Čačanima lična karta ne treba, poznaju se po govoru: Mali rečnik “čačanizama“

23
7611
Foto: Darka Simeunović/Fejsbuk grupa Fotografije Čačka i okoline

ČAČAK – Jabogme, on je bastašan. Šino onog šalina u zatiok, a veselnik svrzalj, pa po onoj alaudži, bez džoke, završio u čečvaru.

Naravno, niko više u čačanskom kraju ne bi sve ove reči sastavio u dve rečenice (koje, otprilike, znače da je neko vešt udario mangupa u potiljak, a taj nesrećnik, smotan, završio u šiblju po nevremenu, bez jakne), ali bi verovatno razumeo značenje svake pojedinačno. Jer, osim što su prepoznatljivi po pevljivom govoru, Čačani imaju izraze koji su samo njima razumljivi. Te reči i danas se koriste u svakodnevnom životu, a većina ne spada u jezički standard srpskog jezika.

Danas gotovo da nema lokalca koji ne razume značenje reči poput gidon, šalin, dusa, vonj, zamaganjiti, alaudža, čuma, smok, bučuk, džakati, nedotavan, džoka… Stoga nije neobično ako u Ljubiću, gde se nalazi stočna pijaca, a petak je u gradu na Moravi pijačni dan, čujete prolaznike koji diskutuju o ceni „ranjenika”. Reč se izgovara s akcentom na „e” i znači tovljenik, uhranjena svinja. A veselnik nije onaj ko je veseo, već suprotno, neko ko je jadan i nesrećan. Šalin je mangup, džoka je suknena jakna, a čuma – bolest. Zato kažu da Čačanima lična karta nije potrebna, jer se po govoru poznaju.

Svih ovih godina nije bilo lako odvojiti turcizme od jezičkog standarda a pritom se baviti pisanim novinarstvom, jer reč je o hiljadama reči koje su „žive” u svakodnevnom govoru. Naravno, bilo je situacija kada se neki događaj verodostojno može preneti samo uz upotrebu tih lokalizama, ali su to bili retki trenuci. Znao sam da su ti pojmovi često razumljivi samo užoj čitalačkoj publici, pa sam morao nalaziti prihvatljiva jezička rešenja – priča Rodoljub Petrović (83), novinar i publicista iz Čačka, koji je s kraja osamdesetih pa do sredine devedesetih bio i predsednik čačanske opštine.

Nesporno je da taj jezik i danas živi u narodu, napominje naš sagovornik i dodaje: „I ovaj naš razgovor i tekst koji pišete je doprinos njegovom opstanku.”

Vokabular razumljiv Čačanima, odnosno življu zapadne Srbije, obiman je u toj meri da se čak ukazala potreba i za pisanjem rečnika. Takozvane čačanizme pažljivo je osluškivao i beležio arhitekta Duško Milošević, rođeni Beograđanin čiji su preci Čačani. Fascinaciju čačanskim lokalizmima pretočio je u delo „Moj rečnik čačanskih pojmova”, koje pored kratkih priča sadrži i obiman rečnik.

To su sećanja i razmišljanja o detinjstvu i životu uopšte. O poznatim i nepoznatim Čačanima, koje sam znao ili nešto čuo o njima. O događajima u kojima sam učestvovao ili su mi drugi pričali da su se dogodili. Glavni junak knjige je Čačak sa okolinom, ljudima, mentalitetom, istorijom. Opisani su i za mene važni čačanski geografski pojmovi, toponimi, lokacije, kuće, manifestacije. Sve ono što čini duh jednog mesta – naveo je Milošević u opisu svog dela, u kojem objašnjava značenje reči drob, videlo, bukarenje, vabiti, gidon, jaud…

Nedavno je iz štampe izašao još jedan rečnik „Viđelo srpskog jezika”, penzionisanog učitelja Petra Vučićevića iz obližnjeg Arilja. U ovoj riznici se ide korak dalje, pa pisac omladini u nasleđe ostavlja više od 6.000 davno zaboravljenih reči karakterističnih za ovaj kraj Srbije.

