim rotiranjem redosleda, prve festivalske večeri (ponedeljak, 27. jul) publika je imala priliku da zaista uživa u tri nastupa. Povezuju ih, pre svega, potpuno instrumentalna koncepcija, improvizovanje koje stvara utisak velikog sešna, iza čega se, naravno, krije izuzetna uigranost članova sva tri sastava. Druga spona im je žanrovska šarolikost, sklonost mešanju stilova i eksperimentisanju na putu ka sasvim novom.

Svoje majstorstvo najpre su ubedljivo i veoma energično pokazali Beograđani The Cyclist Conspiracy. Za razliku od Basarine knjiške, ovde je fama potisnuta razoružavajućom eksplozijom zvuka kojim petorka protresa prostor i emocije. Njihov psihodelični stil stopljen sa balkanskim i world music uticajima stvara interesantnu mešavinu koju su kritičari opravdano uporedili sa filmskom, ističući poseban doživljaj kada se sluša uživo – što je ove večeri višestruko potvrđeno.

Od većine prisutnih željno iščekivani, zatim su se na sceni našli dragi stari znanci festivala (četvrti nastup do sada), Eyot iz Niša. Nastavivši u sličnom maniru stapanja, ovoga puta džeza i klavirske razobručenosti, uneli su novu dimenziju u karakteristično nasleđe, obeleženju širenjem spektra interesovanja grupe. Zadržani na bis, pesmu „557799” (sa istoimenog albuma) najavili su povlačenjem paralele sa životom na ovim prostorima: uvek na granici, u nekakvom iščekivanju i nedovoljnosti, a ipak ga volimo, jer nam je, takav, jedini dat…

Završnicu prve večeri uspešno je iznela čačanska autorska ekipa Mixed Up, koja nedovoljno često biva na radaru, a trebalo bi. Još od premijernog nastupa na „Karuselu” 2024., preko prošlogodišnjeg „Nišvila”, pokazali su kako zvuči kada se udruže iskustvo, posvećenost i jedna neobična skupina, istovremeno profesionalna i raspoložena za igru. Ovo se naročito odnosi na nekako nezvaničnog frontmena, saksofonistu Aca Popovića, ali je i ostatak petorke fantastičan: važno je reći da bubnjar Aleksandar Savić ove godine festivalu doprinosi i kao tonac. Sve u svemu, poveli su nas na uzbudljivo zvučno putovanje.

Druge večeri (utorak, 28. jul), na istom mestu, smenjivali su se prilično drugačiji izvođači. Na početku je trio Igora Božanića, koji pored ovog mladog Banjalučanina (vokal i akustična gitara) čine Pavle Popov i Kosta Petrović (inače Čačanin), doneo topli, melanholični zvuk sevdaha u specifičnoj kantautorskoj viziji. S obzirom da je nastupao prehlađen, ne možemo se ne zapitati kako li tek zvuči zdrav: Igorova emotivna, smirujuća i iskrena interpretacija ne ostavlja sumnju u opravdanost mnogih međunarodnih priznanja koja je pobrao njegov aktuelni album „Žega”. Pored muzike sa potonjeg, izvedene su starije, kao i kompozicije koje su tek u pripremi.

Eksperiment „Zvučne slike” ekipa veoma cenjenog benda Fish in oil premijerno je predstavila upravo na ovogodišnjem „Karuselu”. Sadržeći odgovarajuću muzičku podlogu za trideset kratkih video zapisa Bratislava Brace Radovanovića, prilično je zbunio većinu, možda nepripremljene, možda i donekle razočarane publike. Zajedno sa Branislavom Radojkovićem, Radovanović je uz projekciju niza ekspresivnih minijatura, naizgled nasumično odabranih iz svakodnevnice, uživo dodavao zvukovni izraz prikazanim vizualima.

Nakon toga, neobični sastav Spiritual Seasons uneo je mnogo živosti svojim atraktivnim scenskim i muzičkim izrazom. Karakteristično arhaičnim instrumentima i zvukom, ali i imidžom, evociraju folklorno nasleđe keltskih, nordijskih i istočnoslovenskih kultura, od srednjovekovnih balada do energičnh irskih kompozicija.

Program se nastavlja od ponedeljka (3. avgust) sa novim gostima i muzičkim varijacijama, uz važan udeo svih nas kako bi se ova dobra ideja vrtela još dugo.

Izvor: Rockomotiva