Od 1. marta kraj ograničenja marži, šta čeka potrošače

Od 1. marta na snazi više neće biti uredba o ograničenju trgovačkih marži na deo prehrambenih proizvoda, koju je država donela u avgustu prošle godine. Vlada tvrdi da je ta mera pomogla da se inflacija spusti i cene stabilizuju, ali se sada postavlja pitanje – da li će njen prestanak podići cene proizvoda na rafovima supermarketa? Iz Narodne banke poručuju da nema razloga za nagli rast. Međutim, pojedini ekonomisti upozoravaju da su u međuvremenu porasli troškovi zarada i energije i da su moguće određene korekcije. Otvara se i šire pitanje – da li su marže bile pravi uzrok visokih cena ili je problem dublji, pre svega u odnosima unutar lanca snabdevanja?

Uredba o ograničenju trgovačkih marži, koju je država donela krajem avgusta prošle godine kako bi obuzdala rast cena hrane i osnovnih životnih namirnica, ističe poslednjeg dana februara. Iako je više puta korigovana, iz Vlade tvrde da je dala merljive rezultate i doprinela usporavanju inflacije. Ipak, sa njenim istekom ponovo se postavlja pitanje – da li potrošače od 1. marta očekuje novi talas poskupljenja?

• Znači, ne očekujemo rast. Može da postoji neki pojedinačni izuzetak gde neko misli: “E, sad smo malo snizili cene, a sada ćemo ponovo da ih vratimo.’ A čime opravdavate taj rast – rekla je guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja o inflaciji.

I deo ekonomske struke smatra da nema snažnih inflatornih impulsa koji bi pogurali značajniji rast cena. U prilog toj tezi navode stabilan kurs, relativno mirne cene energenata i odsustvo eksternih šokova. Ipak, upozoravaju da su pojedine korekcije moguće, pre svega zbog rasta troškova poslovanja.

• Jedino što se može očekivati jeste da zbog dva ključna troška poslovanja – povećanih troškova zarada od 1. januara i troškova energenata, odnosno struje koja je poskupela od 1. oktobra, u vreme važenja uredbe – dođe do blažeg skoka cena, odnosno prevaljivanja troškova na krajnje cene, što ranije praktično nije bilo moguće jer su cene bile fiksirane – kaže za Insajder ekonomista Dragovan Milićević.

Iz jednog trgovinskog lanca za Insajder kažu da će cene formirati pre svega u interesu kupaca.

• Cene ćemo formirati odgovorno, sa ciljem da ostanu konkurentne i stabilne za potrošače, uz uvažavanje svih relevantnih faktora koji utiču na njihovo formiranje – navode iz “Univereksporta“.

Međutim, rasprava o uredbi ne završava se pitanjem da li će cene porasti, već i time da li je administrativno ograničavanje marži uopšte bilo adekvatan mehanizam za suočavanje sa problemom skupe hrane. Kritičari tvrde da je fokus stavljen isključivo na trgovce, dok su problemi u lancu snabdevanja ostali netaknuti, posebno kada je reč o dobavljačima.

• U toj hrani i piću ograničene su trgovačke marže, a niko se nije bavio lancem snabdevanja unazad. Vidimo iz dana u dan kako poljoprivredni proizvođači ne mogu da prežive jer im otkupne cene konstantno padaju. Šta se dešava ako padaju otkupne cene sirovina i ograničene su trgovačke marže, a cene u prodavnicama zapravo ne padaju? Neko u sredini mora da postoji i time bi država trebalo da se bavi – rekao je u emisiji Debata profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković.

U tom kontekstu, država najavljuje donošenje Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, po uzoru na evropska rešenja. Ideja je da se ograniči zloupotreba tržišne moći velikih kupaca i uvedu jasnija pravila u odnosima između lanaca i dobavljača. Ipak, deo stručne javnosti skeptičan je da će novi propis sam po sebi promeniti raspodelu moći na tržištu.

• Ono što je potrebno jeste da država uđe – ne u upravljanje, to odmah naglašavam – već u vlasništvo trgovinskih lanaca. Na malom tržištu sa nepunih 6,5 miliona stanovnika vrlo lako dolazi do kartelskih dogovora i pritisaka na ceo lanac snabdevanja, koji se na kraju lome na malim proizvođačima – smatra direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

Drugi, pak, ističu da je pre svega potrebno dosledno primenjivati postojeće propise i učiniti tržišne tokove transparentnijim.

• Pre nekoliko godina urađena je studija distribucije viška vrednosti od proizvođača sirovina, kroz lanac prerađivača do trgovaca, posebno u sektoru hrane. Ta studija nikada nije publikovana – ukazuje profesor Petković.

Od 1. marta uredba prestaje da važi, a tržište dobija priliku da pokaže svoje lice. Ako cene ostanu stabilne, mera je imala efekta. Ako porastu, jasno će biti da su dublji problemi u lancu snabdevanja ostali nerešeni. Ko je bio u pravu – videće se na rafovima prodavnica.

Izvor: Insajder