Pioniri čačanske košarke: Milovan Vulović, čuveni predsednik KK Železničar

0
850

Piše: Miloš Timotijević, istoričar

ČAČAK – Iako košarku nije počeo da igra odmah posle Drugog svetskog rata, Milovan Vulović „Mišo Kras” (15. avgust 1931 – 26. februar 2019) pripada grupi pionira čačanske košarke, kao jedan od osnivača KK Železničar koji je okupljao školsku omladinu i decu železničara.

Vulovići su u Čačak došli između dva svetska rata iz mesta Dub (okolina Bajine Bašte) i slave Lazarevu subotu. Starinom su sveštenička porodica poreklom sa prostora današnje Crne Gore.

Ilija Vulović je bio trgovac i sa Ljubicom iz porodice Tošić dobio sinove Milovana i Radmila (dugo je radio u „Vodovodu” gde je jedno vreme bio i direktor). Živeli su u porodičnoj kući Tošića u Obilićevoj ulici.

Tošići su stara čačanska porodica koja se u grad doselila iz Prilepa sredinom XIX veka. Bili su građevinski preduzimači. Podigli su puno zgrada, pa i Aćimovića kuću (nekadašnja knjižara „Rade Azanjac”) preko puta zgrade Opštine Čačak.

Milovan Vulović je osnovnu školu „Stepa Stepanović” (današnja „Milica Pavlović”) i Gimnaziju završio je u rodnom Čačku. Potom je pokušao je da upiše DIF u Beogradu, a zatim je na nagovor Raška Stefanovića upisao studije istorije umetnosti u Skoplju, da bi se posle prve godine prebacio u Beograd gde je i diplomirao.

Kao i mnogi drugi Čačani u to vreme i Milovan Vulović se sa košarkom upoznao u Gimnaziji, gde su zahvaljujući sali i u zimsko vreme mogli da se bave ovim sportom. Sticajem okolnosti početkom 1949, na predlog Mikija Markovića, Milovan Vulović je bio i osnivač KK Železničara.

Okupio je prvu grupu igrača na pomoćnom terenu FK Borca, objasnio im pravila košarke, nabavio prvu loptu. Kada su nastupili prvi topli dani počeli su da uređuju igralište kod Železničke stanice. Posekli su i počupali vrbe i topole, uklonili obore, izravnali teren i posuli ga šljakom, postavili prve košarkaške konstrukcije.

Tako je nastao kultni sportski prostor Čačka, „Želovo” igralište, svojevrstan „sveti prostor” koji samim postojanjem svedoči o tradiciji koja se gradila u svakoj novoj generaciji košarkaša. Inače, takva sportska baština svuda u svetu obezbeđuje poseban status klubovima kojima se pripisuje da imaju „duh”, „srce” ili „dušu”, kao i takmičarima koji igraju za „dres”. Klubovi bez takvih „strasti” nisu privlačni za zajednicu i navijače.

Mišo Vulović je u prvoj ekipi Železničara iz 1949. istovremeno bio igrač, kapiten i trener. Igralo se iz ljubavi, nije bilo materijalnih pogodnosti osim besplatnih karti za železnicu, a nije bilo lako ni obezbediti ručak za ceo tim na gostovanjima.

Vulović je posle početka studija brzo je napustio aktivno igranje košarke, ali ne i sport i klub. U dugom nizu godina bio je član Predsedništva KK Železničar, predsednik tehničke komisije i vođa prvog tima i počasni predsednik. Nikada nije bio deo nekog drugog kluba.

Sticajem okolnosti bio je predsednik kluba 1973. u vreme kada je beogradski Partizan uz podršku KSJ „preuzeo” košarkaša Dragana Kićanovića koji je zvanično bio član Železničara čemu se Vulović protivio (nije se slagao ni da pređe u Olimpiju), i što je bila kulminacija „košarkaškog rata” Čačka i Beograda.

Vulović se posle završetka studija istorije umetnosti najpre na kratko zaposlio u pirotskom Muzeju, da bi od 1961. radio u Narodnom muzeju u Čačku. Na mestu direktora ove ustanove proveo je više od tri decenija (1962-1996). Nikada nije bio član Saveza komunista.

Bavio se najrazličitijim temama, uključujući i istoriju sporta. Objavio knjigu „Znamenja slobode : spomenici buna, ustanaka i oslobodilačkih ratova” (1994), i koautor je prve monografije o KK Železničaru (1999) kao i još 20 manjih radova različite vrste i sadržine. Pokrenuo je 1969. i uredio prvih dvadeset pet tomova „Zbornika radova Narodnog muzeja“, jednog od najstarijih i najkvalitetnijih muzejskih časopisa u Srbiji.

Odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem. Dobitnik je Oktobarske nagrade Grada Čačka i Zlatne plakete KK Železničar povodom 50 godina postojanja kluba.

Mišo Vulović je istovremeno bio stalni gost „Želovog bifea”, kultne kafane i jednog od najprestižnijih mesta za okupljanje svih Čačana koji vole i razumeju se u košarku. Sedeo je uz obaveznu cigaru i čašu rakije.

U braku sa Olgom Ćirković (1934-2021) iz Čačka Milovan Vulović je dobio sina Dušana (1963), arhitektu po obrazovanju, autora mnogih projekata koji su realizovani u Čačku i drugim gradovima. Dušan je bio igrač Železničara i predsednik je kluba u poslednjih 20 godina. Dušanov sin Ilija (1993) takođe je igrao u Železničaru, završio je Fakultet fizičke kulture i trenutno je tehnički direktor KK Železničara.

Milovan Vulović preminuo je u Čačku 26. februara 2019. gde je i sahranjen.

Prethodni članakPsihološke radionice namenjene srednjoškolcima, prijavite se
Sledeći članakStravična nesreća u Lučanima: Žena (32) podletela pod kamion kada je pokušala da zaustavi kolica sa detetom

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here