Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast.
U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.
Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas.
Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo pet hiljada preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava u razgovoru za RTS da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalje prisutne.
Postavlja se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uključujući i Srbiju. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.
Da li je kriza već stigla u Srbiju
Prema rečima Bojana Stanića, Srbija još uvek nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelji su i dalje stabilni i pozitivni.
- Ipak, ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa. Naprotiv, centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena – napominje Stanić.
On navodi da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.
- Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta. Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja – kaže Stanić.
Izazovi u industriji i izvozu
Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize.
Bojan Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.
- Dodatni problem predstavlja smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika – kaže on.
Energetika kao relativna prednost Srbije
Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom
Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto.
- Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto – ocenjuje Bojan Stanić.
Zavisnost od Evropske unije
Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište.
Problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu.
- Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu – navodi Stanić.
Rast cena hrane i uticaj na građane
U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena.
Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilja Narodne banke (do 4,5 odsto).
- Ključno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva – ističe stručnjak Privredne komore Srbije.
Uloga države u ublažavanju krize
Stanić kaže da država ima prostor da interveniše, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji.
- Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu – navodi on.
Obim mera, kako kaže, zavisiće od dubine krize.
Nemačka kao pokazatelj budućih kretanja
Srbija pažljivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima – reformom penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom.
Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 odsto BDP-a) pokazuje pozitivan trend razvoja.
- Rast cena kerozina već utiče na poskupljenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve.Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja – zaključuje Stanić.
Izvor: RTS
