Preti li nam veliki talas poskupljenja?

2
801

Cene energenata za srpsku industriju diktira globalno tržište na kojem one uporno rastu. Posle nafte i gasa, poskupljuje i struja, a firme koje sada sklope ugovore o snabdevanju za sledeću godinu, megavat-sat će plaćati najmanje 105 evra. Skok cene struje bi se mogao odraziti na cenu mnogih proizvoda, a prvi na spisku za poskupljenje su artikli za čiju proizvodnju je potrebno najviše struje, a jedan od najznačajnijih je cement.

Na stovarištima kažu da su pojedine cementare već najavile poskupljenje od oko 10 odsto, ali se očekuje da bi taj procenat mogao biti i veći s obzirom da cena struje sa oko 30 odsto učestvuje u proizvodnji cementa. Stručnjaci kažu da će lančano poskupeti i gradnja, od stanova do kapitalnih infastrukturnih projekata. Pitanje je da li će to dodatno podići i cenu kvadrata ili će građevinci morati da se odreknu svog dela zarade.

U Poslovnom udruženju Cementna industrija Srbije kažu da je cena električne energije u Srbiji porasla gotovo tri puta u proteklih godinu dana i ističu da dugoročna nestabilnost tržišta čini gotovo nemogućim predviđanje troškova električne energije.

Posledice povećanja cena električne energije mogu se odraziti i na realizaciju kapitalnih infrastrukturnih projekata, zbog nemogućnosti proizvođača građevinskih proizvoda da predvide troškove električne energije i da formiraju cene proizvoda koje se neće menjati u dužem vremenskom periodu. Kada konkurišu na tenderima oni daju fiksne cene za trogodišnji period, a sa stalnim povećanjem električne energije biće na gubitku. Ne bi bilo u redu da za te poslove umesto nemogućnosti naših proizvođača, konkurišu cementare iz Turske ili Albanije – ističe za Euronews Dejana Milinković, direktorka Udruženja cementne industrije Srbije.

Milinkovićeva napominje da je brzina i način rešavanja pitanja cene električne energije u Srbiji od presudnog značaja kako za konkurentnost i održivost naše industrije, tako i za sve povezane industrijske grane, a naročito sektor niskogradnje i visokogradnje.

U protekle dve godine, smo u nekoliko navrata ukazivali na direktne negativne posledice povećanja cene električne energije na konkurentost industrije koja posluje u Srbiji. Troškovi električne energije čine značajan deo varijabilnih troškova proizvodnje cementa, od oko 30 odsto. Dodatno, cena struje u Srbiji oporezovana je akcizom. Ovaj dodatni namet za mineraloške procese u koje spada i proizvodnja cementa, kreča, gipsa, stakla i keramike, ne postoji u većini zemalja EU, niti u bilo kojoj zemlji regiona. Opterećenje cene električne energije predstavlja i posebna naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, čiji je iznos u 2021. godini uvećan čak pet puta – objašnjava Milinkovićeva.

Ekonomista Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonomska kretanja u Srbiji“ smatra da novi talas poskupljenja sledi od januara, jer se novi ugovori o potrošnji električne energije sklapaju na godinu dana.

Ne možemo pouzdano znati šta bi sve moglo da poskupi, ali je činjenica da će prvi na udaru biti proizvodi kod kojih je struja u najvećem procentu inkorporirana u cenu finalnog proizvoda. I sama preduzeća će u većini delatnosti ipak morati da racionalizuju proizvodnju, da ne bi potpuno preneli teret poskupljenja na potrošače. Cena energenata će imati značajan uticaj na inflaciju 2022. godine – kaže Đogović.

On napominje da će sada proizvođači tražiti kraće lance snabdevanja, da bi smanjili troškove transporta, koji je sve skuplji.

Glavni okidač za inflatorne pritiske su energenti i transport. Primarna poljoprivreda već ima više cene, zbog lošeg roda. Možemo očekivati da će veća cena stočne hrane dalje „gurati“ i cenu mesa – kaže Đogović.

Osim na cementare, cena struje i ostalih energenata, bi mogla da poskupi i proizvodnju osnovnih životnih namirnica – brašna, ulja, šećera.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ne očekuje da će priča koja je digla svet na noge značajno uticati na standard stanovništva Srbije, ali ipak smatra da se može očekivati rast cena, koji će biti uslovljen globalnim tokovima.

Izvor: Euronews

Prethodni članakPorodilja iz Vrnjačke Banje koja je preminula od korone nije bila vakcinisana
Sledeći članakUvodi se putarina i na Ibarskoj magistrali?

2 KOMENTARA

  1. Svakako preti. Ali nije do nas. To su objektivne okolnosti. Ko prati situaciju u svetu nije iznenađen. Sve je to očekivano. A kako ćemo sve to podneti i iz toga izaći videćemo.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here