Zaboravljeni košarkaši Čačka: Sadik Dida Zejnilović, prvi košarkaš koji je u Čačak doneo evropsku medalju (FOTO)

2
1513

Piše: Miloš Timotijević, istoričar

ČAČAK – Među mnogim talentovanim košarkašima Čačka s kraja šezdesetih godina XX veka posebno mesto zauzima Sadik Dida Zejnilović (29. jun 1949 – 29. septembar 2020).

Didina porodica potiče iz Berana (Ivangrada za vreme socijalističke Jugoslavije). Njegov otac Raif Zejnilović bio je oficir JNA na službi u Makedoniji, gde je i upoznao svoju buduću suprugu Sofiju Palačevu koja je bila poreklom iz Egejske Makedonije u sastavu Grčke. Naime, slovensko stanovništvo Egejske Makedonije masovno je podržavalo partizanski komunistički pokret kako za vreme Drugog svetskog rata tako i tokom građanskog rata u Grčkoj (1946-1949). Pošto su komunisti izgubili rat, preživeli borci su emigrirali u Jugoslaviju, a među njima je bila i Sofija Palačeva. Tako se Sadik Zejnilović rodio u Strumici 1949. godine, odakle mu roditelji dolaze u Čačak. Pored Sadika dobili su i sina Safeta.

Sadik je u Čačku završio osnovnu školu i Gimnaziju i kao odličan đak upisao je i završio Tehnološki fakultet u Beogradu.

Za Borac je počeo da igra sa 17 godina, da bi 1968. bio u juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije koja je na Evropskom prvenstvu u španskom gradu Vigo osvojila srebrnu medalju. Tako je Sadik Dida Zejnilović sa Draganom Đukićem u Čačka doneo prvo evropsko odličje. Bila je to veoma jaka ekipa u kojoj su pored Čačana Đukića i Zejnilovića nastupali Vinko Jelovac, Dragiša Vučinić, Zoran Slavnić, Mihajlo Manović, Ljubodrag Simonović, Damir Šolman, Žarko Zečević, Ivan Sarjanović, Stanislav Vizjak, Franjo Luković. Trener je bio Slobodan – Piva Ivković.

Svi su očekivali uzlaznu karijeru Dide Zejnilovića koji je ostao zapamćen po izvanrednom visokom skok-šutu i odličnoj preciznosti. Međutim u to vreme u Borcu je bila velika konkurencija na poziciji beka, tako da nije dobijao dovoljno vremena da igra na utakmicama. Ipak, Dida Zejnilović nije promenio klub, mada su mu Rabotnički i Lazar Lečić nudili dobre uslove u Skoplju (igranje i nastavak studija tehnologije). Dida je ipak odlučio da ostane u Čačku. Privremeno je napustio košarku kada je upisao studije tehnologije u Beogradu, da bi brzo nastavio da igra za Borac, a onda je naglo potpuno prestao da igra košarku u 23 godini života, što je bila velika šteta za sport Čačka. Prema Didinom shvatanju brodovi su bili izmišljeni da bi plovili, nikako da stoje u luci, tako da nije želeo da sedi na klupi za rezervne igrače.

Po završetku sudija zaposlio se u čačanskom preduzeću “Cer“ i oženio Milu Mrav sa kojom nije dobio decu. Nisu opstali u braku, a Dida se preselio u Bečej i zaposlio u firmi “Fadip“, ponovo oženio i dobio ćerku Sofiju. Na kraju se ponovo vratio u Čačak i penziju dočekao u “Ceru“ pred samo gašenje ove firme.

Preminuo je u Čačku gde je i sahranjen 29. septembra 2020. godine.

Prethodni članakU proteklih šest meseci više stotina hiljada evra za novu opremu i rekonstrukciju pojedinih odeljenja bolnice
Sledeći članakPoznatoj svetskoj kompaniji potreban inženjer proizvodnje

2 KOMENTARA

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here