Zašto magistralu pored Čačka zovu “prase štrase“?

1
4416

ČAČAK – Grad pečenja i pečenjara. Tako još ljubitelji dobrog zalogaja i masnog brka zovu Čačak. I ne čudi, jer je u gradu na Moravi registrovan najveći broj pečenjara u odnosu na broj stanovnika i površinu koju zauzima, a nezvanično je takvih ugostiteljskih radnji i više od stotinu.

Samo na magistralnom putu, koji vodi od Čačka ka Požegi, načičkane jedna do druge, u dužini od dva kilometra, nalazi se desetak pečenjara, koje danonoćno pred goste serviraju praseće i jagnjeće pečenje, uglavnom još toplo, tek izašlo iz furune. Ovaj potez magistrale popularno se još zove i „prase štrase“. U naseljima Atenica i Ljubić takođe ima pečenjara na svakih dvadesetak metara. I sve opstaju, i rade godinama.

Pečenjari pričaju da u vreme posta posao drastično opadne, ali da su Božić, kao i Uskrs, Đurđevdan, Aranđelovdan, Jovanjdan i Nova godina udarni dani kada se proda i po nekoliko desetina tona pečenja. Ipak, pečenjari na magistrali vele da na obim njihovog posla i ne utiče toliko post, jer su njihove mušterije, uglavnom, u tranzitu, ili su to poslovni ljudi iz inostranstva.

Tradicija pečenjara u ovom gradu započeta je još pre Drugog svetskog rata, kada se, po sećanju starijih Čačana, pečenje prodavalo po gradskoj pijaci, na desetak ćepenaka. Među prvima, pečenjaru je otvorila porodica Vuković, a potom je istu delatnost razvilo i preduzeće „Ishrana“, u svojim prodavnicama. Ipak, prava ekspanzija zabeležena je devedesetih godina prošlog veka, kada su pečenjare počele da niču gotovo na svakom koraku.

U to vreme ovaj biznis pokrenula je i čačanska porodica Janković, koja trenutno ima tri pečenjare u Čačku, i isto toliko u Beogradu.

Tradicionalna priprema prasećeg i jagnjećeg pečenja odvija se po receptima starih majstora u zidanim furunama, na žaru bukovog drveta. Imamo svoju registrovanu klanicu za sitnu stoku, koja radi po najsavremenijim standardima. Kvalitet dobrog prasećeg pečenja zavisi i od toga kakvo je prase, ono ne sme da bude ni mnogo masno, ali ni mršavo – rekao nam je vlasnik pečenjare „Janković“ Vladan Janković.

Osim što je veoma važno da se bravče dobro usoli, pa da meso tako malo odstoji, bitno je imati i dobru furunu, i dobra drva, tako da čačanski pečenjari uglavnom peku u zidanim, takozvanim turskim furunama, što daje poseban ukus mesu. Prasad i jagnjad uglavnom nabavljaju kod lokalnih stočara, a takvih dobavljača je u Čačku i okolini oko 200. Posebno je dobra sorta ovce pramenka ili domaća sjenička ovca, koje se izvode na ispašu na osunčanim pašnjacima Ovčara, Kablara i Jelice. Trenutno je cena kilograma žive vage praseta oko 250, dok su jagnjad skuplja, od 300 do 350 dinara.

Mi stočari jedva čekamo ovakve praznike, kao Uskrs, Prvi maj i Đurđevdan, sve, za nas, blagdan do blagdana. U to vreme nam taman stižu na prodaju jagnjad koja su se ojagnjila krajem decembra, ili u januaru. Tada je jedino i dobra zarada. Koliko god da imaš, može da se proda. Kod mene su pečenjari već sve rezervisali, prodaću u cugu više od 50 jagnjadi – kazao nam je Miloš Petrović iz okoline Čačka.

Među popularnijim pečenjarama na magistrali ka Požegi su pečenjara „Kod Brana“, kao i „Kod Dragiše“, gde gosti uvek traže stolicu više. Među čestim posetiocima pečenjare „Kod Dragiše“ su sportisti, pre svih iz Partizana, glumci, pevači, diplomate, političari, pa čak i predsednici država. Tako je pre nekoliko godina ovde na ručku bio i Branko Crvenkovski, nekadašnji predsednik Makedonije. Bio je oduševljen čačanskim specijalitetom.

Veliki broj Čačana dolazi kod nas na doručak. Ali i Kinezi i Rusi ne propuštaju da probaju pečenje. Stranci nekad po osobi naruče i do kilogram, mi im kažemo da je to mnogo. Ali često se dešava da u tanjirima ništa ne ostane – prepričao nam je Nikola Marinković situacije koje se dešavaju u pečenjari „Kod Brana“.

U knjizi utisaka pečenjare „Kod Dragiše“ poseban komentar, posle dobre gozbe, upisao je glumac Dragan Jovanović:

Za mene je prase car životinja!

Čačanski ugostitelji kažu da – posle vađenja iz furune – ako želite dobro i kvalitetno ispečenu bravčad, treba da ostane 40 odsto od „žive vage“ prasetine, odnosno trećina jagnjetine. Korica treba da dobro požuti i da bude hrskava.

Trenutno je u ovdašnjim pečenjarama kilogram prasećeg pečenja oko 1.100, a jagnjećeg oko 1.600 dinara.

Izvor: Večernje novosti/V. Ilić

Prethodni članakZečević: Grad nije pričinio štetu, protivgradni strelci nisu delovali
Sledeći članakDa li bi veće plate zadržale ljude u Srbiji?

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here