Izmene i dopune Porodičnog zakona, koje najavljuje Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, predstavljaju jedan od najširih pokušaja normativnog preoblikovanja odnosa unutar porodice poslednjih godina.
U javnosti se istovremeno predstavljaju kao iskorak ka modernijem sistemu zaštite deteta i kao usklađivanje sa međunarodnim standardima, pre svega u oblasti zabrane fizičkog kažnjavanja i jačanja prava maloletnika. Međutim, iza formalno jasno definisanih ciljeva otvara se prostor za različita tumačenja, posebno u delu koji se tiče granice između zaštite i ulaska institucija u privatnu sferu porodice.
Najavljene promene obuhvataju širok spektar oblasti – od potpunog ukidanja fizičkog kažnjavanja dece i zabrane maloletničkih brakova, do redefinisanja instituta roditeljskog prava, poslovne sposobnosti i postupaka usvajanja.
Posebnu pažnju javnosti privlači uvođenje mogućnosti da se dete i pre desete godine samostalno obrati školi ili centru za socijalni rad, što se predstavlja kao jačanje njegovog položaja kao subjekta prava. Istovremeno, centri za socijalni rad dobijaju dodatnu ulogu u proceni i reagovanju u porodičnim situacijama – od savetodavnog delovanja do pokretanja postupaka zaštite, piše NIN.
Iako Ministarstvo insistira na preventivnom i savetodavnom pristupu, uz tvrdnju da cilj nije kažnjavanje roditelja, već promocija „nenasilnog vaspitanja“, ostaje otvoreno pitanje kako će se ovaj koncept primenjivati u praksi.
Kraj fizičkog kažnjavanja: Od „vaspitne ćuške“ do obaveznog savetovanja
U središtu reforme nalazi se ideja „afirmacije nenasilnog vaspitanja“, uz jasnu normativnu zabranu fizičkog kažnjavanja dece, koja se predstavlja kao usklađivanje sa međunarodnim standardima i preporukama relevantnih institucija. Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju poručuju da cilj nije represija nad roditeljima, već promena pristupa vaspitanju i jačanje preventivnih mehanizama podrške porodici.
Iako se u delu javnosti zabrana fizičkog kažnjavanja ponekad tumači kao preterano zadiranje u roditeljski autoritet, suština izmene je drugačija – država formalno napušta tolerisanje fizičke discipline kao vaspitnog modela.
Prema objašnjenjima državne sekretarke Milke Milovanović-Minić, fizičko kažnjavanje deteta biće zabranjeno, dok u situacijama kada ima elemente zlostavljanja organ starateljstva može pokrenuti postupke zaštite deteta, uključujući i krivične prijave.
U praksi, jedan izolovan incident ne bi automatski vodio ni ka oduzimanju deteta ni ka krivičnom postupku. Ključnu ulogu imaju centri za socijalni rad, koji procenjuju okolnosti svakog slučaja i, u najvećem broju situacija, primenjuju mere podrške – od savetovanja i razgovora sa roditeljima do upućivanja u specijalizovana savetovališta i programe. Represivne mere ostaju rezervisane za slučajeve ponovljenog ili ozbiljnog zlostavljanja, kao i za odbijanje saradnje sa institucijama.
Dete kao subjekt prava
Jedna od osetljivijih novina jeste pravo deteta da se i pre desete godine obrati školi ili centru za socijalni rad ukoliko smatra da su njegova prava ugrožena. Time se dete eksplicitno pozicionira kao aktivni nosilac prava, a ne samo kao predmet roditeljskog autoriteta.
U praksi to znači da dete može samostalno uputiti signal institucijama, dok odluke o njegovom statusu ostaju u nadležnosti stručnih organa. Škole i centri za socijalni rad dužni su da procene svaku prijavu, što otvara i pitanje granice između stvarne ugroženosti i konflikata u porodičnom ili školskom okruženju.
Maloletnički brakovi: Zatvaranje zakonske sive zone
Pored zabrane fizičkog kažnjavanja, izmene donose i zabranu sklapanja maloletničkih brakova, kao i preciznije definisanje pojma deteta u zakonu, uz ukidanje instituta produženja roditeljskog prava.
Potpunom zabranom sklapanja brakova maloletnim osobama ukida se dosadašnja mogućnost izuzetaka, čime se zatvara ranije postojeća pravna „siva zona“. To znači da matičari i sudovi više neće imati prostor za odobravanje izuzetaka, već obavezu dosledne primene zabrane.
