Za Alimentacioni fond Vlada je budžetom predvidela 500 miliona dinara, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura.
Zakon o Alimentacionom fondu usvojen je 16. juna ove godine, a prema rečima ministarke Macure država i resorno ministarstvo će pratiti kako će se primenjivati Fond u praksi i da li će biti neophodno da se sredstva uvećavaju ili da se umanjuju. Navela je da u Srbiji pojedinačan iznos u ovom trenutku može biti maksimalno do 25.000 dinara.
- To je iznos koji se revidira s vremena na vreme i to je onaj iznos koji bi dobila hraniteljska porodica koja bi neposredno brinula o detetu da je takva, recimo, životna situacija, pa polovina od tog iznosa je u stvari maksimalni iznos od onoga što može da dete očekuje ukoliko ne bude isplaćena alimentacija – kazala je ministarka za TV Prva.
Macura je istakla da država dosta ulaže iz budžeta u pronatalitetne mere, odnosno u podršku mladima i budućim roditeljima.
- Imamo Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom o kojem smo mnogo češće pričali nego o Alimentacionom fondu koji omogućava parovima koji dobijaju svoje prvo, drugo, treće i četvrto dete značajne sume iz budžeta kao ekonomsku podršku njihovoj odluci da imaju porodicu sa decom, do toga da imamo sada nedavno svoj Zakon o kreditima za mlade, da imamo mogućnost subvencionisanja kupovine prve nekretnine za žene koje imaju dete koje nije starije od jedne godine – ukazala je ministarka.
Takođe, ona je naglasila da Alimentacioni fond predstavlja mehanizam zaštite dece od onih roditelja koji su neodgovorni nakon što se bračna zajednica ili vanbračna zajednica završi, odnosno da je on garancija da u zaštitu dece stane država.
- Ukoliko nema u trajanju od dva meseca isplate sredstava, aktivira se mehanizam preko Alimentacionog fonda i tu u stvari stupaju na snagu javni izvršitelji koji će u stvari, u ime onoga ko potražuje sredstva od dužnika, taj proces završavati. Samo da još jednom naglasim da postoji mehanizam zaštite i u ovom trenutku omogućene nekim drugim zakonima, kao što je to krivični zakon – rekla je Macura.
Ministarka je istakla da jedan partner ima mogućnost da podnese krivičnu prijavu protiv onog roditelja koji ne ispunjava svoje obaveze, ali da se to radi u retkim situacijama i da to pre svega žene čine, zato što se plaše da ne dođu u mnogo kompleksnije i komplikovanije situacije nego što su bile do tada.
Prema rečima ministarke, Alimentacioni fond je u stvari mehanizam koji ne samo da štiti interese dece i roditelja koji neposredno brinu o toj deci, nego je i jedan relaksirajući mehanizam zato što se ne opterećuje time da morate da pokrenete nekakve parnice drugog tipa.
Macura je ukazala da je popisom 2022. godine zabeleženo blizu 400.000 porodica i naglasila da njih skoro polovina ima problem sa naplatom alimentacije. Ministarka je navela i da se broj brakorazvodnih parnica iz godine u godinu povećava, ocenivši da se tri godine od popisa može govoriti i o većim brojevima. Takođe, ukazala je da postoji i disproporcija između porodica, odnosno da ima 320.000 porodica o kojima brinu samo majke i 90.000 o kojima samo brinu očevi.
- Tako je i sa naplatom ogromna disproporcija i najveći broj žena jeste, u stvari, opterećeno ne naplatom alimentacije. Iskreno se nadam da ćemo o ovim brojevima govoriti u nekom drugom kontekstu, da će se smanjivati procenat ovih nenaplativih potraživanja. Nadam se da ćemo za recimo dve godine, tri godine, kada budemo videli kako izgleda u praksi sama primena ovog zakona, moći da govorimo i da se taj broj, dakle polovina neodgovornih roditelja, da se taj broj značajno smanjio – rekla je Macura.
Na pitanje šta govore izneti podaci o disproporciji između porodica, ministarka je rekla da više govori podatak da 50 odsto nema osećaj odgovornosti prema detetu i prema bivšem partneru, ali da pre svega podaci govore o krizi kojoj mi svedočimo i da postoje ozbiljni razlozi zašto je to tako.
- Žene su izašle na tržište rada. Uspele smo da se izborimo za veći stepen našeg obrazovanja, uspele smo u mnogim sferama da se pozicioniramo na dobrim pozicijama. Međutim, ono što nismo još uvek uspele, jeste da se taj teret neplaćenog kućnog rada podeli nekako jednako na partnere. I to čini mi se nešto što u ovom trenutku značajno opterećuje život modernih porodica – kazala je ona.
Izvor: Tanjug
