U Srbiji osigurano samo 15 odsto njiva i voćnjaka: Da li će šteta od suše biti skuplja od zaštite?

Poslednjih godina suša drastično umanjuje prinose na njivama, a proizvođači se suočavaju sa ozbiljnim gubicima.

Štete na njivama ili u voćnjacima znaju da prouzrokuju i kasni mrazevi i oluje.

Jedan od načina da poljoprivrednici zaštite svoju proizvodnju jeste osiguranje. U resornom ministarstvu kažu da prostora za veće uključivanje proizvođača u sistem osiguranja postoji i podsećaju da država subvencioniše deo premije.

Iako je u početku delovalo da kukuruz i suncokret lepo napreduju i da bi godina trebalo da bude mnogo bolja nego lane, suša tokom jula i avgusta umanjila je očekivane prinose, u nekim krajevima i više od 50 %.

Mnogi poljoprivrednici priznaju da proizvodnju ne osiguravaju.

• Osiguravajuće kuće gledaju na svaki način da vas „presvuku“. Nekada sam osiguravao od grada, a od suše ne znam ni da li osiguravaju. Kad se dogodi šteta, oni izađu na lice mesta i uvek nađu neki izgovor da priznaju samo određeni procenat štete. Nikada ne bude kao što vam prilikom potpisivanja polise kažu da će biti – kaže Dušan Stankov, poljoprivrednik iz Orlovata.

Nema poverenja, jer tvrdi da se „nekako uvek ispostavi da niste osigurali baš od toga što vam je napravilo štetu, već od nečeg drugog.“

• Zato ne želim da imam ništa sa osiguravajućim kućama, iako znam da država daje subvencije za osiguranje. Jednostavno ne verujem im – kaže Stankov.

Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije do korone u našoj zemlji bilo je osigurano jedva 10%, a sada je to do 15% obradivih površina.

Najčešće se osiguravaju kulture čija proizvodnja ima veliku vrednost po jedinici površine i koja je najizloženija različitim rizicima, a to su voće, povrće i ratarske kulture.

Rast je evidentan, ali time ne mogu da budu zadovoljni ni poljoprivrednici koji žive od tog posla, ni država koja ostaje bez značajnog dela BDP i plus mora da nadoknađuje štetu. Ne mogu da budu zadovoljni ni osiguravači, jer se postavlja pitanje isplativosti osiguranja poljoprivrede.

• U značajno većem procentu se osiguravaju pravna lica u odnosu na individualne poljoprivredne proizvođače, ali su ovi drugi vlasnici znatno veće površine koja može da se obrađuje i zbog toga je ukupan procenat oko 15% – objašnjava Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

U narednom periodu jedan od najvećih izazova biće upravo osiguranje useva i plodova.

Ono je 2025, prvi put nakon nekoliko godina, a zbog odsustva elementarnih nepogoda većeg obima, imalo pozitivan rezultat.

• Imajući u vidu klimatske promene sa kojima se ceo region suočava, možda već ove ili sledeće godine možemo da očekujemo značajno veće štete, a svedoci smo požara koji haraju Srbijom. S obzirom na to da se radi o privrednoj grani koja je od strateškog značaja za našu zemlju, a gde je obuhvat osiguranja nedovoljan, zadatak industrije osiguranja i države jeste da zajednički rade na većem broju osiguranih – ističe Jovanović.

Na srpskom tržištu trenutno su u ponudi polise osiguranja od osnovnih i dopunskih rizika. Gotovo 90% poljoprivrednih proizvođača odlučuje se za kupovinu osnovne polise.

• U osnovne spadaju grad, požar i udar groma, a u dopunske oluja, poplava, jesenji i prolećni mraz, olujni vetar i suša. Predmet osiguranja mogu biti ratarski i povrtarski usevi, voće, lekovito bilje, usevi i plodovi koji se gaje u staklenicima, kao i voćni, lozni i šumski sadni materijal i stabla voća, čokoti vinove loze i mlade šumske kulture – navodi Jovanović.

Po broju izdatih polisa najviše se osiguravaju ratarski usevi. Po vrednosti na jedinici površine prednjače voće i povrće, sledi osiguranje količine i kvaliteta voća, prolećni mraz, pa oluja i poplava. Elementarne nepogode koje izazivaju katastrofalne štete na globalnom nivou rastu po stopi od oko 15%.

• U praksi to znači da pogled u nebo ili stav „bila je suša prošle godine, neće i ove“ neće zaštiti poljoprivredne useve. Samo osiguravajuća društva su specijalizovana da nadoknade štetu u punom iznosu. Tu dolazimo i do pitanja, da li će, posle neke superćelijske oluje ili požara, velikih poplava, zemljište biti u stanju da se oporavi za godinu ili za nekoliko godina, što je čist gubitak za poljoprivrednog proizvođača odnosno da li on ima dovoljno sredstava da čeka taj period bez prihoda – kaže on.