Istovremeno, u oblasti poslovne sposobnosti menja se dosadašnji model koji je omogućavao njeno trajno oduzimanje. Umesto toga uvodi se vremenski ograničeno i delimično ograničenje, najduže na tri godine, uz obavezno preispitivanje. Ideja je da se mera prilagodi konkretnim okolnostima, uz očuvanje što većeg stepena samostalnosti osobe, gde god je to moguće. Ovim izmenama Srbija se usklađuje sa Ujedinjenim nacijama i odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, čime se, kako se navodi, smanjuje prostor za dugotrajnu pravnu nesamostalnost.
Takođe, predviđene izmene u oblasti usvojenja i roditeljskog prava ukidaju određene oblike sporazumnih rešenja i jačaju kontrolu institucija nad procesom. Odluke o usvajanju više se ne prepuštaju dogovorima u istoj meri kao ranije, već se centralizuju kroz strože kriterijume procene, uz obrazloženje da se time smanjuje prostor za zloupotrebe.
Novi standard „najboljeg interesa deteta“
Jedna od ključnih novina odnosi se na dodatno preciziranje standarda „najboljeg interesa deteta“, koji je već prisutan u praksi, ali se sada normativno šire definiše. Prema predloženim izmenama, sudovi i centri za socijalni rad dobijaju širi prostor za procenu u svakom pojedinačnom slučaju, bez unapred striktno definisanih kriterijuma.
U praksi to znači da će odluke u postupcima koji se tiču dece u većoj meri zavisiti od stručne procene socijalnih radnika, psihologa i sudija, nego od rigidnih pravnih pravila.
Time se, s jedne strane, omogućava fleksibilniji pristup različitim porodičnim situacijama, ali se istovremeno povećava odgovornost institucija, jer se granica između „najboljeg interesa“ i profesionalne procene dodatno sužava.
Između međunarodnih standarda i domaće prakse
Iz Ministarstva se ističe da su izmene u skladu sa obavezama koje Srbija ima prema Ujedinjenim nacijama i odredbama Konvencije o pravima deteta, kao i preporukama Evropske unije u procesu evropskih integracija. Na normativnom nivou, zakon uvodi koncept „pozitivnog roditeljstva“, u kojem se dete posmatra kao partner u procesu odrastanja, a ne kao pasivni objekat vaspitnih mera.
Iako izmene donose jačanje institucionalne zaštite dece, pojedini segmenti ostaju otvoreni za tumačenja – pre svega u delu primene na terenu, gde će centri za socijalni rad i škole imati ključnu ulogu. Istovremeno, određene teme, poput istopolnih partnerstava, nisu obuhvaćene ovim paketom izmena, što ukazuje na selektivan pristup reformi porodičnog zakonodavstva.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će novi zakon predstavljati stvarnu promenu porodične prakse ili pre svega normativno usklađivanje sa međunarodnim standardima, kao i koliko će vremena biti potrebno da se te promene zaista osete u svakodnevnom životu porodica.
Izvor: NIN/Ivana Lazarević
Nazalost u predlaganju ovoga zakona vecinom ucescestvuju oni ciji su brakovi popucali i koji ne ucestvuju u vaspitanju svoje dece.Jos veca zalost su centri za socijalni rad,jer za gro zaposlenih po centrima,treba neka institucijakoja bi ih nadgledala.
Nekada su te vaspitne „batine „, kako ih ovi novopečeni mekušci zovu, u stvari bile ćuške i realna kažnjavanja koja su stvarale karakterne i čvrste osobe,sa pravilno usadjenim konceptom za dobro i zlo !
Ovo što danas u pozadini gura i stvara ta obojena (ona L) agenda, od dece stvara razmažena i divlja derišta,nadmene,osione i neposlušne klince ,koji kao takvi neće imati ni integritet ni održivost ,a ni normalnu socijalizaciju !
Naravno,ovo se progurala bez obične i dugotrajno analize i javne diskusije… napadni stručnjaci sprovode naredbe sa zapada…srećno vam bilo sa njihovom ideologijom i demo(n)kratijom !
