ČAČAK – Odbornica Narodne stranke u Skupštini grda Čačka oglasila se saopštenjem za javnost povodom slučaja seksualnog zlostavljanja učenika u OŠ “Tatomir Anđelić“ u Mrčajevcima.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Idemo u susret novoj školskoj godini, koja deci donosi radost druženja i otkrivanja novih svetova, a roditeljima uglavnom brige. Aki nekim brigama nije mesto u školi.
Skoro da nema osobe koja nije bar na neki način informisana da se “nešto desilo u osnovnoj školi u Mrčajevcima“. Tišina koja je ječala iza vrata ove škole ostavila je prostora za teorije zavere, ali i za opravdana pitanja i bojazan svakog roditelja za ono što nam je najbitnije na svetu, a to je pitanje da li su nam deca bezbedna u školi!?
Svesna da pogrešna reč može da izazove mnogo više od ćutanja, ipak mislim da moramo da progovorimo o problemima, jer samo tako možemo da ih rešimo. Vrlo je važno bilo, a vreme za to je prošlo, da se pošalje jasna poruka da nasilnici ne smeju biti zaštićeni, i da značaj zlostavljanja ne sme biti umanjen bez obzira na socijalni i materijalni položaj porodica i nasilnika i žrtve.
Dakle, krajem prethodne školske godine u zgradi Osnovne škole u Mrčajevcima desilo se nasilje. Meštani, pre svega roditelji, bili su šokirani i uznemireni. Dete nad kojim je izvršeno nasilje trpi posledice već mesecima, do danas. Sve ove okolnosti bude vrlo opravdanu uznemirenost javnosti.
Očigledno je da škola kao ustanova nije pravovremeno odreagovala i nije poslala jasnu poruku da nasilje u školi ne sme biti tolerisano, posebno posle stravičnog zločina u “Ribnikaru“. A da li nas je “Ribnikar“ opametio i nečemu naučio? Zašto škole i tužilaštvo i dalje beže od institucionalizacije nasilja? Ovo, nažalost, nije prvi slučaj bežanja od blagovremenog i zakonski obaveznog postupanja.
Školama su i te kako na raspolaganju Zakonom propisani instrumenti, kao podrška i u prevenciji nasilja i u slučajevima nasilja, Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, te nacionalna platforma za prevenciju nasilja “Čuvam te“, koja je namenjena edukaciji učenika, nastavnika i roditelja. Pitam se da li se i koliko ovi Zakonom obavezujući protokoli koriste i da li su škole odgovorne ukoliko prema istim ne postupaju.
Da li je u školi u Mrčajevcima Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja postupio u skladu sa procedurom i odredio nivo nasilja, da li je preduzeo mere ili ne, u zakonski propisanim rokovima, ili se zajednici šalje jasna poruka da se mere zapravo preduzimaju kako bi nasilnički događaj zaobišao institucionalnu proceduru? Da li je škola trebalo da komunicira sa javnošću kako bi se poslala poruka da se otvoreno i profesionalno radi na suzbijanju nasilja? Citiraću samo jedan deo iz Pravilnika: “Ukoliko je komunikacija sa medijima neophodna, odgovran je direktor…“
I konačno, ako je u ovako ozbiljnoj situaciji Škola pokazala krajnju neprofesionalnost i nemogućnost nošenja sa kriznom situacijom, pitam se koliko je slučajeva nasilja pre ovog nemilog događaja takođe završilo “pod tepihom“.
Ako je škola obrazovno vaspitna ustanova, da li je njen cilj da učenici savladaju tablicu množenja, razlomke i vrste beskičmenjaka, ili je podjednako važno da razviju komunikaciju i saradnju, poštovanje različitosti i toleranciju. Da li ti mali ljudi treba samo da napune glave podacima iz prošlosti ili treba da predstavljaju civilizacijski pomak svoje porodice i postanu nosioci bolje budućnosti društva kao celine. Konačno, da li je jedan od najvažnijih ciljeva obrazovanja i vaspitanja naučiti da je nasilje neprihvatljivo, nedozvoljeno i kažnjivo. Da li je škola u Mrčajevcima na čelu sa direktorkom ogledalo takve ustanove? Ili je ta ista škola zapravo svojim postupanjem dovela do toga da i dan danas zlostavljeni učenik trpi dvostruko nasilje? Koju poruku škola šalje ostalim učenicima da prepoznaju, shvate i eventualno prijave nasilje?
Mnogo je pitanja i sumnji. Učenje počinje u porodici, u školi raste i razvija se. Jer gde bi se ako ne u školi, znanje pretvaralo u mudrost, a dete u ličnost spremnu za život? Zar upravo škola nije mesto gde se stiču prave životne veštine, vrednosti i temelji za budućnost?
Izvor: Morava info
Studenti Pobeđuju ❤️💙🤍
Viki ko ti je ovo napisao, ti nisi sigurno, na ovome da ti pozavidi i zalizani. E sada nije bitno što si se setila mesecima kasnije kao uostalom i mnoge tvoje kolege. Pa čak se i večiti bradati student iz zlf javio pre tebe a i čarapan iz TS takodje. Vama je bitno da se oko nečega javite da to neko objavi po vašem dolasku sa mora, baš vas briga za našu decu!
Muka mi je više od vas političara koji danima trubite u prazno! Pojma nemate ni o čemu, ali je bitno da se javite! Gde ste bili da pomognete tom jadnom detetu koje raste u nezdravoj porodici? Ali sad ste im uplatili tim advokata koji ih savetuje da li da pričaju i šta da pričaju.
Haha, pa nije to posao politicara, to je posao socijalnog radnika. Bolje cutsti nego pricati nebitnosti.
Zašto im onda plaćaju advokate? Hoće da izvuku neku korist iz cele situacije. O tome pričam! A socijalni radnici rade svoj posao.
Da dodje Stefana direktorka socijalnog da pomogne? Bolje bez njene pomoći. Cacak je u rukama sns mnogo dugo i propast se vidi svuda
Pre bi se reklo da dečak koji je počinio ovo delo odrasta u nezdravoj porodici i da im treba oduzeti decu
Viki lazna opozicija
O dje si Viki, cekam te ko ozebao sunca. Kolko vremena prodje ti se ne javi, pa se zabrinuh. Nisam i necu citati ovo tvoje saopstenje, sve znam kao da jesam.