U Srbiju se prošle godine vratilo 92.000 građana, uglavnom visokoobrazovani

16
681

U Srbiju se od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana, a većina njih je visokoobrazovana.

To su pokazali rezultati istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj, piše RTS.

Zastupljeni su najrazličitiji profili – od IT sektora, društvenih nauka, ljudi iz umetnosti, arhitekte. Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000. Najviše ih je bilo iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Velike Britanije, a glavni motiv su kvalitetnije mogućnosti za život i poslovne prilike, kaže za RTS Aleksandar Jakovljević iz „Tačke povratka“.

Jakovljević ističe da je generalno najveći problem oko praćenja kretanja naših ljudi odakle se dobijaju pravi podaci. Broj od preko 92.000 povratnika je rezultat istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj.

Oni su tražili alternativne načine za praćenje migracija. Na osnovu toga raspisan je poziv gde se javio međunarodni tim sa Harvarda koji su razvili jednu metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje šest nedelja boravili u inostranstvu i došli su do podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što nas je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju – objašnjava Jakovljević, prenosi RTS.

Prema njegovim rečima, ono što je bitno da se kod svakog merenja u tih godinu dana video trend smanjenja broja ljudi u dijaspori što znači da se sve veći broj ljudi vraća u našu zemlju.

To jeste u skladu sa onim što vidimo kao program ‘Tačka povratka’ da se svakog dana javlja sve veći broj ljudi sa pitanjem kako da se vrati u Srbiju, kako da iskoriste prilike. To su tradicionalne zemlje iz kojih dolaze, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Velika Britanija. Zbog teških kovid mera javljao se veliki broj ljudi iz Australije – ističe Jakovljević.

Istraživanje Bečkog instituta za međunarodne odnose pokazuje da smo u periodu od 2015. do 2019. imali pozitivan priliv visokoobrazovanih ljudi u Srbiju, što je po prvi put dokaz da smo uspeli da preokrenemo trend odlaska – naglašava Jakovljević.

Dodaje da to govori da imamo sve veću potražnju i sve veći broj prilika za visokoobrazovane ljude da se u Srbiji ostvare karijerno i da nije više jedini razlog povratka porodica i prijatelji, već da postoje jasne mogućnosti kako da se nastavi poslovna karijera.

Kod povratnika dominiraju najrazličitija zanimanja. Iz iskustva ‘Tačke povratka’, od dve godine rada, to su najrazličitiji profili, IT sektor je najzastupljeniji ali i druge profesije za kojima postoji potreba u našoj zemlji. To su društvene nauke, ljudi iz umetnosti, arhitekte. Interesantan je podatak najviše povratnika od 24 do 29 godina – kaže Jakovljević.

Prema njegovim rečima, to pokazuje da se mnogo ljudi nakon završetka studija u inostranstvu odluči da se vrati u zemlju rođenja.

U prethodne dve godine usvojene su razne mere podrške povratka u Srbiju. Najznačajnija mera je mera poreskog oslobođenja za povratnike, odnosno ljude koji su studirali i živeli najmanje dve godine u inostranstvu, imaju pravo na oslobođenje od poreza 70 posto na poreze i doprinose u trajanju od pet godina – objašnjava Jakovljević.

Dodaje da je to mera doneta u martu 2020. godine sa idejom da ljudi koji imaju neko znanje i iskustvo u inostranstvu, i za koje su poslodavci spremni da plate platu koja je dvostruko veća od prosečne u Srbiji, dobijaju tu poresku olakšicu kako bi u trajanju od pet godina pomogli njihovu reintegraciju ali i kako bi olakšala da njihov standard bude najpribližniji onome što su imali u inostranstvu.

Mladi povratnici nisu samo iz Srbije, već i iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije.

Jakovljević kaže da se vidi trend da mladi ljudi, koji dolaze na studije iz tih zemalja u Srbiju, ostaju ovde da žive i rade i da se vidi trend da Srbija postaje privlačna i za domaće državljane i za strance. Ističe da je u prethodne dve godine strancima izdato po 12.000 privremenih radnih dozvola, a do novembra ove 22.000 dozvola.

Poručuje svima koji su zainteresovani da dođu i probaju, i da će se najčešće pozitivno iznenaditi, jer su mogućnosti za rad mnogo bolje nego što su mislili.

Pitanje povratka je duboko, lično pitanje gde se čovek oseća najprijatnije, gde želi da provede ostatak života – zaključuje Aleksandar Jakovljević iz „Tačke povratka“.

Izvor: RTS

Prethodni članakJuče manje testiranih zbog Božića, ovo su podaci o broju novozaraženih u Moravičkom okrugu
Sledeći članakNekoliko desetina građana na blokadi Ibarske magistrale u Preljini

16 KOMENTARA

  1. Poznajem pozamasan broj ljudi ali ne poznajem jos ni jednu osobu koja se vratila u Srbiju od preko. Tj. da ne bude zabune, vratio se veliki broj zbog praznika i odmora ali su brze bolje pozurili nazad u urbane sredine gde mogu da zive od svog rada i imaju slobodu govora i medija…
    I uzgred su nagovarali i podsticali ljude iz okoline da odu odavde.

