Dok poljoprivrednici na protestima traže zabranu uvoza dok se ne stabilizuje tržište, postavlja se pitanje postoji li način da se to uradi a da se ne ugroze odnosi sa evropskim zemljama iz kojih uvozimo i u koje izvozimo.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije u razgovoru za Insajder kaže kako je to teško učiniti, da te dve stvari diskvalifikuju jedna drugu, te da se radi o nerealnom potezu.
- Ukoliko želimo da zadržimo normalne ekonomske odnose sa Evropskom unijom, ne smemo uvoditi zabranu uvoza mleka, iz prostog razloga što oni mogu da uvedu mere reciprociteta, koje mogu da budu na mnogo gorem nivou po naše privrednike. Samim tim može da se ugrozi naš celokupan izvoz na tržište EU, a činjenica je da mi tamo izvozimo preko 60% našeg izvoza. Dakle, to je nerealno da se desi i to se neće desiti – kaže sagovornik Insajdera.
Dodaje da je ono o čemu se pregovara pitanje različitih mehanizama podrške da bi se poremećaj na tržištu, koji je očigledan, iznivelisao sa određenim prelevmanima, i kako bi to, kao kratkoročna mera, doprinelo stabilizaciji tržišta, posle čega bi se sve vratilo na uobičajeno stanje.
Stanić objašnjava da, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji reguliše i slobodnu trgovinu između Evropske unije i Srbije, postoji mogućnost da, ukoliko se tržište poremeti i ukoliko postoji jasna argumentacija, neke stvari odobre kao privremena mera.
- Naravno da je Evropska unija generalno protiv bilo kakvih ograničenja trgovine, bez obzira što i nama uvode kvote na izvoz čelika. Ali činjenica je da su oni u ovom smislu mnogo jača strana i samim tim, tu nema nadmetanja sa njima – kaže on.
Dodaje da je bitno naglasiti kako prelevman, koji se i ranije koristio, može opet da bude korišćen, ali da treba sačekati mišljenje Evropske komisije.
- Vlada je poslala zahtev za to mišljenje. Za očekivati je da ono bude prihvaćeno, imajući u vidu da se, u poslednjih nekoliko meseci, naši odnosi u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Evropskom unijom opterećuju u mnogim stvarima – objašnjava on.
Stanić dodaje kako očekuje razumevanje sa strane Evropske unije, ali, kao primer navodi i kamionski prevoz i ograničenje 90/180.
- Praktično nije bilo razumevanja Evropske unije za bilo koje naše predloge, ali sada opet dolazi do traženja nekih drugih rešenja kojim bismo to prevazišli. Međutim, kada se vratimo na mleko, treba imati u vidu da je mleko strateški proizvod svake zemlje, da i oni imaju subvencije na tri nivoa u okviru Evropske unije, dok su naše subvencije za mlekarsku industriju daleko manje i u tom pogledu moguće je, da se kao i ranije, desi taj dogovor između Brisela i Beograda kako bi se prelevmani koristili na ograničeno vreme, dok se ovaj problem jednim delom ne reši – kaže on.
Stanić objašnjava i kakav je odnos između uvoza i izvoza, te u čemu se Srbija u deficitu, a u čemu u suficitu, kada su u pitanju odnosi Srbije i EU.
- Na nivou mleka kao sirovine, izvozimo mnogo manje nego što uvozimo i ta situacija se iz godine u godinu pogoršava, imajući u vidu da je produktivnost u Srbiji na nižem nivou, jer nam pada stočni fond. Kada se dodaju mlečne prerađevine, onda se blago prelazi u suficit u razmeni Srbije sa Evropskom unijom. Kad odete na kategoriju hrana onda imate značajno viši suficit – navodi.
Problem je, kako Stanić ocenjuje, pre svega na nivou sirovine i mora se rešavati sistemski i strateški.
Ukazuje da je domaća proizvodnja znatno skuplja u odnosu na proizvodnju u Evropskoj uniji, da je produktivnost niža, kao i da su mogućnosti državne podrške kroz subvencije ograničenije nego što je to slučaj sa evropskim prosekom.
- Situacija se pogoršava, naš izvoz u Evropsku uniju ide po sporijoj stopi rasta nego što raste uvoz i samim tim deficit se povećava na štetu Srbije. Sve manje smo konkurentni i iz tog razloga se mnogi u Srbiji odlučuju na uvoz, imajući u vidu da su naša proizvodnja i naša ponuda relativno skuplje nego mogućnost uvoza – objašnjava Stanić.
Ističe da kratkoročne mere poput prelevmana i povećanja subvencija mogu delimično pomoći, ali dugoročno problemi ostaju – opada broj radne snage i smanjuje se interesovanje za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Stanić ističe da su u lancu vrednosti najugroženiji upravo primarni proizvođači, uključujući stočare i proizvođače mleka. Njihova pozicija je nepovoljna u odnosu na prerađivače, ali i druge učesnike, što može ugroziti održivost domaće proizvodnje.
