Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o zaštiti potrošača, kojim bi kupci trebalo da budu zaštićeni više nego što je to do sada bio slučaj.
Predviđeno je uvođenje funkcionalnog institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, ali i rešavanje problema nepostojanja preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima.
Zakonom će biti više zaštićeni i putnici u turizmu, a planirano je i usklađivanje potrošačkih prava građana Srbije, kako je to Vlada naglasila, sa novim propisima Evropske unije o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da će nova zakonska rešenja značajno doprineti bezbednoj trgovini i daljem jačanju potrošačkih prava u našoj zemlji, a time i ekonomskom razvoju.
– Najvažnije novine u ovom predlogu odnose se na uvođenje registra „Ne zovi“, uvođenje obaveza trgovca da sačini proračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima – istakla je Matić i dodala da će biti unapređen i mehanizam vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i uvođenje prekršajnih naloga za pojedine prekršaje trgovaca.
Registar „Ne zovi“ podrazumeva da će svi koji ne žele da ih trgovci uznemiravaju telefonom i nude im razne proizvode moći da ih prijave u ovaj registar koji će voditi Regulatorno telo za elektronske komunikacije RATEL-a, i nalaziće se na njihovom sajtu uz obaveznu zaštitu ličnih podataka potrošača.
Ovim zakonom je predviđena mogućnost izricanja prekršajnih naloga za trgovce koji pozivaju potrošače čiji su brojevi uneti u navedeni registar. Prekršajne kazne su za pravna lica od 50.000 dinara, preduzetnike od 30.000 dinara. U slučaju da trgovac ne postupi po prekršajnom nalogu, kazne mogu da budu od 300.000 do dva miliona dinara za firmu, a za odgovorna lica u preduzeću od 50.000 do 150.000 dinara.
Predsednik Udruženja potrošača Beograda Petar Bogosavljević kaže za Danas da nova verzija zakona ne donosi mnogo toga novog.
– To nije ni približno onom što je praktično usklađivanje sa obavezujućom zakonskom regulativom u EU i još manje od smernica o osnovnim pravima potrošača koje smo imali u zakonima iz 1985. ili 1999. ili poslednjeg iz 2015. godine. Posebno u tom delu gde se na niži nivo svode institucije koje se bave zaštitom potrošača – ističe Bogosavljević.
On kaže da i Savet za zaštitu potrošača kod nas nije ni nalik sličnim savetima koji postoje u zemljama EU i u kojima je više od polovine članova iz organizacija potrošača.
To što je, kako kaže, na primer uveden platni nalog je bacanje prašine u oči, a da bi trebalo da postoje ovlašćenja nadležnih državnih organa da efikasnije učestvuju u rešavanju potrošačkih sporova. Bogosavljević kaže da se i na ovom Predlogu zakona vidi da je i dalje dominantan interes dela biznis sektora i onih koji rade oko i u državnim strukturama da se ništa bitnije ne menja.
Izvor: Danas
