Piše: Miloš Timotijević, istoričar
Prošlo je preko 110 godina od herojske odbrane Beograda 1915. godine, kada je Čačanin major Dragutin P. Gavrilović predvodio svoje vojnike u jurišu koji je postao simbol hrabrosti i žrtve. Ipak, u zavičaju ovog velikog heroja još uvek nema spomenika.
Razlozi su poznati decenijama unazad: večita kriza, uvek nedovoljno sredstava, nepremostive birokratske prepreke, prioritetniji ideološki i politički ciljevi.
Postoje i ozbiljni i kontinuirani otpori u javnosti koji se svode na nekoliko konstatacija: Zar treba podizati spomenike kada narod nema šta da jede? Dosta je bilo podizanja spomenika, treba da se obnavljaju škole i bolnice! Dokle više da se podižu spomenici ratu i pogibiji, imamo li nešto pametnije da slavimo? Kakve vajde uopšte imamo od tih spomenika? Ako želimo da konačno krenemo napred, treba da raskrstimo sa militantnom prošlošću i uzdizanjem kulture smrti! Svet srlja u rat globalnih razmera, a mi hoćemo da podižemo spomenike!
Suštinski sve se svodi na stav, da li u ovim teškim vremenima (ona traju neprekidno, da ne bude zabune, ali se zato uvek se potežu kao argument za odustajanje od inicijativa ovakvog i sličnog tipa, dok za neke druge uvek ima entuzijazma i novca), zaista treba podizati spomenike, kada su prioriteti na nekoj drugoj strani?
Ipak, bez obzira na sve prepreke i sumnje, major Dragutin P. Gavrilović (kasnije je dobio i čin pukovnika) zaslužuje svoje obeležje. Njegovo učešće u oslobodilačkim ratovima svakako potvrđuje takvu konstataciju. Čačak duguje svom velikom heroju spomenik kao znak poštovanja i sećanja, kao poruku budućim generacijama da hrabrost i žrtvovanje nikada ne smeju biti zaboravljeni.
Ili, možda, ipak treba da budu zaboravljeni?
Zato je jubilej 2025. prilika da ponovo pokrenemo ovu inicijativu, s nadom da će za jubilej 2035. godine, ili u nekoj od narednih decenija (nikada nije kasno), Čačak ipak smoći snage da dostojno obeleži uspomenu na majora Gavrilovića.
*Tekst istoričara Narodnog muzeja u Čačku Miloša Timotijevića i majoru Dragutinu Gavriloviću možete pročitati na OVOM LINKU.
Čačani moji naravno da se svakom junaku podigne spomenik i da ulica u gradu nosi Njihova imena. 1885 godine na Neskovom visu u srpsko bugarskom ratu jedan JUNAK je postao jedini u istoriji ratova da bude odlikovan ordenom časti i unapredjen u viši čin-u čin majora. Taj JUNAK je naš čačanin iz sela Bečnja MIHAJILO KATANIC! Zbog pesme DVA RABA je Branislav Nušić robijao dve godine. Takav JUNAK samo u BG i NI ima ulicu major Katanic a u svom ČA nema…
Prvo most na Lozana River!
Kada bi bio u stanju da ukapiraš da Srbi i Balkanci u školama od pamtiveka uče mitologiju a ne istoriju onda bi i znao da ne samo da se ne zna kako je Stracimir barem približno izgledao jer njegovog lika nema ni na jednoj freski već nema ni podataka o njegovoj porodici osim da potiče od Zavide, a i to je zasnovano na pretpostavkama ili na posrednim informacijama koje su beležili letopisci dtugih pripadnika dinastije Nemanjić. Pa tako se ne zna ni tačna godina rođenja ni godina smrti ni da li je uopšte imao i koliko naslednika.
Jesi li izguglao? Svaka cast. Sta reci za toliko pamet. Ali treba da znas da Nemanjici nikad ne mogu biti iz doba mitologije,jer nisu mitoloska bica. To je vec istorija Srpskog naroda.
Veliki čačanin iz velikog i slanog vremena… Činjenica da ni više od 110 godina kasnije ovaj junak nema spomenik u svom rodnom gradu i to ne neki monumentalni, već ni onaj najmanji i najobičniji, jeste velika sramota brojnih generacija čačana. Kad uporedimo ovog junaka i njegova shvatanja i vizije Srbije sa ovim što je danas odlika njegovih danasnjih sugradjana, bojim se da danas malo ko ima dostojan da uopšte priča i pominje ovaj spomenik. Gde smo bili proteklih 110 godina i sta smo radili? Otišli smo za nekim drugim stvarima, na ovakve veličine odavno više ne trošimo ni minut svog vremena i zato i ne treba da čudi što nam se sve ovo dešava, štanam se dešava… Nema više odavno ovakvih čačana, čak ni u sećanjima. Pustimo ih nek u miru počivaju, a nama neka je dragi bog u pomoć.
Napraviće, isto kao što su napravili i spomenik županu Stracimiru.
Naravno da treba izgraditi spomenik ovom heroju. Mada bi prvo trebalo sačekati mišljenje „naših dušebrižnika“ da ne bude da je i on ratni zločinac
Nema para za spomenike ovakvim junacima,treba potrošiti 80hiljada evra na roštilj i to za sv.Nikolu iz opštinskog budžeta!Velike patriote!
Kako bih te odveo u neku kafanu da se najedes cevapa da ti vise ne padnu na pamet. Kakve veze ima ova teme sa cevapima? Koji prostakluk majko Bozija.
Naravno i da bude postavljen na Trgu a ne da trg, kako su planirali, „krasi“ spomenik nekom imaginarnom Stacimiru za koga se ne zna ni kako je izgledao.
Citaj, uci pa ces znati Svi treba da znamo istoriju. Stracimir nije imaginarna licnost, postojao je,i brat je Stefana Nemanje. Osnivac je utvrdjenja Graca danasnjeg Cacka. Znaci tvorac naseg grada. Jadni smo mi u neznanju i sramoti da to neznanje pokazemo.
Naravno da treba ali bi bilo lepo da grad Beograd pokloni spomenik Čačku jer ih je ovaj veliki Cacanin zaduzio.
Dobar predlog. Ali ne treba pitati gradjane Cacka, vec Milu Pajic, Natasu Kandic, Piculu, Kutrija. Oni su bitni. A od lokalnih Stojana, Pavla, Ivana. Pa studente blokadere. Bez njih nista nema.
Da!
Svakako velikom coveku..
Takvoj legendi treba,i te kako!
A vojvodi Stepi napraviti novi!!!
,Praksa je da se komandanti pobednickih bitaka stave na konja a nas velikan Stepa je zavrsio kao da je bio kurir!
Neko se sprdao!
Naravno da treba