Vest da je u Nemačkoj u zamrznutoj mešavini bobičastog voća poreklom iz Srbije otkriven virus hepatitisa A opet je otvorila pitanje bezbednosti hrane namenjene izvozu, ali i proizvoda koji se nalaze na domaćem tržištu.
Ovo nije izolovan slučaj, budući da su slična upozorenja beležena i prethodnih godina, što dodatno pojačava zabrinutost javnosti.
Takođe postavlja se pitanje efikasnosti sistema kontrole hrane u Srbiji.
Hepatitis A, poznat i kao „bolest prljavih ruku“, najčešće se prenosi putem kontaminirane vode, hrane ili nedovoljne higijene u procesu proizvodnje i obrade.
Iako se hrana ređe navodi kao primarni put prenosa, slučajevi povezani sa zamrznutim voćem ukazuju na to da i jedan propust u lancu proizvodnje, prerade ili skladištenja može imati ozbiljne posledice – kako po zdravlje potrošača, tako i po reputaciju domaće prehrambene industrije i izvoza.
Tehnolog Ivan Smajlović ocenio je za Insajder da slučaj ukazuje na ozbiljne slabosti sistema kontrole hrane i moguće zloupotrebe Srbije kao tranzitne zone za reeksport robe sumnjivog porekla.
Govoreći o spornoj pošiljci, Smajlović je naveo da je, prema informacijama objavljenim u javnosti, oko 30 odsto voća bilo poreklom iz Srbije, dok je ostatak uvezen iz Poljske.
- Kontingenti koji dolaze iz zemalja poput Egipta, Turske ili Albanije, koje nisu članice Evropske unije i gde su standardi niži, mogu da budu kontaminirani hepatitisom – rekao je Smajlović.
On tvrdi da se deo takve robe preusmerava u Srbiju radi jeftinijeg pakovanja i eventualne promene porekla proizvoda.
- Tu robu preusmeravaju u Srbiju kako bi se ovde obavilo jeftinije pakovanje, jer ona dolazi u rinfuzi. Lakše im je da to odrade firme u Srbiji, da se roba upakuje, a zatim se doda i određeni procenat domaćeg voća – naveo je Smajlović.
Dodao je da nije logično da domaće kontrole nisu utvrdile problem pre izvoza.
- To je potpuno suludo – u ovih 30 odsto navodno nema kontaminacije, a u ovih 70 odsto ima, iako je sve zajedno upakovano i poslato – ocenio je on.
Smajlović smatra da problem nije pojedinačan, već sistemski.
- Sistema nema, to smo zaključili. Mi praktikujemo isto ono što radi i Poljska – uvozimo robu i radimo reeksport – rekao je.
On je ocenio da Srbija ima veliki broj laboratorija, ali da ključna državna institucija za kontrolu bezbednosti hrane ne funkcioniše u punom kapacitetu.
- Direkcija za nacionalnu referentnu laboratoriju, koja treba da radi te kontrole i monitoring tržišta, ona ne radi – naveo je Smajlović.
Prema njegovim rečima, kontrolni sistem u praksi funkcioniše kroz privatne laboratorije, dok državna institucija ostaje neaktivna.
- Nema analitičke kontrole od strane inspekcije, ne uzimaju se i ne analiziraju uzorci u dovoljnoj meri. Uglavnom se oslanjaju na deklaracije – rekao je on.
Izvor: Insajder
Ajte tehnolozi, strucnjaci dogovarajte se, nametnite se, resavajte probleme. Nemojte cucati po budzacima I pricati po sredstvima informisanja. Valjda ste dovoljno mudri da pokusate I resite ove probleme. Mozda ce, a i verujem, da vas poslusa onaj ko treba. Dokazite da postojite. Ovo vazi za sve strucnjake.
Mulja Hulja.