Blog Dušana Darijevića: Umetnost mora da bude istinita, a ne lepa

9
582
Foto: Milenko Savović

Piše: Dušan Darijević

Juče je svečano na Gradskom bedemu u Čačku otkrivena skulptura „Raspon u tenziji“ naše najslavnije vajarke, člana SANU, čije skulpture krase značajne muzeje i galerije širom sveta. O značaju Olge Jevrić koja je proživela gotovo čitav vek neću pisati, to je posao istoričara umetnosti, oni se „jadni ubiše“ da neukom puku ovih dana objasne značaj i veličinu njenog monumentalnog dela za naš grad, Srbiju, a bogme i za svet umetnosti u celini.

Nažalost, rad u javnom prostoru nije realizovan 2009. kad je bilo predviđeno za vreme vajarkinog života, već u vreme kad je Čačak prestonica kulture Srbije. Narod k’o narod, naravno ne svi, već galamdžije koji što manje znaju šta je vrhunsko umetničko delo koje će krasiti grad i po kome će u budućnosti biti prepoznatljiv, više i glasnije čuju, ne haju da nešto nauče od kompetentnih ljudi poput Ješe Denegrija, naše Julke Marinković i drugih.

Srećom, kako to uvek biva o svakom čudu tri dana, javnost se polako miri sa stvarnošću i većina polako prihvata i navikava se na umetničko delo trajne vrednosti kao da je oduvek tu. Zlobnika naravno ima i biće ih uvek i oni uveliko računaju koliko se ulica moglo zakrpiti i nahraniti gladnih usta, umesto da se pare traće na nekakve apstraktne skalamerije, a jadni ne znaju za Čerčilove reči o značaju umetnosti za jedan narod i državu.

No, pređimo konačno na stvar i lični utisak.

Umetnost nužno ne mora biti lepa, ali mora biti istinita, jedinstvena i iskreni izraz njenog tvorca o vremenu, prostoru u kom nastaje. Forma i izražajna sredstva, odnosno jezik, stil određenog medija nije važan ukoliko je umetnik iskren i sledi svoj, ali i univerzalni put u svet umetnosti u kom nije samo u neposrednom odnosu sa svojom epohom, sa onim danas, već i sa onim prošlim i budućim što će doći. Nekad se koriste tradicionalna umetnička sredstva, a nekad su to savremena i ispred svog vremena.

Olga Jevrić je „dete“ apstrakcije, nastale kao reakcija i odgovor na socrealizam. Taj suživot suprotnosti, kompozicija elemenata između kojih postoji naglašena tenzija, ali i neka viša harmonija, muzika sfera. Upravo je to bio umetnički svet Olge Jevrić, njena težnja i ideja vodilja ranih pedesetih nakon velike ratne tragedije, stradanja mnogih. Ona je odabrala da u mnoge svoje radove udahne veličinu žrtve, stradalih, a ne pobednika. Koristeći apstraktna sredstva, a grube i tvde materijale, ona je uspevala da održi dualizam i toplog i hladnog i živog i neživog, materije i onog fluida koji dopire do kosmičkih visina. Sve to imamo i u radu „Raspon u tenziji Čačak“ delu koje je pred nama. Ako rad dodirnemo, sagledamo ga sa svih strana, oslušnemo muziku sfera koja dopire iz svake pore na njemu, osetićemo da smo i mi deo te nadstvarnosti koja nadilazi ovaj svet banalnosti i privremenosti.

Sve pohvale za realizaciju, organizaciju i hrabrost da se jedno monumentalnp umetničko delo postavi u javni prostor da nam služi na čast i ponos. Bravo!

Prethodni članakIzložba “Poezijom do besmrtnosti“ posvećena pesnicima ovenčanim Disovom nagradom
Sledeći članakVanja još nema personalnog asistenta, a nove obaveze na fakultetu se bliže

9 KOMENTARA

  1. Skulptura je zaista lepa, suptilna i intrigantna. Kao i svaki umetnički rad, nije radjen da bude dopadljiv nego da nešto pokaže i kaže. Dobro je da su oni koji odlučuju poslušali one stručne!
    E, sad.. da je tu još par labudova ili lavova,…

  2. Kakva je kultura koncerti na trgu za odrasle osobe? Od ovih starijih nema napretka u vezi kulture. Ova godina i novac koji se troši trebalo je iskoristiti za ovakve skulpture, muzeje i druge stvari koje ostaju za budućnost. Trebalo je edukovati decu i organizovati koncerte i predavanja za njih. Ovako troši se novac za koncerte koji su ustvari kampanja vlasti sa našim parama.

  3. Postoji video nadzor, postavljena je rasveta i skulptura je zaštićena antigrafit premazom.
    Na ljudima je da gledaju skulpturu, a deo tela od obrva pa na gore će obraditi informaciju, doneti zaključak i stvoriti subjektivni utisak o njenom izgledu. Nekom će se dopasti, nekom neće i to je normalno, ali se nadam da je niko neće oštetiti, jer to sigurno nije normalno.

    • Nekada sam bio stalni čitalac Ozonpressa. Činjenica, bili su interesantni i “udarali” u centar, a sada su se, na žalost, pretvorili u dežurne baba qurane. Svakodnevno naricanje nad raznim glupostima i kritika apsolutno svega i svačega. Pretvorili su se u klasičan politikantski portal, nešto kao Informer za one sa fakultetskim obrazovanjem. Ponekad bi trebalo da se prihvati dobronamerna kritika, ali avaj. Zato svaka pohvala za Morava info, čitam vas redovno! Samo napred.

  4. Lepo izgleda,samo osvetlite i postavite kamere da drogirani, pijani i neizivljeni dripci ne unište ovo umetničko delo. Treba svaki slobodan prostor ovako obogatiti

  5. Samo da molimo Boga da ne osvanu grafiti na skulpturi. Ne mozemo svi razumeti umetnost, ali mozemo se potruditi da ocuvamo okruzenje i ne skrnavimo tudji rad i doprinos drustvu.

  6. Za svoj komentar iskoristicu zadnji pasus ovog divnog bloga naseg Darija. A on glasi: sve pohvale za realizaciju, organizaciju I hrabrost da se jedno monumentalno umetnicko delo postaviti u javni prostor da nam sluzi na cast I ponos. Bravo.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here