Branko Kukić za Morava info: Čačak se prema stvarocima često ponašao raskalašno, sa nedovoljno poštovanja i razumevanja

5
1054

ČAČAK – Kada se u kulturnim krugovima na prostorima biše Jugoslavije pomene časopis “Gradac“, odmah se pomisli na Branka Kukića. Drugi gradovi u Srbiji nemaju Branka Kukića, pa je Čačak privilegovan. Mogao je, možda se i očekivalo, da se otisne u neku drugu sredinu, kao što su to činili mnogi intelektualci u potrazi za novim saznanjima i boljim uslovima za stvaralaštvo, ali Branko Kukić je ostao u svom gradu gde je i danas izdavačka adresa najznačajneg književnog časopisa u regionu.

Veliki jubilej – 50. godina od osnivanja kultnog časopisa, bio je povod za kratak razgovor sa njegovim osnivačem i urednikom Brankom Kukićem.

Kako je “Gradac“, iz jedne male sredine, postao toliko veliki, kvalitetan i značajan?

  • “Gradac“ je nastao na prelomu vremena kada se naslutilo da će jedna rigidna ideologija postati još rigidnija, crnja i krvavija. To se i dogodilo. Ta nova stara ideologija je rušila sve pred sobom, a kultura se, kakva-takva, pretvorila u kič, poseljačila se, i rasterala sve one stvaraoce koji su se tome suprostavili, a to se odrazilo na čitavo društvo. U takvim okolnostima bilo je riskantno pokretati, osnivati i promovisati bilo šta novo i drugačije, pa je i koncepcija Gradca bila više-manje konvcencionalna, zastarela, i ličila je na kopiju časopisa kakvi su izlazili u tadašnjoj Jugoslaviji. Jednom reči, to ničemu i nigde nije vodilo. Zbog toga sam odlučno rešio, kao jedan od pokretača “Gradca“ (drugi je bio Milijan Crni Milošević), da promenim koncepciju časopisa, zajedno sa dizajnom. Znao sam da su prilike nepovoljne, konfuzne, ali i opasne. Iskoristio sam tu konfuziju i šokirao sam umetničku javnost objavivši tematski broj posvećen Mediali, umetničkoj grupi koja je bila proglašena kao “crni talas“ u tadašnjoj umetnosti. To je bio prelomni trenutak da se sruši staro i prevaziđeno. Bila je u pitanju šok-terapija.

Ali onda je odmah nastao problem “male sredine“, jer “mala sredina“ ne trpi različitosti, originalnost, značajne ljude i značajna dela. Osobine “male sredine“ su iracionalna zavist, ljubomora, glupost, nerazumevanje i neobrazovanje i uobraženje da “mi znamo sve“. Jedina odbrana od nje su ignorancija i istina. Budući da u “maloj sredini“ gotovo niko nikoga ne uvažava, jedino ostaje da se istinom lupi po glavi, jer “mala sredina“ zazire od istine pošto je njena osnovna hrana samozavaravanje, obmana sebe i drugoga, zabluda i preuveličavanje samih sebe bez ikakvog pokrića. U takvoj sredini i atmosferi je nastao “Gradac“ i širio svoj ugled u okolnom svetu, dajući “maloj sredini“ značaj koji ona ne ume da prihvati.

Da li Čačak prepoznaje svoje najznačajnije ljude?

  • Grad Čačak je srpskoj kulturi dao mnogo, iako se Čačak prema stvarocima često ponašao raskalašno, sa nedovoljno poštovanja i razumevanja. To je posledica svega onoga o čemi sam govorio. Žalosno je što mnogi od tih umetnika i naučnika nemaju kritička izdanja njihovih dela ili barem ulica sa njihovim imenima, ali to imaju anonimusi, beznačajni ljudi za koje niko u gradu ne zna ko su. Budući da smo mi društvo sumnjivog kvaliteta, u retko viđenoj krizi i ćorsokaku, ne nadam se da će ti važni stvaraoci doživeti slavu i poštovanje u svome gradu i služiti kao podstrek mladom svetu, koji je danas tu oko nas. Ovde su se svi uhvatili za dvoje-troje stvaralaca zapostavivši tridesetoro-četrdesetoro.

Koliko je teško u maloj sredini praviti časopis evropskog značaja?

  • Ta teškoća se ogleda na više načina. Prvo, u gradu je ostalo malo ljudi koji su sposobni da zadovolje visoke standarde koje “Gradac“ podrazumeva i na kojima insistira. To su, pre svega, kreativnost i profesionalizam. Ljudi odlaze tamo gde postoje uslovi da pokažu svoje sposobnosti i da se afirmišu, jer su uslovi u gradu na ivici a s tim je “Gradac“, uprkos značaju i visokim vrednostima, decenijama imao problema. Ja sam za sve ove godine “video leđa“ desetini predsednika opštine. Niko se od njih takoreći na “Gradac“ nije osvrtao, niti je adekvatno i objektivno finansijski podržavan. Živeli su i blagovali u svome neznanju, opčinjeni ideologijom, politikom i polupraznim pričama, pritisnuti strahom za svoj položaj. Dakle, manje-više kao kod Nušića. Jedan jedini put važnost ovog časopisa je prepoznata kada je na mesto gradonačelnika Čačka došao Milun Todorović. On je shvatio značaj “Gradca“ i bez cenkanja i vašarskog pogađanja odvojio dovoljno novca da “Gradac“ izlazi bez trzavica. Iako ja kao urednik časopisa ne pripadam nijednoj političkoj stranci, to Milunu Todoroviću nije bila prepreka da optimalno stimuliše časopis “Gradac“ kao jednu važnu, posebnu pojavu u srpskoj kulturi, dajući time značaj samom gradu. Danas takvi odnosi spadaju u domen retkosti ili “greške“.

Izvor: Morava info

Prethodni članakSrCe Čačak: Prvi put posle 12 godina pojavila se realna mogućnost da opozicija pobedi u Čačku
Sledeći članakVučić: U utorak polažemo kamen temeljac za novu fabriku u Čačku, investicija od 89 miliona evra

5 KOMENTARA

  1. Branko,Branko, znači sad je sve u redu, kad je finansiranje obezbeđeno. Mislim da ste isuviše inteligentni, da ne vidite šta je u pitanju. Sitna je to para za njih, a velika privilegija, da ih jedan intelektualac kao što ste nesumnjivo vi, hvali. Upropastili su narod i državu, nemojte ih hvaliti.

    • E jesi Dragane preterao u svojoj pakosti. Zar ti nesto zameras ovom coveku, dobrici, koji je godinama namicao dinar po dinar da se ne ugasi list Gradac. Za to nista ne kazes. A kada je Gdin Kukic pohvalio, sa razlogom, onoga ko je pomogao ti istresas sav svoj bes. Nije lepo.

  2. Bravo Branko! Konačno neko da kaže šta je sve Milun uradio za kulturu i časopis Gradac! Za razliku od Velja Lampeka koji je vrteo vola na trgu.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here