ČAČAK – Mladi košarkaš minhenskog Bajerna Andrija Šušić danas postaje punoletan. Osvajač prvenstva Srbije u pionirskoj konkurenciji sa ekipom čačanske Mladosti i bronzani sa U16 Evropskog prvenstva za portal Kablarnet govorio je o dosadašnjoj karijeri i budućnosti koja ga čeka.
Najpre o rođendanu.
- Proslaviću rođendan u krugu najbližih, spojićemo malo dva slavlja, punoletstvo i Uskrs – započinje razgovor najmlađi član košarkaške porodice Šušić.
Da li ste trenirali jedino košarku?
- Da, bilo je prirodno jer su tata i braća igrali košarku. Rano sam počeo, sa pet, šest godina. Oni su mi i bili uzori. Naravno, pratio sam i ostale igrače, iz Srbije, Evrope.
Kako je išao Vaš razvojni put?
- Igrao sam u Mladosti, u Vuku, kod Filipa Smolovića. Potom, trenirali su me Tuto, Kolar, tata Mihailo. U Mladosti sam se zadržao do 16 godine i onda sam otišao u Nemačku.
Mamin tata, a vaš deda, davno mi je rekao da imate najveći talenat od sve trojice njegovih unuka.
- Možda je video nešto što drugi nisu. Ne bih rekao da sam talentovaniji od braće. Na sreću imam stariju braću od kojih sam vide dobre i one manje dobre stvari. Imao sam od koga da učim i popravljam.
Da li ste gledali tatu Šula, na trakama, kanalu Jutjub?
- Žao mi je, ali nisam. Tragao sam, ali je bilo vreme VHS traka…
Na “porodičnom veću“ usaglasili ste se da je možda najbolje da odete u Bajern?
- Tako nekako. Odigrao sam dobro jedan turnir, a Bajern se zainteresovao. Braća su igrala u Mladosti, Borcu i sada igraju, a ja sam dobio priliku da učim u Bajernu. Naučio sam i nemački jezik.
Živite u Bajernovom kampusu?
- Malo je izolovan od grada, ali dvorana je blizu. Tu su talentovaniji košarkaši, a ostalo su mladi fudbaleri Bajerna. Družimo se, naročito sa sportistima iz ex Jugoslavije.
Koliko se trenira i koje lige igrate?
- Po dva puta dnevno, individualno, uveče teretana i timski trening. Igram juniorsku ligu i za razvojni tim Bajerna, treća liga Nemačke. U našoj ekipi najstariji igrač ima 22, 23 godine. U drugim timovima igraju košarkaši koji su ušli u četvrtu deceniju života. Završili smo kao šesti, idemo u plej-of i igramo protiv Oldenburga. Sada, u subotu, dobro smo igrali.
Igrate na poziciji jedan odnosno dva?
- To je to. Leži mi da imam loptu u rukama i da igram, kreiram za tim i sebe. Tu se najbolje osećam, jedan sam od vodećih igrača.
Šta dalje očekujete?
- Od danas (9. aprila) sam punoletan, sviđa mi se u Bajernu, ostaje da se vidi šta nosi vreme. Voleo bih da igram Evroligu, da zaigram za naš prvi tim. Kada stignem gledam prvi tim i atmosfera je jedna od najboljih u elitnoj ligi. Pored Beograda, Turske, navijači prave dobru atmosferu. Ljudi vole Bajern, košarku, reprezentaciju, jedna od košarkaških velesila.
Borac, Mladost, čačanske klubove, gledate?
- Ne stižem, ali uvek ispratim rezultat…Imam puno drugara, u Čačku, sa kojima sam igrao. Redovno smo u kontaktu. Tu su u Borcu, Čačku 94… Dobri smo drugari.
Da li ima vremena za ostale aktivnosti?
- Teško, mada idemo na plivanje, šetnje, druženja…
Odvajanje od porodice Vam nije teško palo?
- Dobro sam podneo i uklopio se. Svakodnevno se čujemo, dolaze i oni u Minhen, kao i ja u Čačak. Život je dobar, lako je, sigurno, imam sve što mi je potrebno.
Najveći san je reprezentacija?
- Na EP do 16 godina uzeli smo bronzu. Dobra smo generacija, imamo dobre igrače… Očekujem poziv novog selektora Saše Ocokoljića za EP – zaključio je Andrija Šušić.
Izvor: Kablarnet/Đ. Mečanin