Rečnik sam počeo da pišem daleke 1962. kada sam u svesku zabeležio prve reči koje sam čuo od svojih starijih ukućana i rođaka. Bilo mi je neobično jer te reči nisam imao prilike da čujem tokom školovanja u većini obrazovnih institucija, a bile su u svakodnevnoj upotrebi u narodu. Pre samo 70-ak godina svi ti izrazi bili su potpuno razumljivi svakom stanovniku Zlatiborskog i Moravičkog okruga. Ako bih se danas u svakodnevnom govoru koristio isključivo objavljenom jezičkom riznicom, ne verujem da bi me razumelo ni 20 odsto mladih – kaže Vučićević za „Politiku” dodajući da su mnoge reči nestale zajedno sa predmetima koje označavaju, poput jarma, ralice, vinta…

U njegovom se delu nalaze i objašnjenja za svaki navedeni pojam, poput reči „venčanica” koja se u ovom delu Srbije izrađuje isključivo od drveta. To je, inače, greda, krovni nosač.

U negovanju starih izraza, u ovom delu Srbije je ipak najdalje otišao pesnik Branko V. Radičević. Kao nijedan drugi poeta, on je svojim pesmama obgrlio jezik i majke. „Sujeverice i druge reči” su samo jedno od stotinu dela iz bogatog stvaralačkog opusa ovog zavičajnog pisca koji u gotovo svakoj svojoj rimi baštini rečnik čačanskog kraja.

Mali rečnik čačanizama:

basamaci – stepenice
basta, bastašan – ume, snalažljiv
azman – vepar
šino – udario
jabogme – naravno
bukarenje – parenje svinja
grljaš – nezgrapan čovek
makanja – nejako dete
slotija – ogromno
sočiti – provodadžisati
svrzalj – smotan
žimi – nema prevod, koristi se u kontekstu „žimi, ako si uradio, rekao”
gidon – upravljač bicikla
plaknuti – ovlaš oprati
jaud – sitan čovek
džakati – razgovarati
kotobanj – korpa od pruća
guber – vuneno ćebe
jazuk – ostaci hrane
probrcnuti – pokvariti
mraka – sitan čovek
dusa – komad
zamaganjiti – isprljati
smok – kajmak
bučuk – drvena posuda za ishranu stoke
nedotavan – nerazuman

Izvor: Politika/G. Anđelić

Prethodni članakDveri predložile paket mera za penzionere: Da najstariji više nemaju dilemu – hrana ili lekovi!
Sledeći članakKladionice objavile prve kvote za izbore: Evo kakve su procene za republiku i Beograd

23 KOMENTARA

  1. Vojvodjanka sa severa Banata, kad se udala ‘ 90 ih, i došla u Čačak mnoge reči nije razumela ali je vremenom prihvatila izgovere i naglasak ljudi iz svog okruženja.Decu sam učila pravilnim izgovororima reči(bez ene ete i eve ),ali u vrtiću su bili neshvačeni od svojih drugara.Nisu imali Čačanski naglasak i odmah su bili drugačiji.No,to ne znači da treba omalovažiti negod ko drugačije govori.Iz sredine iz koje sam došla Srpski i Madjarski su se učili uporedo.Zato i prihvatam sve i one koji drugačije pričaju, pišu i izgovaraju reči.

  2. Sta ste se navrzli na ove arhaizme, provincijalizme? Veliki problem je naglasak.Cujete li kako nam televizija promeni akcentovanje? Tuzno i jadno.Ajde, vrli akademici, profesori, svi vi kojima je ovo struka, REAGUJTE, ucinite nesto, ne pravite se gluvi.

