ČAČAK – Povodom 90 godina od rođenja velikog pesnika Branka Miljkovića, u Gradskoj biblioteci Čačak, programom “U kapi mastila“ otvorena je izložba “Branko Miljković – pisma i posvete iz zaostavštine“. Postavka je deo spomen-sobe koju baštini Narodni muzej u Nišu, a njen autor, kustos Jelena Bogdanović, predstavila je čačanskoj publici koncepciju i eksponate koji upotpunjuju biografski portret pesnika, ali i oslikavaju književni i socijalni ambijent šezdesetih godina 20. veka.
Postavka kojom Muzej prvi put predstavlja deo Miljkovićeve zaostavštine u zavičaju Vladislava Petkovića Disa i to u okviru njegovog 61. Proleća, sastoji se od plakata, ali i predmeta, fotografija, autografa i knjiga koje su pripadale pesniku. A celokupnu zaostavštinu koju čini preko 1.600 predmeta ovom Muzeju poklonila je njegova porodica. S obzirom na to da izložba obuhvata veliki broj pisama, autorka Jelena Bogdanović istakla je kao važnu činjenicu to da su svi korespondenti vremenom potvrđeni pesnici, poput Vesne Perun, Milovana Danojlića, Dragana Kolundžije i drugih. Dok, dodatnu ekskluzivnost daju pismo i tri dopisne karte upućene Miljkovićevoj gimnazijskoj ljubavi Ljiljani Ilić.
O pesnicima opijenim poezijom – Disu i Miljkoviću, iz čijih se poetika iščitava čitav niz motivskih saglasnosti, a koje povezuje i prerana, u stihovima profetski nagoveštena, smrt, u oba slučaja neouobičajena i nerazjašnjena, govorila je bibliotekar Olivera Nedeljković.
- Obojica su umrla, ali i živela na način koji je inspirisao savremene srpske prozaiste da stvore upečatljive književne likove, a kroz popularnu kulturu, naročito muziku, do današnjih dana, pojedini stihovi, pa čitave i pesme doprle su i do onih koji nisu posvećeni čitaoci poezije. Ipak, poezija je, za obojicu, bila njihov pravi, jedini život, jer, da se podsetimo Miljkovićevih ponornih reči, postoji jedan jedini egzistencijalni kriterijum za poeziju: pesma je dobra ako je pesnik izlišan.” A da sprega dvojice pesnika nije isticana samo u obimnoj književnoj kritici o njima, kazuje i podatak da je u intervjuu za NIN, sam Miljković, opčinjen motivom mrtve drage, kao najlepše pesme napisane na srpskom jeziku izdvojio “Santa Maria della Salute“ Laze Kostića i Disovu “Možda spava“ – rekla je Nedeljković.
Naposletku, uz želju da se čitaoci vrate poeziji i poslušaju poruku koja je bila ispisana na plakatima s kojima je jednog jutra iznenada osvanuo Zagreb – “Čitajte Miljkovića“, jer se u stihovima nalazi do tada neprepoznata lepota i neotkriveni smisao, izložba je i zvanično otvorena.
Program “U kapi mastila“ bio je prilika da se zamisli nad stihovima snažne imaginacije i misaonosti princa poezije u interpretaciji gimnazijalca Luke Dmitrovića. Dok su, Đorđe Vujanić i Ognjen Tišma, učenici Muzičke škole “Dr Vojislav Vučković“ i profesori Aleksandar Popović i Ivana Pajović, upotpunili ovu svečanost uz zvuke klarineta i klavira.
Publika ima priliku da da svoj sud o postavci do kraja maja.
Izvor: Gradska biblioteka Čačak, Morava info
