Zbrka sa računima za struju traje mesecima, građanima i dalje mnogo toga nije jasno

Građani Srbije mesecima se žale na nejasne, netačne i nelogične račune za struju.

EPS odgovara prebacivanjem loptice na distribuciju i saopštenjima, ali do danas nije dao jasne odgovore na ključna pitanja: da li poslednjih meseci postoje sistemski problemi sa računima za struju, ko je zakonski nadležan za očitavanje i, konačno, kako građani da reše svoje probleme.

Insajder je pitao EPS zašto građani ne dobijaju uredne račune, da li se brojila očitavaju mesečno ili tromesečno, i zašto je kontakt centar često nedostupan – dobio je odgovor da se sva pitanja o očitavanju usmeravaju na “Elektrodistribuciju Srbije“.

Kako obrazlažu iz EPS‑a, račun formiraju na osnovu podataka koje im dostavi “Elektrodistribucija“. Od avgustovskih računa građani na računu imaju i objašnjenje načina očitavanja, naveli su u odgovoru Insajderu. Međutim, jedan važan podatak nije bio pomenut – prema Zakonu o zaštiti potrošača, odgovornost za tačnost podataka na računu leži na EPS‑u, a ne distribuciji. Građani imaju ugovorni odnos sa EPS‑om, pa i plaćaju njima.

• Srbija je izdvojila Elektrodistribuciju Srbije iz “Elektroprivrede“, kao i elektromrežu ranije po nalogu EU. Nekad je sve bilo jedno preduzeće, sada imamo tri. Elektromreža Srbije je dugo izdvojena, a Elektrodistribucija je ostala kao pastorče – kaže urednica portala “Energija Balkana“ Jelica Putniković.

Objašnjava da su distributivne mreže sada praktično samostalne i da dodatni prihodi (tzv. mrežarina) moraju da pokrivaju opravke mreže i uvođenje pametnih brojila.

U Zakonu o energetici stoji da očitavanje može da bude i na tri meseca, ili čak jednom godišnje, što je u mnogim evropskim zemljama praksa. U Srbiji, pak, promena sistema izaziva nelagodu kod potrošača.

Putniković kaže da su iz EPS‑a i Distribucije tvrdili da broj reklamacija opada.

• Ima mnogo opravdanih primedbi, ali kažu da je broj reklamacija sada manji nego ranije – kaže Putniković.

Podseća da je u junu prijavljeno preko 17.000 situacija sa problematičnim računima – cifra koja je sama po sebi alarmantna.

Na pitanje da li su računi dovoljno jasni, sagovornica odgovara da tehnički jesu: svi troškovi – obračunska snaga, takse, naknade – su navedeni. No, ističe da prosečan građanin ne zna koje su stavke, zašto postoje “zeleni“, “plavi“ i “crveni“ delovi računa, i kako promene tarifa utiču na potrošnju.

Putniković objašnjava da je obračunska snaga stalni trošak, “ono što morate da platite iako ne trošite struju“. Trošak garantovanog snabdevanja je ono što ste potrošili. Tu su i naknade za unapređenje energetske efikasnosti i podsticaj povlašćenim proizvođačima.

Sagovornica Insajdera podseća da država propisuje i “feeding tarifu“ za obnovljive izvore, koja se ranije garantovano otkupljivala – i da su građani putem toga participirali u subvencionisanju obnovljivih izvora.

Savetujući nezadovoljne potrošače kako da postupe u slučaju sumnje u ispravnost računa, Putniković kaže da umesto pozivanja broja telefona, često neefikasnog, građani pišu prigovore na mejl naveden na računu, uz fotografiju brojila i precizne podatke. Na taj način ostaje pisani trag i veća je šansa da se problem razreši.

Naglašava da građani nisu zakonski obavezni da sami očitavaju brojila, ali imaju tu mogućnost – a oni koji to urade, mogu da ostvare i popust.

Kako kaže, pametna brojila koja ima deo potrošača se očitavaju daljinski. Klasična brojila bi radnici distribucije trebalo da očitavaju jednom mesečno (prvog do šestog u mesecu).

• Ako brojilo nije očitano, potrošač mora da se obrati distribuciji – podeća Putniković.

Ona ukazuje da će promena parametara tarifa – na primer spuštanje granice za ulazak u “crvenu zonu“ – najviše pogoditi one koji greju stan na struju.

Zaključuje da oni koji dobiju veliki račun za struju, ako se greju električnim uređajima i nemaju energetski efikasan dom, do neke mere sami doprinose visokoj potrošnji.

Izvor: Insajder