Cena struje za domaćinstva u Srbiji niska, ali da li je i najniža u Evropi kao što tvrdi vlast?

3
199
Foto: Dimitrije Goll/Predsedništvo Srbije

Cena struje za domaćinstva u Srbiji, i pored tri poskupljenja u prošloj godini, i dalje je među najnižim u Evropi, ali informacija nadležnih da je reč o drugoj najnižoj ceni električne energije na Starom kontinentu ipak nije tačna. Naime, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je izjavila da je cena struje za domaćinstva u našoj zemlji najniža u Evropi ne računajući Mađarsku.

Najsvežiji podaci pak pokazuju drugačije. Prema HEPI-ju (Indeksu cene energije u domaćinstvu) jeftiniju struju od domaćinstava u Srbiji (cena 10,48 evrocenti po kilovat satu) imaju individualni potrošači u Mađarskoj (9,68 evrocenti) i Ukrajini (6,71 evrocenti). Kada je reč o ceni struje za domaćinstva u Rusiji i Belorusiji, podaci se ne mogu naći ni u HEPI-ju, ali ni na Evrostatu, jednostavno jer se takva vrsta statistike za njih ne vodi, uvidom u druge dostupne izvore može se utvrditi da u obe zemlje cena struje za domaćinstva iznosi 6,4 evrocenta po kilovat satu.

Inače, HEPI analizira cene struje u zemljama Evropske unije, državama Energetske zajednice poput Crne Gore, Norveške, Srbije i Ukrajine kao i Velike Britanije i Švajcarske. Sa druge strane, ne donosi podatke o cenama struje za domaćinstva u nekoliko evropskih zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija, Turska i Moldavija.

Ako se analiziraju podaci Evrostata, a oni su poslednji put dosad urađeni za prvu polovinu 2023. godine, može se utvrditi da su u tom trenutku nižu cenu struje od Srbije (9,6 EUR za 100 kilovat-sati) imale Turska ( 8,4 EUR za 100 kilovat-sati i Bosna i Hercegovina (8,7 EUR za 100 kilovat sati).

Nadležni u Srbiji često vole da ističu da su cene struje za domaćinstva kod nas niže nego u Evropi, ali pri tome ne navode da su na ovim prostorima niža primanja nego u većini država u kojima je električna energija skuplja nego kod nas.

Ipak, izneti podaci pokazuju da i u zemljama u kojima je prosečna plata veća nego što je to slučaj u Srbiji, a to su Mađarska i Rusija, domaćinstva električnu energiju plaćaju jeftinije nego što je to slučaj kod nas. S obzirom na to da je prosečna plata u Srbiji oko 767 EUR a medijalna, dakle ona koju prima polovina zaposlenih u zemlji, do 595 EUR dok minimalna zarada jedva prelazi 400 EUR, sasvim je jasno da je jedini razlog za nisku cenu struje, u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja, taj što su primanja građana takođe niska. Drugim rečima da je ona veća nego što jeste ogroman broj građana ne bi mogao da izmiri svoje račune za korišćenje električne energije.

Da je životni standard u našoj zemlji prilično nizak potvrđuje i to što aktuelna vlast iz godine u godinu odobrava besplatne vaučere za letovanje u Srbiji i na njih imaju prava svi zaposleni za zaradama do 80.000 dinara mesečno. Dakle reč je o iznosu koji je veći i od maksimalnog nivoa medijalne zarade u Srbiji.

Ono što je još izuzetno važno naglasiti je i to da ako se uzme u obzir da se iznos prosečnog računa za električnu energiju za domaćinstva posle poskupljenja do kojih je došlo u prošloj godini zarad realizacije dogovora o kreditiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, popeo na oko 4.400 dinara mesečno, odnosno dostigao nivo od oko 37 EUR, a da je, sa druge strane, struja samo jedna od stavki za plaćanje koju građani moraju da izmire i to u veoma nepovoljnim uslovima inflacije i ekonomske krize, ne bi se moglo zaključiti da je struja u Srbiji jeftina.

Takođe, s obzirom na nizak životni standard stanovništva ne može se konstatovati ni da je činjenica da je u većini drugih zemalja Starog kontinenta struja za domaćinstva skuplja nego kod nas, bilo kakva uteha za građane Srbije.

Izvor: Danas

Prethodni članakU sredu ujutru počinje proleće
Sledeći članakZa realizaciju dva ekološka projekta Čačak od resornog ministarstva dobio 31 milion dinara

3 KOMENTARA

  1. Ministarka i ekipa su zaboravili da naglase da se na računu za struju nalaze i razne dodatne stavke koje su izmišljali oni prethodni, izmišljaju i dodaju ih ovi sada, dodavaće ih oni budući…

  2. A jel.oni uporedjuju i visinu primanja i standard, ili samo cene uskladjuju sa Evropom?
    Pitam zbog minimalca i medijane, posto su prosecne plate svakako u paralelnom svemiru

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here