O večeri posvećenoj Milanu Mladenoviću: Dolazi dan, dan koji čekam ovde zakopan

ČAČAK – Veče posvećeno Milanu Mladenovića, rok poeti i frontmenu benda EKV, povodom tri decenije od smrti velikog umetnika.

PIŠE: Dušan Darijević

Čačak je u samo dvadeset novembarskih dana imao tri značajna poetsko-muzička događaja posvećena istinskim rokenrol legendama sa ovih prostora. Na dan rođenja Bore Đorđevića, 1. novembra, omaž velikom pesniku, turneja “Analogna rasa“ Zorana Predina i Nikole Čuturila otpočela je u Čačku, a u petak, 15. novembra, u velikoj sali Kulturnog centra, u organizaciji Književnog programa KC, priređeno je veče u čast rok poete Milana Mladenovića, koje je izazvalo nezapamćeno veliko interesovanje publike, što je i najbolji dokaz da umetnička zaostavština velikog rokera i nakon tri decenije od smrti izaziva veliku pažnju publike, pre svega savremenika grupe EKV, ali i mlađih naraštaja.

Na inicijativu Verice Kovačević (urednice Književnog programa) i Isidore Đolović (doktorirala komparativnu književnost, autor brojnih tekstova o književnosti i savremenoj umetnosti, kao i projekta “Poezija i rokenrol“), samo deset dana nakon otvaranja Legata Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci, realizovan je ambiciozan događaj Milanu u čast. U prvom delu programa o rok poeziji i Milanovom mestu na rok Olimpu, pored Verice i Isidore kao moderatora razgovora, učestvovali su i Savo Stijepović, književnik i član redakcije časopisa “Gradac“ koji je ove godine posvetio dvobroj grupi EKV, i Zlatomir Gajić, profesor i autor knjige “Milan Mladenovića rok poeta“.

Uvodni deo je bio predug, a Stijepović i Gajić su se veoma slabo čuli u velikoj sali zbog udaljenosti od mikrofona, što je dodatno ometalo praćenje događaja brojnoj publici. Dugo se čekalo da se sa opštih mesta pređe na glavnu temu razgovora. Milan Mladenović se vrlo brzo svojom osobenom poetikom izdvojio na tadašnjoj novotalasnoj sceni, predmet njegovog interesovanja je osvešćeni pojedinac u urbanoj džungli koji vapi za slobodom, ljubavlju, samoostvarenjem u zajednici sa sličnima sebi. Osećaj za vreme i trenutak u kom postoji, pokušaj da iskaže najintimniji doživljaj sveta oko sebe je ono što Mladenovića zajedno kao vrsnog instrumentalistu, pevača i autora pesama izdvaja od drugih na tadašnjoj rok sceni Jugoslavije. Briga za svet koji je u ozbiljnom problemu i ljubav kao jedini lek za obolelu zajednicu. Takvo stanje najbolje opisuju stihovi iz pesme “Zajedno“: “U prošlim danima izgubili smo sve,sve… Dolazi dan koji čekam ovde zatrpan, ovi ljudi su valjda zaslužili bolje, mi to možemo zajedno“. Osoben pesnički glas, poput urlika u opustišenom i posrnulom svetu u svakodnevici koja ne pruža nadu. Gajić je istakao pesmu „Kao da je bilo nekad“ kao himnu generacije X i sigurno najkarakteričniju u opusu grupe EKV.

U drugom delu programa čuli smo čačanske muzičare, za ovu priliku okupljene u sastavu EKV tribute acoustic, kojima se kasnije na basu priključio Zlatomir Gajić. Repertoar je bio sastavljen od klasika poput “Ona se budi“, “Budi sam na ulici“, “Amerika“, “Kao da je bilo nekad“, “Krug“, “Ti si sav moj bol“, “Anestezija“. Ceo događaj je trajao preterano dugo, skoro sto pedeset minuta i čini se da bi bilo efektnije da smo pre razgovora čuli par numera, onda u sredini razgovora i na samom kraju. Uvodni deo je morao biti kraći, a sagovornici bolje ozvučeni. Sama inicijativa zaslužuje pohvalu, događaj su “izgurale“ domaće snage, nije “uvezen“ iz Beograda, mnogo toga o Milanu je ostalo nedorečeno, nadamo se da će biti prilike za novo okupljanje, Mladenović kao pesnik i umetnik to svakako zaslužuje.