Iskustvo pokazuje da se interesovanje za određene polise tj. zaštitu od pojedinih rizika povećava kada oni naprave štetu.

Nakon ovogodišnjih požara, osiguravači očekuju povećanje traženje polisa kojima će se poljoprivredne kulture, ali i imovina zaštiti od požara.

Cene osiguranja variraju u zavisnosti od očekivanog prinosa i cene kulture.

• Hektar pod pšenicom ili kukuruzom se u Vojvodini osigurava za oko 4.500 dinara, a suncokret za oko 5.300. Kod voća, za osiguranje hektara pod šljivama najboljeg kvaliteta treba izdvojiti oko 150.000 dinara, a najskuplja je svakako malina, koja je i najosetljivija, oko 400.000 dinara. U principu, za polisu treba izdvojiti tri do pet odsto onoga što se zaradi nakon žetve i prodaje letine – objašnjava Jovanović.

Naknada štete, dodaje, zavisi od različitih faktora, dodaje on.

• Glavni su osigurana suma, tip i intenzitet nepogode, jer ostavljaju različite posledice po biljke, faza razvoja biljke u trenutku oštećenja, kao i očekivani prinos, u slučaju da nije došlo do štete, i tržišna cena proizvoda. Štetu utvrđuju agronomi, lica koja su za to stručna, a ne agenti koji se bave prodajom polisa – kaže Jovanović.

Srbiju u poslednjih desetak godina pogađaju velike suše koje ostavljaju nesagledive posledice na useve i plodove. To je rizik koji može da umanji prinose i više od 50 procenata.

• Upravo zbog toga, pojedina osiguravajuća društva nude polisu osiguranja od suše, koja štiti od smanjenih prinosa koji su posledica nedostatka vlažnosti u zemljištu. Ova polisa nudi se kao dopunska zaštita.

Ugovara se obično s proleća, najkasnije do 1. juna, s tim što period pokrića često počinje sredinom juna. Polisom osiguranja od suše obuhvaćene su najosetljivije ratarske kulture koje najviše trpe zbog suše – objašnjava Jovanović.

Država podstiče osiguranje u poljoprivredi kroz regresiranje dela plaćene premije osiguranja, kao jedne od ključnih mera za upravljanje rizicima u poljoprivrednoj proizvodnji.

• Poljoprivrednim proizvođačima se vraća od 40 do 45% plaćene premije osiguranja, dok podsticaj iznosi 70% za gazdinstva na području Moravičkog, Zlatiborskog, Podunavskog, Šumadijskog, Kolubarskog, Mačvanskog i Rasinskog upravnog okruga, kao i grada Beograda. Ukupan iznos koji jedan korisnik može da ostvari u kalendarskoj godini iznosi do 2.500.000 dinara, u zavisnosti od vrste proizvodnje – navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Dosadašnja iskustva pokazuju da prostora za povećanje korisnika osiguranja u poljoprivredi i te kako ima.

• Tokom prethodne godine podneta su 20.514 zahteva za ostvarivanje podsticaja, od kojih je 19.979 isplaćeno, u ukupnom iznosu od 1.628.693.832,89 dinara – dodaju.

Aktivnosti ministarsta imaju za cilj da podstaknu proizvođače da osiguraju svoju proizvodnju, jer je, kako navode, osiguranje jedan od najefikasnijih mehanizama za upravljanje rizicima u poljoprivredi.

• Usled sve učestalijih ekstremnih vremenskih prilika koje značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, raste svest proizvođača o značaju osiguranja. Ministarstvo je u prethodnom periodu unapređivalo mere podrške kako bi osiguranje bilo dostupnije i finansijski prihvatljivije poljoprivrednim proizvođačima – kažu nadležni.

Zahtevi za regresiranje dela troškova osiguranja podnose se po Javnom pozivu, koji se, saglasno Kalendaru javnih poziva, očekuje u periodu oktobar–novembar tekuće godine.

Stručnjaci smatraju da bi značajno bilo da država izjednači i omogući ravnopravan tretman za sve regione u Srbiji, odnosno da subvencije države na premiju osiguranja umesto sadašnjih 40-70% u zavisnosti od regiona, budu npr. 60% za sva područja.

Utisak poljoprivrednika je da su trenutnim načinom subvencionisanja, pojedini regioni favorizovani.

Dok je u Srbiji osigurano tek 15% njiva, u Mađarskoj je oko 50%, u Hrvatskoj 60%, a u Sloveniji čak 80%.

Izvor: RTS