ČAČAK – Bokeški polumaraton, trka koja se održava na prelepoj stazi pored mora, starom magistralom od Tivta do Kotora, ove godine je bio poseban trenutak za tim hrabrih trkača. Pet članova tima – Ivan (Vanjin otac), Elizabeta, Stefan i Miloš – istrčali su trku zajedno sa Vanjom Petrovićem, studentom iz Čačka obolelim od cerebralne paralize. Tokom trke su se smenjivali kako bi svako od njih gurao Vanjina kolica, omogućujući mu da uživa u ovom izazovu i prelepoj stazi.
Ovo je bila Vanjina deseta trka, sa ukupno 232 pređena kilometra. Za njega, svaka trka predstavlja veliki podvig, ali je i inspiracija za sve ljude sa invaliditetom da prevaziđu prepreke i ostvaruju svoje ciljeve. Bokeški polumaraton su istrčali za 2 sata i 23 minuta, što je još jedan dokaz njihove izuzetne posvećenosti i spremnosti.
Do sada je Vanja učestvovao na devet polumaratona i jednom maratonu, a sve to zahvaljujući Milošu Kuvekaloviću, koji je odlučio da trči sa Vanjom i gura njegova invalidska kolica. Miloševa želja je bila da pruži Vanji mogućnost da učestvuje u trkama, uprkos njegovoj fizičkoj sposobnosti i sa Vanjinim tatom Ivanom su napravili ključni trio tima koji želi da inspiriše mnoge.
Zajedno sa prijateljima, Miloš i Vanja žele da šire ideju i uključe što više ljudi u projekat WEWheelRun, koji ima za cilj da omogući osobama u invalidskim kolicima da učestvuju u velikim trkama, uz podršku svojih trkača. Na ovaj način, žele da pokažu da fizičke barijere ne postoje kada se ljudi povežu i zajedno rade na ostvarivanju zajedničkih ciljeva.
Bokeški polumaraton nije bio samo sportski događaj, već i snažna poruka o hrabrosti, zajedništvu i inkluziji, koja motiviše sve nas da verujemo u mogućnosti koje možemo ostvariti kada se ujedinimo u zajedničkom cilju.
Izvor: Morava info
Vanjčo doktor. Hvala što si nas okupio na ovoj trci i jedva čekam da sledeću trčimo zajedno
Bravo Vanja bravo za tvoju familiju drago mi je da ste učestvovali na Bokeljskom maratonu i volio bih da dođete sledeće godine.
Ja sam iz Kotora i bio sam učesnik polumaratona .
Zivjeli svako dobro
Bravo za Vanju, i ove hrabre ljude
Bravo ljudine!!!
Bravo, Vanja! Bravo i za sve one koji sve ovo čine mogućim. Bravo za tvoje hrabre roditelje koji su ti konstantna podrška od prvog dana. Srećna sam i ponosna što si deo mog života.
Hvala za ovako lep, plemenit tekst, koji nas tera na razmisljanje o empatiji medju ljudima. Zelim da ovaj divni momak bude I dalje hrabar. A svakako ce siriti pozitivnu energiju. Njemu, njegovim najblizim zelim svako dobro.
Prelep članak divni ljudi sve vam najbolje želim.
Kad ovo citam suze mi naviru na oci a dusa se puni nekim lepim osecajem. Jer dobrotu mozes stresti I naci samo u dobrim ljudima. Za to je dokaz Vanja Petrovic,sa srcem koje moze da zagrli ceo svet. Oko sebe je, takodje, okupio dobre ljude. Kaze se „kako zracis tako privlacis“ A sta reci o roditeljima? Heroji, borci zajedno sa svojim sinom. Hvala svima koji nam daju nadu i uverenje da dobrota nikad ne nestaje u ljudima sirokog srca. Hajde da budemo svi takvi. Da nam danasnji SVETI NIKOLA pokaze put.