Akademik Pavle Petrović: Zašto je visoki rast plata opasan po srpsku ekonomiju i šta se krije iza jakog dinara

Predstavljajući knjigu “Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonometrijska analiza“, akademik i donedavni predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović osvrnuo se u svom govoru na aktuelnu makroekonomsku situaciju u zemlji.

Oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva ili oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, kazao je Pavle Petrović na samom početku svog obraćanja u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti. A na obim emigracija, nastavio je, utiče kvalitet institucija i javnih usluga, poput obrazovanja i zdravstva, barem u istoj meri u kojoj na njih utiče visina zarade.

Petrović kaže da je do sličnog rezultata došao i OECD, našavši da emigracije pokreću slabe institucije, visoka korupcija, bolje prilike za adekvatno zaposlenje, pa tek onda visina plate.

• Obično se misli da je presudan faktor plata, ali ona se nalazi tek na četvrtom mestu – kazao je Petrović, a prenosi Forbs Srbija.

Emigracija stanovništva, zajedno sa lošom demografskom slikom, dovela je i u Srbiji i u zemljama centralne i istočne Evrope do naglog pada stope nezaposlenosti poslednjih godina. Uz to, manjak radne snage kojem smo svedoci svakodnevno, doveo je do toga da realne plate rastu brže od produktivnosti.

• Kumulativno od 2019. do 2023. godine plate su realno rasle 18,2 odsto a produktivnost je istovremeno porasla 14,8 odsto. U 2024. se taj trend zaoštrava, pa su plate rasle 9,2 a produktivnost manje od četiri odsto, tačnije 3,6. To je na srednji rok neodrživa situacija, jer plate ne bi trebalo da rastu brže od produktivnosti. Takav trend će kočiti ekonomiju i destimulisati investicije – upozorava profesor Petrović.

Ali ne ugrožava ekonomski rast Srbije samo nepovoljan odnos između rasta plata i rasta produktivnosti. Pavle Petrović, nadalje, upozorava da visok rast plata i realno jačanje vrednosti dinara ugrožavaju konkurentnost domaće privrede.

• Dosadašnji model rast zasnivao se na privlačenju stranih investicija i relativno jeftinoj radnoj snazi. Ta radna snaga više nije jeftina. Prosečna plata u Srbiji, u evrima je oko 850 evra trenutno. Sustižemo zemlje centralne i istočne Evrope, ali i, primera radi, Grčku u kojoj je prosečna plata 1.100 evra ili Portugal koji ima 1.200 evra – kaže Petrović.

On navodi da su plate u evrima u našoj zemlji porasle dva puta u periodu od 2017. do 2024. Tada je prosečna zarada iznosila 395 evra, a sada je oko 850 evra. Petrović je javno pitao može li privreda Srbije da izdrži ovakav rast zarada.

Objašnjavajući šta je uticalo na rast zarada u evrima, Pavle Petrović navodi da je realni rast plata u dinarima oko 40 odsto i to je stvarna mera kupovne moći.

• Dinar je sa druge strane konstantno realno jačao u odnosu na evro od 2017. i to kumulativno iznosi oko 20 odsto. Kupovna moć evra se smanjila zbog inflacije u evrozoni i to za oko 25 odsto. Sve to je imalo uticaja na udvostručavanje plata u evrima u Srbiji – kaže Petrović.

Ekonomska teorija nudi barem dva objašnjenja za realno jačanje domaće valute, objašnjava autor knjige o makroekonomskim krizama i reformama u Srbiji i donedavni predsednik Fiskalnog saveta.

Prvo je, kaže on, snažan privredni rast vođen tehnološkim progresom i rastom produktivnosti, praćen viškom u spoljnotrgovinskoj razmeni.

• Ovo je zdravo i održivo jačanje domaće valute kakvo su imali Japan ili Nemačka 70-ih godina prošlog veka ili azijski tigrovi poput Južne Koreje i Tajvana – pojašnjava Petrović.

Drugo, pak, objašnjenje je snažni priliv stranog kapitala koji je dovoljan, pa i prelazi potrebe spoljnotrgovinskog manjka. Reč je o neodrživom jačanju domaće valute koja nije rezultat konkurentnije privrede.

• Rast BDP-a vođen rastom produktivnosti smanjuje trgovinski deficit dok porast vrednosti domaće valute povećava deficit. Kod konkurentnih privreda pozitivan efekat rasta BDP-a nadomešćuje negativan efekat povećanja realne vrednosti domaće valute. Takve privrede beleže spoljnotrgovinske suficite i imaju izvozno orijentisan rast i uprkos jačanju njihovih valuta – kaže Petrović.

Srbija je ovaj drugi slučaj. Kod nas dinar jača zbog snažnog priliva stranog kapitala koji je više nego pokrivao deficit tekućeg računa platnog bilansa.

• Dva su izvora mogućih problema u budućnosti: smanjenje priliva kapitala ili povećanje odliva iznošenjem profita. Sadašnja pozicija Srbije može postati neodrživa, a neke naznake se već vide. Deficit tekućeg platnog bilansa je snažno porastao u 2024. sa 2,4 na 4,4 odsto BDP-a, a prognozira se povećanje na više od pet odsto u srednjem roku – upozorava Pavle Petrović.

Izvor: Forbs Srbija