Udruženje “Laris“: Zašto nam je važan Zakon o rodnoj ravnopravnosti

4
308

ČAČAK – Udruženje “Laris“ iz Čačka oglasilo se saopštenjem u kojem se, pored ostalog, navodi da je poslednjih meseci na udaru Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji se, kako tvrde, pogrešno tumači, zboč čega se traži njegovo “stavljanje van snage“.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Poslednjih meseci na udaru je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji se pogrešno tumači i traži njegovo „stavljanje van snage“. Mi, aktivistkinje i aktivisti za ravnopravnost, ženska i ljudska prava, poručujemo da nam je ovaj zakon važan, da se tiče svih građana i građanki Srbije i da ćemo ga odlučno braniti, kao što smo se odlučno borili za njegovo usvajanje.

U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da smo svi ravnopravni. On nije neustavan, kako se pogrešno navodi, već je upravo u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna, suštinska ravnopravnost. Suštinska ravnopravnost znači da imamo ne samo jednaka prava, već i odgovornosti i jednake mogućnosti za uživanje prava u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, na tržištu rada i u svim drugim oblastima, da budemo ravnomerno zastupljeni i učestvujemo u odlučivanju o pitanjima koja se svih nas tiču, kao i da imamo jednake koristi od rezultata rada.

U ovom zakonu piše da je zabranjeno da nas neko uznemirava, ponižava, preti, uslovljava, da nas seksualno ucenjuje ili uznemirava, da vrši nasilje ili da nejednako prema nama postupa zbog trudnoće, roditeljstva, usvojenja. Piše da je država dužna da obezbedi zaštitu od nasilja bez obzira gde se ono događa. Ovaj zakon nije „nasilje nad porodicom“, već je garancija da će državni organi reagovati na nasilje u porodici, kada do njega dođe.

U ovom zakonu piše da su nam jednako dostupna radna mesta, da moramo biti jednako plaćeni za rad jednake vrednosti, da možemo ravnopravno da napredujemo u karijeri, da žene ne smeju da budu otpuštene s posla zato što su trudne ili imaju malu decu. Piše i da će se vrednovati neplaćeni kućni rad, koji svakodnevno obavljaju skoro sve žene u vezi sa brigom o deci, porodici, kući, kao i neplaćeni rad muškaraca. Piše i da će žene koje nisu zaposlene, a obavljaju neplaćene kućne poslove, imati pravo na zdravstveno osiguranje. Ovaj zakon ne „uništava porodične vrednosti“, već obezbeđuje ravnotežu između porodičnog i poslovnog života, ali i doprinosi unapređenju porodičnih odnosa zasnovanih na ravnopravnosti, poštovanju i solidarnosti.

U ovom zakonu piše da žene imaju pravo da ih oslovljavaju u ženskom rodu, da budu to što jesu, doktorke, inženjerke, profesorke, ministarke, isto kao i frizerke, čistačice, kuvarice i vaspitačice. Ovaj zakon potvrđuje da su žene i muškarci ravnopravni i jednako vredni.

Zato što želimo da živimo u društvu u kome žene i muškarci, devojčice i dečaci imaju jednake mogućnosti i uslove da žive, rade, razvijaju se i napreduju, zato što znamo da je takvo društvo preduslov za ekonomski razvoj i bolji život, spremni smo da odlučno branimo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da zahtevamo njegovo dosledno sprovođenje.