- Ali treba naglasiti da su u ovom celom lancu vrednosti najugroženiji primarni poljoprivredni proizvođači, što uključuje naravno i stočare proizvođače mleka. I sa te strane treba imati razumevanja i od strane onih drugih učesnika u lancu vrednosti da se razume njihova nepovoljna pozicija, mislim na prerađivače u odnosu na poljoprivredne proizvođače, kako bi se jednostavno pomoglo da se održi taj lanac vrednosti – kaže Stanić.
On dodaje da je ključni problem očuvanje domaće sirovine, jer je mleko strateški proizvod. Kako kaže, to znači da je ponekad neophodno odustati od maksimalnog profita kako bi se lanac vrednosti održao i zaštitila domaća proizvodnja.
- Možemo imati ovde preradu, naravno da ćemo imati maloprodaju, ali se postavlja pitanje da li ćemo imati domaću sirovinu. A s obzirom da je to strateški proizvod, ne sme se odustati, mora se u jednom momentu odustati od maksimizacije profita učesnika u lancu vrednosti koji su u boljoj tržišnoj poziciji. Tako da se na taj način mora obratiti pažnja na njih i sa strane države, a i sa strane kolega u okviru poslovne zajednice – ističe sagovornik Insajdera.
Izvor: Insajder
Kod nas u selu jedno domaćinstvo ima tri krave i od njih kupuju svi koji hoće domaće mleko i sir. Kažu da toliko posla imaju da ne mogu da postignu sve. Ali, oni su jedini na 4500 stanovnika.
Ne trovati više našu decu koja i neznaju kako izgleda miris i ukus domaćeg mleka,na kome smo mi sto smo imali selo,na njemu odrastali,ukus domaćeg kiselog mleka,gde ovo hemijsko ne može nikad da mu priđe po kvalitetu,konačno v ratimo i naše domaće sireve na pijacu,pravljene od mleka n a š e g
a ne tamo negde ko zna odakle je kako.
Kad I gde si Violeta osetila miris domaceg mleka? Dobro je da Imas selo
Ja nemam, a secam se da je mojoj mami l nama baka Mira donosila mleko u staklenoj flasi, ostavljala pred vrata, ona joj po dogovoru, mesecno ili 15 dnevno placala. Bila ona zadovoljna, bili mi. Ali nema vise baka Mire, mi sve manje pijem mleko. Ni domace mleko koje pominjes ne mirise vise tako. Seljak smislio pa dodaje vodu. Ni da ga pijes nj da kiselis. Mlada majka mi je to rekla, ima dete 3 god. Kupovala za dete mleko na pijaci 2 l za 3, 4 dana. I verovala. Beba plakala, lekar rekao da je verovatno zbog hrane. Majka proverila I od tada kupuje mleko u Idei. Toliko o mleku. Ja kupujem jogurt u market mleko retko.
E,pa Svetlana prošetaj do mlekonata kod kafane „Car Lazar“ i kupi domaće mleko Kada se skuva,kajmak žut i debeo ko ponjava.Mleko koje je proizvela krava,a ne mašina!
Kupovala sam na mlekomatu u Ljubicu, kod semafora. Preterujes Dule, kakva ponjava, malo bolje od kravice.
stop naprednoj korupciji
A dobra subvencija naseg mleka? A stroziji propisi za uvoz? A subvencije za proizvodnju stocne hrane? Itd, itd.
Tandara broc, to ce znaciti prestanak TROVANJA najvrednije populacije SRBIJE sa Vucicevim olosima uvoznickim „lobijem“ DECE, sa uvozom iz Slovenije i ostalih destinacija mleka sa 1% masti i mleka prahu kontaminiranog…i ko zna kakvog jos jer nacijonalna LABARATORIJA NE RADI po nalogu zvalavog..
Ele ti si izgleda zvalav u mozak, proveri za svaki slucajSro se tice trovanja, to nam ne gine. Ni malo nas seljak nije mutav. Sve njegovo je otrovno. A mleko ne moze ni da se ukiseli, usiri ni da se ukajmaci Jedino je dobro za pitu umesto vode. A sir je posebna prica, u piti je kao kamen tvrd. Kako ga seljanke prave Bog ce ga znati. Ne smes pity praviti za goste. Osramotices se. Onda ides u Ideu I kupis somborsku fetu.. Gotovo, kraj.
Odlican komentar Kosta. Bas dobar primer za pitu. Moja zena je pravi , sir kao kamencici. Pitao sam zenu gde je kupila sir, ona kaze na pijaci. Jos se naljuti pa kaze nisam ga ja sirila, nemoj da je jedes. Eto svadje. Ja ipak jedem zato sto volim.