Pa sad neki ljudi deci stvarno udaraju prejake samare i to za gluposti sto nije uredu ali sa druge strane ako to dete zna da nece dobiti batine nece ni da slusa a dete mora da bude poslusno dok ga drugi hrani doduse u ovoj nasoj srbiji smo dotakli dno kao drustvo i kao vaspitanje sto se moze videti na svakom koraku tako da nemoze biti gore
Protiv ove zabrane kažnjavanja dece su samo oni koji svoj autoritet zasnivaju na batinama i koji su i sami tako vaspitavani
Nije u pitanju kažnjavanje, nego petljanje po porodičnim odnosima od strane nekompetentnih institucija…
Sto se tice zabrane sklapanja maloletnickih brakova pozdravljam svaka cast i ja sam za to za poslovnu sposobnost delimicno a sto se tice vaspitanja dece generalno ponekad treba strogo razgovarati sa decom ponekad je zdravo i pozeljnobda vrbov prutic osine guzu kroz pantalonice jervgeneralno deca koja nepostuju autoritet roditelja i nastavnika sklonija su agresivnosto ekscesima i licno smatram da je onaj malinizcRibnikara ponekad dobio batine ne bi mu ni palo na pamet da ubije svoje drugove. Generalno tri i po godine sam na poslu radila u Vecu za maloletnike i moja iskustva posmatrajuci tubdeci i drugu decu a i izcsvog detinjstva znam da deca koja nisu od strane roditelja u detinjstvu nagradjivana za dobre i kvalitetne postupke a kaznjavana za lose postupke kada su odrasla nisunimali zdravu pjudsku emociju empatije saosevajnosti odgovornosti za svoju decu roditelje bracnog partnera i na poslu nisu bili u stanju da rade u timu a ni individualno nisu pokazicali zrelost vec dozu prazne glave kao da im je u glavi bila s vremena na vreme svemirska crna rupa ali prazna totalno imali su nagon da unistavaju druge bez obzira ko to bio jednostavno su takve osobe koje nisu u detinjstvu spoznale emociju kada roditelj povisi glas ili ga svicne malo bili totalno prazni mentalno a fizicki imali nagon da otimaju vrse agresiju nad drugima povredjuju cak i decu i medju takvim osobama ima najvise psihipata homoseksualaca trandzosa prostitutki kriminalaca ludaka ianijaka svakave vrste. Nemaju odgovornost pripadnost lojalnost neumeju da vole postuju da se druze i da budu voljeni postovani odgovorni neumeju da vaspitaju svoju decu i kao obicne masine su bez mozga totalno. Imam u komsiluku jednu porodicu takvu cisti ludaci deca blizanci rodjeni vestackim oplodjenjem a brat mladji nevznam.kako po ceo dan jure biciklama kao nezdravi od ranog jutra do kasno uvece kad jedno od NJ hbpadne ili se povredi neprilaze mu nitinimaju kakvu emociju imaju prazan pogled kao I mi hova majka koja nrma reakciju zdrave prirodne majke nego stoji i belo ih gleda.
Neka nam je Bog u pomoci. I roditeljima I deci. Roditeljima jer su vec izgubili postovanje svoje dece a deci bez vaspitana sledi lutanje kroz zivot. Jezim se pri pomisli od takve buducnosti.
Roditelji nemaju nikakva prava ali posto su deca vlasništvo države, ta država može i pozeljno je da im razbija glave, lomi vilice, naziva ustašama, izdajnicima dok ih istovremeno regrutuje da branectu istu državu. Neće moći Zanoktice!
Jesi se nalupetala besna zeno.
Svaka medalja ima lice i naličje, ovde je najveći problem sledeći: ako su centri za socijalni rad stručni, stabilni i razumni — sistem može štititi decu bez razaranja porodice.
Ako su birokratizovani, ideološki vođeni ili nekompetentni — onda nastaje strah da država ulazi u kuću tamo gde ne treba. Civilizovano društvo treba da štiti dete od nasilja, ali ne sme da kriminalizuje roditeljstvo niti da institucije postavi iznad zdrave porodice kao osnovne ćelije društva.
Granica je fina — i upravo tu se vodi prava bitka, ne oko „ćuške“, nego oko pitanja: ko vaspitava dete — roditelj ili sistem. A znamo koliko su nam institucije kompetentne…
Bravo slepci.
O porodici brinu ljudi koji pojma nemaju,naročito mislim na centar za socijalni rad a i ministarstvo.
Sledeća stavka će vam biti-zaštita roditelja od deteta i dečjeg prava-pa da vidimo šta će biti.
Gde se umeša centar za socijalni rad,u 90% slučajeva piši propala stvar.