  3. basamak i plaknuti se koriste i kod nas na jugu tako da se to standardno koristi. „Žimi“ predpostavljam da znači „zakuni se“, „Ži mi ti“ mi kažemo žargonski „Živ mi ti bio“ bukvalan prevod!

  4. Čačak je isuviše mali da bi bio pravi grad. Malo je porodica koje su 3 generacije u Čačku ili makar potiču iz neposrednog okruženja. To ni malo ne snatram za hendikep jer mesta i države u koja se ne dolazi neminovno propadaju. Bilo bi dobro da se svi ponašamo kulturnije i sa više obzira prema drugima. To sa poreklom i obrazovanjem nema veze. To je porodično vaspitanje. Ljudi sa planina su doneli ambiciju i želju da stvore, da se dokažu,energiju, bistru pamet, mada, priznajem, po nekad i spremnost na sve. Oni koji se nazivaju pravim Čačanima neka se sete odakle su im očevi i dede… Govore ružno o došljacima kao da su plemstvo. 60tih godina u Čačku je u svekom dvorištu bila šupa za drva, poljski wc i pumpa. Što se tiče ovih izraza, navedenih kao čačanizam, oni pripadaju skoro celoj Zap. Srbiji.

  5. Cacanka sam i time se ponosim.Zasmeta mi jako kada procitam komentare gde ljudi ponizavaju druge,njihovo poreklo.Isto tako i njih gledaju u drugim gradovima.Sto se navedenih reci tice,pa to je srpsko.Ljudi,to je deo detinjstva svih nas.Procitajte Vukov recnik.Jedina mana nas cacana je sto malo otezemo pri izgovoru reci.

  6. Mnogo me je obradovalo da se neko setio da napiše reči koje me vraćaju u detinjstvo. Često sam slušala svoju baku a i dedu kako mi pričaju . Mislim da ih i danas mnogi koriste .Veliki pozdrav za ljude koji su sakupili i objavili . Tako su ih otrgli od zaborava .

  7. I ako se neke od ovih reči koriste , ne znači da treba ponižavati ljude sa sela . Volela bih kada bi ova uvažena gospoda otišla da obiđu svoje kuće koje su nasledili od onih koje kritikuju. Ili bar u znak zahvalnosti obišli i uredili grobove svojih predaka. Mislim da se ne treba stideti svoga porekla. Preporučila bi da odu do istoka ,a posebno do juga Srbije da čuju kako se ljudi lepo izražavaju (mislim da ih tek ne bi razumeli). Treba čuvati svoj jezik. Inače i moje poreklo je iz okoline Čačka .

  8. Fali ovde:
    čabrenik – prirodno lekovito sredstvo protiv političkih velikana (alternativno nafekaljeni čabrenik – čabrnjak)
    klještara – ženska osoba zastranjenog morala, uglavnom u upotrebi za današnje ministarke i državne činovnice
    uterati do balčaka – ono što nam se dešava od 2012. do dana današnjeg

  9. Ovo nema veze sa Čačanima, većina ovih reči je došla preko Jelice sa elitom javorskih, golijskih i dragačevskih sela koja se nastanila u Čačak

    • Evo ja sam rođeni Beograđanin peto koleno a moja supruga je poreklom baš iz Čačka iz ugledne stare porodice kao većina mojih prijatelja . Ne vidim mesta sarkazmu i među zabeleškama njenog pradede koji je pisao malo arhaičnim rukopisom a zadovoljstvo mi je bilo da ih čitam , našao sam većini pa čak i više ( pleonazam) reči koje se ovde nalaze. Činjenica jeste da sam ih od pre poznavao ali jeste zanimljivo. Kao i ono jesi li rušna? Ko mi je rino ogradu , itd. Itd… Zaista ne vidim mesta takvom ophođenju. Potsećate me na većinu“ starosedelaca“ Beograda koji imaju isti takav odnos prema svima koji su došli u Beograd. A do pre par godina isti ti “ starosedeoci“ su držali cipele ispred vrata.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here