ČAČAK – O Čačku i Čačanima ispredane su mnoge priče, ali jedna je proverena: to je najkošarkaškiji grad u zemlji košarke. Za to su zaslužna tri čoveka: Radmilo Mišović, Dragan Kićanović i Željko Obradović. O njima, ali i o mitovima i tajnama čačanske košarke govori specijalno izdanje emisije “Oko magazin“, odnosno dokumentarni film koji će biti premijerno prikazan u ponedeljak od 18.20 na Prvom programu RTS-a.
Autor Marko Ljubomirović bio je gost Jutarnjeg programa, gde je otkrio kako se javila ideja i kako je ona realizovana u gradu na Moravi.
A zašto je čačanska košarka toliko posebna, autentična i važna da postane teme tema za dokumentarni film?
– Čačanska košarka je tema zato što se o Čačku i njegovoj košarci priča godinama i decenijama, i to još u odnašnjoj Jugoslaviji koja je bila velesila u košarci i mi smo hteli da provermio da li je to zaista tako, zašto je to tako, ko je na to sve uticao i kako je do toga došlo. A šta drugo da uradimo nego da odemo u Čačak i pitamo one koji su u tome najviše učestvovali – kaže Marko Ljubomirović, novinar RTS-a.
Radmilo Mišović, Dragan Kićanović i Željko Obradović su se retko kada pojavljivali zajedno u medijima, a sada su prvi put svi pričali o temi čiji su najbitniji delovi.
– Koliko znam, a istraživao sam i “kopao“ mnogo po arhivi i pre i posle razgovora sa njima, to je prvi put da su oni svi zajedno seli da pričaju o toj temi, da a objasne kako su to sve uradili.
Arhiva što se video snimaka tiče je „tanka“ kaže autor, ali poručuje da je ono glavno i ono najvažnije ipak tu, i biće u filmu.
– Čačanska koišarka je tema zato što se o Čačku i njegovoj košarci priča godinama i decenijama, i to još u odnašnjoj Jugoslaviji koja je bila velesila u košarci i mi smo hteli da provermio da li je to zaista tako, zašto je to tako, ko je na to sve uticao i kako je do toga došlo. A šta drugo da uradimo nego da odemo u Čačak i pitamo one koji su u tome najviše učestvovali – kaže Marko Ljubomirović, novinar RTS-a.
Radmilo Mišović, Dragan Kićanović i Željko Obradović su se retko kada pojavljivali zajedno u medijima, a sada su prvi put svi pričali o temi čiji su najbitniji delovi.
– Koliko znam, a istraživao sam i ‘kopao’ mnogo po arhivi i pre i posle razgovora sa njima, to je prvi put da su oni svi zajedno seli da pričaju o toj temi, da a objasne kako su to sve uradili.
Arhiva što se video snimaka tiče je „tanka“ kaže autor, ali poručuje da je ono glavno i ono najvažnije ipak tu, i biće u filmu.
Pranje ruku je važno zbog zaštite od koronavirusa, ali ovo pranje ruku u Moravi nema veze sa tim. O čemu se radi?
– Postoji jedan lep mit da su Čačani, koji su važili a i dalje važe za odlične šutere u Jugoslaviji, da oni operu ruke u Moravi i onda bolje šutiraju, i ne mogu da promaše. U filmu imamo čoveka koji je taj mit izmislio, i najveće legende koje o tome pričaju. Ima i nekih neočekivanih stavova, ali neću sada otkrivati, neka ostane za ponedeljak.
Čačak će uskoro dobiti i muzej posvećen košarci u tom gradu.
– Da, radi se na tome. Korona je to drastično usporila ali bi uskoro trebalo da se i to završi. Projekat postoji, lokacija je dobijena i biće u sadašnjem Zavičajnom muzeju u Čačku koliko znam, a mislim da sam u pravu. I sve legende će dati neke svoje medalje, dresove, uspomene, donirati tom muzeju, da to postane nešto specifično kao što je i grad Čačak specifičan.
Još jednom da podsetimo, specijalno izdanje Oko magazina pod nazivom: „Žoc, Kića i Maršal sa Morave – legende i mitovi čačanske košarke“ gledajte sutra u 18.20 na Prvom programu RTS-a.
Izvor: RTS
Kao cacanin na radu u Beogradu predlazem da se jedan od trgova u Cacku proglasi Trgom kosarke.
Košarka je brend grada, trebalo bi se u tom smislu raditi ozbiljnije, a ne samo da se pripoveda o tome. Muzej košarke je samo jedan korak, imalo bi tu još mnogo toga da se radi na dobrobit grada i u slavu košarke.
Muzej je Ok, ali mesto u Zavičajnom muzeju-kući koja je u stilu stare arhitekture je neprimereno…mije mipljenje ako tamo bude muzej , da je to čista velika greška.
Ima pogodnijih zgrada za Muzej sporta grada
Kicanovic i Obradovic su ljudi koji imaju i mozak.
Tri najbolja košarkaša sveta svih vremena su: 1) Mišović, 2) Džordan i 3) Kićanović. To da je Obradović daleko najbolji trener Evrope (a da je hteo da ide u NBA bio bi i u svetu) je odavno poznato. I mada je kao igrač i Obradović postizao puno koševa sa distance, ono što je bilo vrhunsko majstorstvo su njegove asistencije koje su bile pravovremene i toliko precizne da saigrač uopšte nije gubio vreme da bi se namestio za šut nego bi samo produžio završni pokret izbačaja. Značaj ovog detalja za razigravanje ekipe i postizanje konačnog uspeha u košarci mnogi treneri ni danas nisu uspeli da shvate… Bila je čast i ogromno zadovoljstvo gledati takve košarkaške umetnike!
Gledao sam jutros najavu u jutarnjem programu koja je trajala 5 minuta. I sad mi je definitivno jasno da je BORAC veliko ime SRPSKE košarke, koga poštuju u čitavom regionu, a najmanje u svom gradu.
Sutra gledamo obavezno. Podsećamo se na mladost. Na lepotu življenja. Pozdrav za sve ljubitelje košarke. Pogotovo ove naše. Divno i davno beše. Nostalgija,šta li je?