U subotu otvaranje 31. Memorijala Nadežde Petrović: Gestovi, znakovi života

0
100

ČAČAK – Otvaranje 31. Memorijala Nadežde Petrović pod nazivom “Gestovi, znakovi života“, u selekciji Bojana Đorđeva i Siniše Ilića, biće upriličeno u subotu 1. oktobra, u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović“. Svečano otvaranje zakazano je 16 časova.

Kako se navodi, ovo izdanje Memorijala Nadežde Petrović postavlja pitanje kakav je to umetnički gest, odlučan postupak, koji skreće pažnju na složenost tema, priznaje svoju melanholiju, depresiju i nedostatak snage za borbu, a u isto vreme demonstrira društvenu i političku kritiku, humor, vitalnost? Takav gest prisutan u umetnosti kroz istoriju prepoznajemo i na slici Nadežde Petrović More (nastaloj oko 1910) koja izražava snagu morskog talasa, mesto impulsa i umetničkog nerva, traga performativnog čina. Gest u slikarstvu, interpretiran performansom kao analitičkom ili kritičkom alatkom u istoriji umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas, je gest koji nije samo vezan za izvedbu (performance), već i druge umetnosti, i zato ga pronalazimo istorijski u slici, skulpturi, tekstu umetnika podjednako kao i u izvedbi, akciji ili na pozorišnoj sceni. Gest takvog prepozavanja slike More je i polazišna tačka koncepta i izložbe.

Na 31. Memorijalu Nadežde Petrović izlagaće izvedbena skupina BADco, Vesna Vesić, Borjan Grujić, Tina Gverović, Bogdan Đukanović, Uroš Zvizdić, Ben Kain (Ben Cain), Nadežda Kirćanski, Neda Kovinić, Siniša Labrović, Stefan Lukić, Ola Maćevska (Ola Maciejewska), Jelena Milićević, Ana Miljanić, Anastasija Pavić, Katarina Popović, Marko Tirnanić, Vlatka Horvat, a biće predstavljeni i radovi Ivana Kožarića (1921—2020), Nadežde Petrović (1873—1915), kao zajednički rad učenika Gimnazije, Umetničke i Tehničke škole iz Čačka, koji će nastati kroz proces radionice koju će voditi Ben Kain.

Izložba 31. MNP obuhvata, uz eksponate u vidu slika, crteža, tekstilne instalacije, videa, kao i niz performansa.

BADco učestvuje plesnim filmom u kojem se bave pozicijom i naseljavanjem institucija, Ben Kain preoblikuje, odnosno redizajnira rad, Bogdan Đukanović će imati veliku instalaciju na gradskom trgu koja na neki način meri društvenu klimu i reakcije u odnosu na izloženost objekta u javnom prostoru, Tina Gverović će imati instalaciju od tekstila koja prikazuje različite načine podrške i solidarnosti, Vlatka Horvat učestvuje videom i prostornom instalacijom koja se bavi različitim vrstama podrške i performativnim akcijama na rubu apsurda, Stefan Lukić takođe učestvuje perfomansom kojim se iscrpljuje, Ola Maćevska takođe ispituje fizičku izdržljivost tela i upornost u izvedbi, Jelena Milićević se predstavlja serijom crteža i kolaća koji se bave egzistencijom, brigom, suživotom i nekom ranjivošću života, Ana Miljanić učestvuje dugim projektom tokom celog MNP i u Čačku i u Beogradu, performativnim arhivom koji se bavi našim sećanjem na 90-tete, Anastasija Pavić se kroz dva performansa bavi se identitetom, egzistencijom i samom digitalnom slikom kao delom svakodnevice Neda Kovinić će izvesti performans na otvaranju “Luckaste drugarice“, koji se bavi pozicijom Nadežde Petrović.

Katarina Popović zasadiće parcelu javne zelene površine, a drugi deo njenog rada odnosi se na mladice legendarnog fikusa u Domu kulture, istorijski spomenik prirode star stotinak godina. Njegove mladice biće rasađene u druge institucije kulture u zemlji, kao što je to već učinjeno u KCB-u i u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, kao i u samoj UG “Nadežda Petrović”.

Izložba obuhvata i video zapis performansa Marka Tirnanića, čiji rad u trajanju govori o društvenim tenzijama i strahu. Vesna Vesić učestvuje videom “Zimska bajka” i objektima, koji se takođe bave egzistencijom i načinom na koji preuzimamo i možda reprodukujemo načine na koje su naši roditelji izražavali brigu o sebi i deci, ali u drugačijem društvenom uređenju u doba socijalističke Jugoslavije. Instalacija Uroša Zvizdića u Domu kulture govori o transparentnosti i nesigurnosti naše egzistencije. Nadežda Kirćanski učestvuje radom kojim nastavlja dosadašnju praksu.

Likovni umetnik Siniša Ilić (Beograd, 1977) aktivan je i u polju izvođačkih umetnosti, bavi se kroz različite medije društvenim fenomenima i mehanizmima istražujući forme rada, tenzija u društvu, nasilja i nestabilnih situacija.

Pozorišni reditelj Bojan Đorđev (Beograd, 1977) bavi se u istraživačkim projektima pitanjima socijallističkog nasleđa i kapitalističke ekonomije. Među osnivačima su umetničko-teorijske platforme Teorija koja hoda – TkH (2001-2017), a sa Majom Marković bili su kokustosi srpske izložbe “Radovi na sceni” na Praškom kvadrijenalu dizajna scenskog prostora 2019.

Za više od 60 godina trajanja Memorijala, svojevrsnog spomenika velikoj srpskoj slikarki Nadeždi Petrović, izlagalo je više od 600 umetnika i umetničkih grupa iz zemlje i inostranstva, a sarađivalo je više od 150 kustosa, kritičara i teoretičara.

Izvor: Morava info

BEZ KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR