Zabluda je da je Srbija bogata vodom, najugroženije Šumadija i Vojvodina

Nestašice vode u Srbiji postale su redovna pojava pa su se tako već u prvim danima leta sa tim problemom suočili stanovnici Gadžinog Hana, gde je proglašena vanredna situacija. Prošle godine nestašica vode bila je takođe razlog za proglašenje vanredne situacije u opštinama Sjenica, Gornji Milanovac, Topola i Majdanpek.

U tim opštinama situacija je bila najteža, jer su bez vode bili danima i nedeljama, ali suve slavine beležene su periodično i u drugim delovima Srbije, Tako je inicijativa „Pravo na vodu“ pobrojala čak 65 mesta širom Srbije koja su tokom jula i avgusta prošle godine bila pogođena nestašicama vode, bilo zbog restrikcija, što je najčešći uzrok, ili kvarova.

Sa takvom situacijom sretaćemo se sve češće zbog klimatskih promena, smatraju stručnjaci, a otežavajuću okolnost predstavlja to što je poslednje veće izvorište podzemnih voda u Srbiji otvoreno pre više od dvadeset godina. Takvo stanje izaziva bojazan u javnosti da Srbija u budućnosti neće imati dovoljno vode za piće.

Eksperti smatraju da su kapaciteti izvorišta pijaće vode dovoljni za narednih petnaestak godina, ali da zbog nedovoljnog ulaganja u razvoj novih vodoizvorišta rezerve situacija nije dobra. Shodno tome, nužno je već sada napraviti jasnu i preciznu strategiju na koji način se drastične nestašice vode mogu efikasno preduprediti.

Manjak vode za piće na našim prostorima se inače javlja kao posledica različitih faktora, kao što su neravnomerna prostorna raspodela voda, neracionalno korišenje vode za piće, nepoštovanje zone sanitarne zaštite izvorišta, loše održavanje postojećih vodovodnih sistema i nedovoljno ulaganje u razvoj novih vodoizvorišta.

U javnosti se često može čuti da je Srbija zemlja bogata vodom, te otuda i čuđenje kako to da dolazi do nestašica, ali Marko Urošev, naučni saradnik Geografskog instituta “Jovan Cvijić” SANU, objašnjava za NIN da je ipak reč o zabludi. On kaže da tom „bogatstvu“ doprinose takozvane tranzitne vode, to jest velike međunarodne reke Dunav, Sava, Tisa i Drina, koje protiču kroz Srbiju i imaju veću količinu vode od vodotoka koji se formiraju na prostoru Srbije.

• Međutim, na njihov kvantitet i kvalitet je nemoguće uticati pošto dolaze iz uzvodnih država, a njihovo korišćenje i zaštita su propisani međunarodnim sporazumima – kaže Urošev za nedeljnik NIN i objašnjava da tranzitne vode čine 91 odsto ukupnog proticaja vode u Srbiji, dok tek devet odsto vode potiče iz Srbije.

Urošev ocenjuje da se stanje snabdevanja vodom stanovništva u Srbiji može oceniti između prihvatljivog i dobrog, ali dodaje da potreba proširivanja postojećih vodoizvorišta definitivno postoji.

• U pogledu količina voda najugroženija oblast je Šumadija, a veći deo Vojvodine je ugrožen zbog prevelike eksploatacije podzemnih voda. Sa aspekta kvaliteta vode za piće problemi postoje u većem delu Vojvodine, zatim u slivu Velike Morave, a nešto manje i u drugim delovima zemlje. U pogledu izgrađenosti vodovodne infrastrukture znatno je lošija situacija u centralnoj Srbiji u odnosu na Vojvodinu, i generalno, u manjim opštinama u odnosu na veće. Procenat priključenosti stanovništva na javne sisteme vodosnabdevanja danas je veći od 80 odsto, uz prisutan dalji trend povećanja, značajnim delom kao posledica migracije iz sela u grad – objašnjava naš sagovornik.

Urošev kaže da su na godišnjem nivou postojeći kapaciteti izvorišta za vodosnabdevanje, koji se trenutno eksploatišu dovoljni u narednih 10 do 15 godina, naravno uz strogo poštovanje zona sanitarne zaštite izvorišta, racionalno korišćenje vode i redovno održavanje vodovodnih sistema. Povoljniji položaj u odnosu na neke druge države imamo i zahvaljujući tome što se podzemna voda najviše koristi kao izvor, a čiji je kvantitet i kvalitet generalno bolji od površinskih voda.

• U pojedinim delovima Srbije već sada imamo izražene probleme u vodosnabdevanju tokom letnjih meseci, a sa klimatskim promenama, koje definitivno donose češće i intenzivnije suše ovakve pojave u prekidu vodosnabdevanja će biti sve češće i u ostalim krajevima. Tako da već sada moramo da razmišljamo o načinima kojima ćemo obezbediti dovoljno vode u predstojećim decenijama – navodi Urošev.

On dodaje da Srbija raspolaže oskudnim sopstvenim vodnim resursima, koji su nepovoljno raspoređeni

• Zbog toga je neophodan razvoj složenih integralnih vodoprivrednih sistema za prebacivanje vode na sve veća rastojanja, sa akumulacijama koje moraju da obezbede neophodnu preraspodelu voda. U Srbiji je projektovano 18 regionalnih sistema za vodosnabdevanje naselja i industrije vodom najvišeg kvaliteta. Oni su delimično izgrađeni, a u budućem periodu se planira njihova postepena izgradnja. Do sada su izgrađeni i u funkciji su regionalni vodovodni sistem Novi Sad, Sremska Mitrovica, Beograd, „Gruža“, „Đetinja“, „Rzav“, „Rasina“, Niš, Kosovska Mitrovica i Priština – kaže Urošev.

Prema njegovim rečima, problem predstavlja to što od devedesetih godina 20. veka pa do danas nije bilo izgradnje većeg broja vodoprivrednih objekata kao što su predvideli planski dokumenti. Njima je, primera radi, planirana izgradnja 35 većih akumulacija, a izgrađene su svega dve: Rovni na Jablanici kod Valjeva 2015. godine i Prvonek na Banjskoj reci kod Vranja 2005. godine. Takođe u poslednjih 20 do 25 godina nije otvoreno veće izvorište podzemnih voda.

Urošev naglašava da i klimatske promene utiču na pojavu sve češćih nestašica vode, i smatra da će u budućnosti one imati još veći uticaj.

• Projekcije klimatskih promena ukazuju da će Srbija imati znatno topliju i sušniju klimu, a ekstremi će najviše biti izraženi u letnjem i jesenjem periodu, kada se očekuje pojava češćih i dužih toplotnih talasa, koji će zajedno sa nedostatkom padavina izazivati intenzivne i produžene sušne periode. Takođe najveće količine padavine će se izlučivati u vidu kratkotrajnih intenzivnih pljuskova, koji su najnepovoljniji sa hidrološke tačke gledišta, odnosno manje vode se zadržava u zemljištu i manje je prihranjivanje podzemnih voda u odnosu na sporo premeštajuće frontalne padavine – objašnjava Urošev.

Izvor: NIN/Gojko Vlaović