U regionu je pojačana seizmička aktivnosti, ali građani Srbije ne treba da strahuju pošto se ne očekuju veliki zemljotresi, poput onih koji su prethodnih dana pogodili Tursku i Albaniju, izjavio je danas zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Srbije Branko Dragičević.
On je rekao Tanjugu da se u Srbiji ništa značajnije neće događati po pitanju zemljotresa, ako se poredi sa dosadašnjom geološkom istorijom.
Napomenuo je da se ne mogu uvek predvideti zemljotresi, ali da se svakako u Srbiji u budućnosti ne očekuju zemljotresi veće magnitude od šest jedinica Rihterove skale.
U Srbiji je najjači zemljotres bio 1922. godine u Lazarevcu, magnitude 5,9 jedinica Rihterove skale.
– Razlog za strah će u budućnosti imati samo oni koji žive u još seizmički neobezbeđenim objektima, a to su oni koji su građeni pre donošenja određenih propisa koji garantuju stabilnost objekata, zatim loše održavani objekti, kao i oni koji su građeni mimo propisa – naveo je Dragičević.
Kako je rekao, veliki zemljotresi „pripremaju“ se nekoliko godina, kao što je bio slučaj sa potresima koji su se dogodili sada u Turskoj (5,7 stepeni) ili u Albaniji (5,8 stepeni).
– Na prostorima Turske i Albanije, očekuje nas smirivanje tla koje će trajati nekoliko meseci, možda i nekoliko godina. Zemljotres u Turskoj se dogodio na istom mestu kao zemljotres 1999. godine (7,4 po Rihteru), kada je u okolnim gradovima i Istanbulu poginulo oko 18.000 ljudi. Tada je potpuno uništeno oko 50.000 kuća, a nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom – naveo je on.
Dragičević kaže da su nakon toga nastale studije koje su predviđale da će se do 2030. godine dogoditi dosta jak zemljotres magnutude 8,5 jedinca Rihterove skale i da ovaj što se sada desio (početkom avgusta od 6,5 po Rihteru), nije taj veliki očekivani zemljotres.
– Da bi se smanjile posledice zemljotresa potrebno je poraditi na jačanju svesti o prisustvu sezimičke opasnosti, a što mi kao društvo često zaboravljamo. Potrebno je raditi na pripremljenosti, jačati organizacije koje se bave procenom rizika i koje reaguju u vanednim sitaucijama – ističe Dragičević.
Kako kaže, seizmička aktivnost na prostorima Turske, Albanije, Crne Gore i BiH je deo seizmičke aktivnosti tzv. centralno-mediteranskog pojasa, odnosno prostora gde se dešava pet do sedam odsto svih zemljotresa na planeti, kao i oko 17 odsto najjačih zemljotresa u svetu.
Dodaje da je seizmička aktivnost tla stalna i da se na nju ne može uticati, ali da se može uticati na posledice.
Dragičević napominje da se ne može predvideti tačan datum zemljotresa, već samo prostor i vremenski okvir, kao i da se može poraditi na preventivi, odnosno da se mogu zaštiti postojeći objekti i obezbediti da se novi grade u skladu sa propisima koji garantuju njihovu stabilnost.
On je podsetio da je u Srbiji bilo jakih zemljotresa, na primer 2010. godine u Kraljevu (5,4 po Rihteru), zatim 1998. godine u Mionici (5,6 po Rihteru)…
Izvor: Tanjug
