Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković rekla je da država nije htela da pregovara o statusu službenog lica za prosvetne radnike kao jednoj od mera protiv nasilja.
Janković je za Televiziju „Insajder“ kazala da su zato prosvetni radnici prihvatili predlog da svaki napad na zaposlenog u obrazovanju bude ravan krivičnom delu.
Ona smatra da ministar prosvete Branko Ružić „nije imao ni dovoljno sluha, ni motivacije“ za davanje prosvetnim radnicima statusa službenog lica.
– Ministar je rekao da je to previše komplikovano, da on mora da pita Vladu, da on mora da se zalaže za promenu Krivičnog zakona – rekla je Janković.
Kazala je da ne veruje da će država ispuniti obećanje da poveća broj pedagoga i psihologa u osnovnim školama, što je saopštila Radna grupa Ministarstva prosvete za prevenciju nasilja.
– Načelno su se svi složili sa tim, ali Ministarstvo nije izašlo sa predlogom kako će to da uradi…da li mi uopšte imamo te kadrove? Odakle ćemo ih uzeti? – rekla je Janković.
Poručila je da će prosvetni radnici sačekati 24. decembar kada će od Ministarstva prosvete sve predloge dobiti napismeno, a onda proceniti da li se operativno prilazi rešavanju problema ili sve ostaje mrtvo slovo na papiru.
Izvor: Insajder
Od kad su psiholozi i pedagozi dobili status nekog stručnog saradnika i počeli da se bave svim poslovima po školi osim svojim poslom, kola su i krenula nizbrdo u obrazovanju.
I šta će se desiti ako se poveća broj pedagoga i psihologa u osnovne škole? Ništa. Mislim da ih ima dovoljno, a obavešten sam. Problem je u tome što ne rade svoj posao, već se većina,kao uostalom i nastavnici,bavi pilitikom koja ih je otuđila od dece.
A koliko su roditelji otudjeni od svoje dece??? Pedagozi, psiholozi i nastavnici se, nažalost, pored nastave, bave i papirologijom i administrativnim poslovima koje im je nametnulo Ministarstvo, mnogo mnogo više nego politikom. Istovremeno se bave i decom, mnogo, mnogo više nego veliki broj roditelja. Vrlo je jednostavno krivicu svaliti na jednu stranu. Komentar zvuči kao da su samo škole i krive za nasilje i dužne „leče“ posledice… A što se politike tiče, pa zar se njome ne bavimo svi? Naša tuga i jeste što se svi u sve razumemo i o svemu smo obavešteni.