  1. FemPlatz
  2. Ženski istraživački centar Niš
  3. Centar za podršku ženama
  4. Udruženje Krokodil
  5. Mreža SOS Vojvodina
  6. Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava
  7. Atina
  8. Okular
  9. Beogradski centar za ljudska prava
  10. Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije
  11. Laris
  12. Forum žena Prijepolje
  13. SeConS
  14. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  15. Kreativno afirmativna organizacija Parnas
  16. Udruženje za prirodu i društvo „Multivoks“
  17. Fondacija Centar za demokratiju
  18. SOS za žene i decu žrtve nasilja Vlasotince
  19. Romski centar za žene i decu Daje
  20. Građanske inicijative
  21. Irida
  22. Centar za dostojanstven rad
  23. Iz kruga Vojvodina
  24. Ženski centar Užice
  25. SOS Vranje
  26. Snaga prijateljstva Amity
  27. Iz kruga Kragujevac
  28. Međunarodna mreža pomoći – IAN
  29. Inicijativa mladih za ljudska prava
  30. ROZA- Udruženje za radna prava žena
  31. Sačuvajmo selo Proboj
  32. Impuls Tutin
  33. Fond B92
  34. Partneri Srbija
  35. Savetovalište protiv nasilja u porodici
  36. Fenomena
  37. Trag fondacija
  38. Politička platforma Solidarnost
  39. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI Srbija
  40. Centar za preventivu i borbu protiv nasilja
  41. Užički centar za prava deteta
  42. Ženske studije i istraživanja, Subotica
  43. Autonomni ženski centar
  44. Pobunjene čitateljke
  45. Laboratorija za istraživanja roda Instituta za filozofiju i društvenu teoriju
    Univerziteta u Beogradu
  46. Centar modernih veština
  47. Akademija ženskog liderstva
  48. Nezavisno udruženje novinara Srbije
  49. Slavko Ćuruvija fondacija
  50. Žensko udruženje kolubarskog okruga – ŽUKO
  51. Ženski prostor
  52. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  53. Catalyst Balkans
  54. Autonomni ženski front ZLF
  55. Zeleno levi front
  56. Sinhro Hub
  57. Udruženje žena Peščanik
  58. Prijatelji dece Srbije
  59. Savez feminističkih organizacija (Re)konekcija
  60. Centar za razvoj zajednice LINK
  61. Odbor za ljudska prava Niš
  62. Ženske studije i istraživanja Novi Sad

Pojednike/ci:

  1. Marjana Stevanović
  2. Mileva Malešić
  3. Ana Isaković
  4. Prof. dr Marija Babović
  5. Hristina Cvetinčanin Knežević
  6. Radmila Grujaničić
  7. Olivera Ilkić
  8. Prof. dr Jelena Simić
  9. Prof. dr Marijana Pajvančić
  10. Prof. dr Gordana Lalić Krstin,
  11. Sofija Mandić
  12. Prof. dr Smiljana Milinkov,
  13. Prof. dr Dragica Vujadinović
  14. Sanja Nikolin
  15. Dr Ana Pajvančić Cizelj
  16. Prof. dr Katarina Lončarević
  17. Prof. dr Ivana Spasić,
  18. Prof. dr Svetlana Tomić
  19. Dr Adriana Zaharijević
  20. Dr Biljana Đorđević
  21. Danica Todorov
  22. Prof. dr Dubravka Đurić

Izvor: Udruženje “Laris“

Prethodni članakDo probijanja tunela Munjino brdo ostalo još 900 metara
Sledeći članakMeštani nekoliko čačanskih sela protestuju u Osnovnom sudu zbog odugovlačenja eksproprijacije

4 KOMENTARA

  1. Kad vidim reč aktivista nije mi dobro…a mogli bi malo da traže i ravnopravnost na građevini, evo posla kolko hoćeš svi traže radnike….nijedna neće zidar fasader da bude a hoće ravnopravnost

    • Zidarka-fasaderka, morate se po zakonu izražavati inače vam preti kazna po zakonu! Rodnost u imenima profesija je rezultat istorijskih prilika. I otuda ja nemam ništa protiv terminoloških dopuna: recimo, da se ženski pukovnik nazove pukovnicom.
      Ali pitam sada i sve one koji su, kao i ja, bili u vojsci: kako da ženskom vodniku uspešno damo ime? Vođica? Što da ne, reči se mogu silovati. A treneru – možda ,,trenerka“ ili ,,trenerica“?

  2. Ako je usklađen sa Ustavom, onda je potpuno izlišan jer sam Ustav zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna, suštinska ravnopravnost. Suštinska ravnopravnost znači da imamo ne samo jednaka prava, već i odgovornosti i jednake mogućnosti za uživanje prava u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, na tržištu rada i u svim drugim oblastima, da budemo ravnomerno zastupljeni i učestvujemo u odlučivanju o pitanjima koja se svih nas tiču, kao i da imamo jednake koristi od rezultata rada.
    Dakle, udruženje samo sebi protivreči potvrđujući izlišnost ovog zakona…

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here