U Guči održan prvi nacionalni sastanak o krompiru: Nekontrolisani uvoz najveći problem za proizvođače

GUČA – U organizaciji Udruženja za krompir Srbije, u Guči je održan prvi nacionalni sastanak o krompiru. Subvencionisanje korisnika sertifikovanog semena krompira, prelevmani na uvoz konzumnog krompira i sezonske carine bile su samo neke od tema ovog nacionalnog skupa o krompiru.

Skup je otvorio prof. dr Zoran Broćić, podsetivši prisutne da je 1954. godine u Guči osnovana Ogledna stanica za selekciju i proizvodnju krompira, koja nakon određenog perioda rada prerasla u Zavod za krompir, da bi kasnije promenila naziv u Centar za krompir. Tih davnih godina trasirani su dobri preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada Zavoda za krompir u Guči stvorene su četiri sorte krompira: „Dragačevka“ i „Jelica“ 1975, „Univerzal“ 1994. i 1997. „Hibrid 8614“ 1997. godine.

• Održavanjem prvog nacionalnog skupa o krompiru nastavlja se tradicija iz sedamdesetih godina, kada su prvog dana Dragačevskog sabora trubača u Guči održavani sastanci Savezne grupacije Jugoslavije za proizvodnju i promet krompira, na kojima su se okupljali proizvođači, prerađivači i trgovci koji su razgovarali o stanju u ovoj oblasti proizvodnje, kako bi se na osnovu relevantnih podataka određivale otkupne cene krompira. Očigledno je da su nam ovakvi skupovi danas i te kako potrebni, kako bismo razrešili probleme sa kojima se susrećemo u ovoj oblasti – napomenuo je dr Broćić.

Milić Domanović, v. d. direktora Centra za krompir iz Guče i nekadašnji zamenik predsednika Skupštine Savezne grupacije za unapređenje proizvodnje, prerade i prometa krompira Jugoslavije iz 1980-tih godina, istakao je da su gotovo nestale sve domaće srpske sorte krompira na tržištu, jer nisu izdržale konkurenciju uvoznih i da izuzetak predstavlja „Dragačevski mesečar“, koji je ozdravljen u Centru za krompir.

• Sve veći problem u proizvodnji predstavlja suša, zatim uvoz semenskog, konzumnog i industrijskog krompira, pomfrita, skroba i drugih proizvoda od ove povrtarske kulture, u vrednosti od oko 80 miliona evra godišnje. Sa druge strane, izvoz naše zemlje, u prvom redu čipsa i drugih proizvoda od krompira iznosi oko 60 miliona evra, pa tako nastaje spoljnotrgovinski deficit Srbije od 20 miliona evra – zaključio je Domanović.

Srbija je poslednjih godina postala redovan uvoznik više od 40.000 tona konzumog, ali i industrijskog krompira za potrebe prerade u čips, jer fabrikama nedostaje skoro 20.000 tona sirovine. Cene na domaćem tržištu su prilično mirne, a kvalitetan krompir proizvođači prodaju na veliko za 35 do 45 dinara po kilogramu.

• Sa ovim cenama mogu biti zadovoljni samo proizvođači koji imaju prinose preko 35 tona krompira po hektaru, a takvih proizvođača je malo. Nema sumnje da će potrebe za uvozom konzumnog krompira ponovo premašiti 40.000 tona, ali se nameće pitanje odakle će se krompir uvoziti i po kojim cenama. Nije sporno da li tržištu Srbije treba krompir iz uvoza, već da li za koliko-toliko zaustavljanje daljeg pada domaće proizvodnje treba uvesti prelevman ili ograničenu sezonsku carinu na, recimo, period oktobar-januar, ili oktobar- februar kako bi se domaća proizvodnja u kraćem periodu od 4-5 meseci zaštitila od robe koja dolazi sa razvijenih tržišta gde su proizvođači pre više godina uz podsticaje izuzetno dobro opremljeni sa mehanizacijom i skladištima, a uz to imaju i neuporedivo povoljnije klimatske i meteorološke prilike za proizvodnju krompira. Prema sadašnjim procenama, vrlo je moguće da će se u zemljama severne i zapadne Evrope, npr. Poljske i Belorusije, krompir nuditi po damping cenama, odnosno znatno nižim od cene koštanja – objasnio je dr Živko Bugarčić.

A da postoje veliki problemi u proizvodnji krompira naveo je i poljoprivrednik Dejan Vučković iz Zablaća koji uzgaja krompir na oko 15 hektara. Nekontrolisani uvoz krompira je okarakterisao kao najveću opasnost za ratare, kao i sve izrazitiji uticaj klimatskih promena, koje uzimaju sve veći danak ovoj proizvodnji.

Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, zahvalio se organizatorima na pozivu na ovako reprezentativan sastanak i istakao:

• Proizvodnja krompira u Srbiji zauzima 1/3 od svih povrtarskih useva i krompir je važan proizvod za prehrambenu sigurnost našeg stanovništva. U ovoj godini nije bilo dovoljno novca za subvencije korisnika sertifikovanog semena krompira i radićemo zajedno na tome da se subvencije uvedu za narednu godinu. Treba se bliže upoznati sa uslovima prelevmana i sezonskih carina, pre nego se podnesu određeni zahtevi nadležnoj instituciji za zaštitu domaće proizvodnje i potrošnje krompira. Podržavam da ovakav sastanak o krompiru u Srbiji bude tradicionalan za vreme održavanja Dragačevskog sabora trubača u Guči. Pozivam Udruženje za krompir Srbije da Ministarstvu poljoprivrede dostavi izveštaj sa predlogom konkretnih mera za poboljšanje položaja proizvodnje i prometa krompira u Srbiji.

Izvor: Morava info