Poratno hodočašće Mihaila Krsmanovića (90) iz Trnave na Jelici

0
372

ČAČAK – Mihailo Krsmanović (90) iz Resnika kod Beograda potegao je prekjuče na dalek put, prkoseći godinama, da bi zapalio voštanicu junačkim precima, na zavičajnom groblju u Gornjoj Trnavi. U tom gorskom selu na Jelici, Krsmanovići su podigli i porodični muzej, prikupljajući štogod od ostavine i uspomena na svoje krsno ime.

Mihailo Krsmanović; Foto: RINA

Mihailo pripoveda da je njegov stric Petronije stupio u Srpsku vojsku još 1913. kao mladić od 20 leta, borio se od Cera do Beograda, stekao čin kaplara i navek ostao pred prestonicom, u Malom Mokrom Lugu 1915. Ne zna se grobno mesto počivšeg ratnika, ali postoje dva belega. Jedan stari: ime na spomen-ploči manastira Blagoveštenje ovde u rodnoj Trnavi; drugi novi – ploča koju je porodica postavila pre šest leta na trnavskom groblju, naslonivši je na spomenik Petronijevog oca Velimira.

Mihajlov otac Miloš (1897–1943) dobrovoljno je ušao u ratnu nesreću, prešao Albaniju sa Srpskom vojskom, i kad je počeo proboj na Kajmakčalanu palo mu je u deo da kao kurir javi vojvodi Stepi Stepanoviću da je neprijateljski front slomljen.

Ranjen je dok se vraćao u jedinicu i, gladan i povređen, morao je sam da traži ambulantu. To mu je teško palo, pa je posle rata promenio političko ubeđenje i pristupio Komunističkoj partiji Jugoslavije – priča Mihailo o svom roditelju.

Prvi rat je preživeo, ali drugi ne mogaše. Miloša je ubila četnička trojka, septembra 1943. u središtu Trnave, pa su on i stariji mu brale Petronije ostavili kosti svako u svom svetskom ratu.

Miloševi sinovi, Milun, Đurđe i ja, bili smo zahvalni ocu što smo posle Drugog svetskog rata mirno živeli i radili u oslobođenoj Jugoslaviji – kaza Mihailo.

Mihailo Krsmanović u porodičnom muzeju u Trnavi; Foto: RINA

Sa njim je u Trnavu došao i sin Petronije (67). Zašto su izabrali 19. april za ovo poratno hodočašće?

Na ovaj dan, 1999. godine na karauli Košare ranjen je moj unuk Predrag Degent (1979), kao borac 63. padobranske brigade. Ponosni smo na njega, i on je branio Srbiju, danas živi u Lazarevcu i u invalidskoj je penziji – reče Mihailo za agenciju RINA pre nego što će sa svojima sesti u auto i krenuti ka srpskoj prestonici.

Nije ni došao ni otišao praznih šaka. U selu ga je dočekao sinovac Vasilije (72) i svim namernicima za putovinu spakovao po bocu komove rakije sa Jelice.

Ovo je stara, čestita Srbija, ovo su običaji koji krepe naš narod.

Izvor: RINA

Prethodni članakAkcija “Naša šuma, naša briga“ u Parmencu (FOTO)
Sledeći članakPetlići Slobode peti na najvećem turniru za mlađe kategorije u Evropi

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here