  2. Nalupao se ja ili ne, možete da odete do bilo koje evropske države pa ćete videti svojim očima gde smo mi a gde su oni. Ovakve komentare može da piše samo neko ko nije mrdnuo iz Srbije i ko veruje Pinku. Pogledajte statistike koliko srednjoskolaca planira da ostane u Srbiji, koliko je samo lekara otišlo, pogledajte troškove života i prosečne plate po državama. Ja u mom okruženju apsolutno nikoga nisam video da se vratio sa decom a znam ogroman broj njih koji samo čekaju da se otvore granice i da odu. Znam ljude koji su se vratili ali svi do jednog zbog isteka viza i zatvaranja granica.
    Ja bih voleo da svi ti ljudi koji idu i koji planiraju da idu imaju ovde mogućnost za normalan život ali je očigledno nemaju. Moj je problem što verujem zvaničnim statistikama i svojim očima a ne serviranim poluinformacijama.
    Neko ko se potpiše kao Žana a piše u muškom rodu i dama iz Londona koja je upućena u zarade zanatlija u Čačku neka se jave za sendvič.

    • Koliko moraš biti glup ili da imaš očajan i beznačajan život da svaki put upotrebljavaš tu foru za sendvič. Dajte bre malo inventivnosti. Stvarno postaje odvratno.

      • Ja prvi put pišem za sendvič ali mozda njih dobijate samo onda kada vas voze autobusima da tapšete a za pisanje komentara verovatno dobijate nešto drugo. Ne znam, pojasnite sami. Slažem se da postaje odvratno. Znam da vas istina boli ali nema razloga da vređate.

        • Jesi li zaradio sendvič kod Đilasa? Ili se kod njega možda dobija nešto drugo. Za izbijanje očiju, na primer? Tako bi izgledalo kad bih i ja hteo da vređan. Ali ste ti i tebi slični oni koji vređaju. Svako ko ne misli kao ti je sendvičar. To je znak ozbiljnog poremećaja ličnosti, samozaljubljenost, sta li. U svakom slučaju bedno, odvratno i pokvareno do srži.

          • Ja nisam politički opredeljen niti član bilo koje stranke tako da ne znam o čemu pričate.
            Ako se neko potpisuje kao žena a piše u muškom rodu možda je trans osoba ili neko ko piše komentare po zadatku pa se zaboravio kako se potpisao. Ja sam pomislio da je ovo drugo u pitanju ali dobro. Totalno nebitno. Da bi nekome davali dijagnoze, za to se morate školovati, još uvek. Moja prepiska sa vama se ovim završava jer nisam čuo ni jedan argument koji me demantovao za to što sam napisao. Videh samo najgore uvrede, tako da zaista nema svrhe sa vama pisati.

          • Problem kod vas koji stalno pominjete Đilasa je u činjenici da reč Đilas može biti upotrebljena neograničen broj puta i kao univerzalan odgovor za sve. Onlajn davanje dijagnoze je već dostiglo takav nivo da je cela Srbija podeljena na Đilasove ludake i „razumne“ građane koji slede put svog predsednika – ne postoji ništa između te dve krajnosti. Tako se ne vodi dijalog o ozbiljnim društvenim problemima. Zbog toga nije ni čudo što retko ko veruje u institucije ove države i najčešće zamenjuje svoju domovinu inostranstvom. Ako je u mogućnosti da to učini.

          • Milane, problem Đilasa je u tome što nigde osim u Beogradu nema više od 3-5% podrške. To je njegov najveći problem, koji automatski postaje i problem onih koji ga podržavaju. Meni je, na primer, on ok, ali sve dok je na čelu opozicije ona nema nikakve šanse. Baš nikakve.

  3. Znam nekoliko mladih bračnih parova koji su se iz Londona vratili u Srbiju. Odavno tamo nije sjajno, radi se od jutra do mraka, čak i visoko obrazovani, stanovi su preskupi, kirija takodje, tako da naši čim dobiju decu vraćaju se ovamo. Naročito u Beogradu i Novom Sadu, ali sad već i u Čačku za stručne ljude (pri tome ne mislim samo na visoko obrazovane, već i na one koji dobro poznaju zanate) ima posla i može da se lepo zaradi, možda i vise (srazmerno) nego u Engleskoj, a slobodnog vremena za porodicu i prijatelje je neuporedivo vise, a i to se računa u kvalitet života.

  4. Agencija je osnovana od strane Ujedinjenih nacija, za pismene piše u tekstu. Koliko sam razumeo, cilj istraživanja bio je koliko se ljudi vratilo, a ne koliko je otišlo. Meni je razumljivo da se sve veći broj pre svega mladih ljudi vraća u Srbiji. Jer visokoobrazovani u Beogradu mogu da imaju ista ili slična primanja kao i u Londonu, Parizu ili Minhenu, a život im je neuporedivo jeftiniji i lagodniji. Moj rođeni brat je živi primer. Prosta stvar.

  5. Znam mnogo ljudi kojima u profilima piše da su rođeni u Africi, recimo. Znaci do ovoga su došli prateći kretanje vlasnika profila Facebook-a? Ova agencija je osnovana od stane vlade ili? Pitam to iz razloga što statistika EU pokazuje da je do početka korone TRI PUTA uvećan broj ljudi koji se iseljava iz Srbije. Nakon početka korone ogroman broj naših ljudi koji nema regulisano boravište i koji je radio na kratkotocnu vizu je bio prinuđen da se vrati nakon zatvaranja granica. Ne zbog toga što je Srbija postala poželjno mesto za život već iz totalno drugih razloga. Ako mislite da će se neko vratiti zbog poreske olakšice u ovo ludilo, onda stvarno… Ovo je na nivou vesti kako smo ekonomski tigar a u stvarnosti medju najgorim ekonomijama Evrope.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here