Da li novi Zakon o eksproprijaciji omogućava oduzimanje imovine po ceni manjoj od tržišne?

0
Foto: Ilustracija

Kada država iseli vlasnika kuće ili stana zbog javnog interesa, a u procesu eksproprijacije, dužna je da mu isplati tržišnu cenu za tu nepokretnost.

Međutim, izmenama Zakona o eksproprijaciji koje su upravo usvojene, predviđeno je da vlasnici čiji objekti nisu legalizovani – i u slučaju kada za njih nisu okončani postupci ozakonjenja – u procesu eksproprijacije imaju pravo na naknadu samo u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

To je u nekim slučajevima i višestruko manje, pa ti građani ne mogu da se skuće ni u istom području, ni na površini koja je jednaka oduzetoj nekretnini.

Sagovornici portala N1 smatraju da je ovo – nedopustivo.

Novi zakon o eksproprijaciji sinoć je usvojen u Skupštini Srbije. Građani već uveliko protestuju zbog novih odredbi koje uključuju i proglašavanje privatnog interesa stranog investitora za javni interes građana Srbije, a za danas je najavljen i veliki protest i blokada saobraćajnica.

Prema mišljenju advokata Boška Kneževića, koji zastupa nekoliko porodica u sudskom procesu povodom eksproprijacije njihovih domova u blizini obilaznice u Beogradu, vrednovanje neozakonjenih objekata po građevinskoj vrednosti najveća je opasnost novog zakona.

Smatram da je to glavna promena zakona. U Srbiji imate stotine hiljada nelegalizovanih objekata i oni sada hoće da ih eksproprišu po građevinskoj vrednosti . Ti objekti se pretežno nalaze u urbanim sredinama. U Beogradu i Novom Sadu i drugim urbanim mestima ne možete ljudima da date 600 evra za kvadrat, jer ćete ih svakako oštetiti. Smatram da se ovakve izmene zakona rade upravo iz tog razloga – da bi se platili manji iznosi u urbanim sredinama za te objekte. Sve ovo je usmereno ka tome da se tu uštedi novac – navodi Knežević.

On ukazuje i da Fruškogorski koridor, pa brza pruga od Beograda ka Nišu, povezivanje Sombora i Kikinde, Zrenjanina i Beograda, predstavljaju trase koje delom idu kroz urbana naselja. Tu, navodi, vlasnicima treba platiti tržišnu vrednost objekata.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da razlika između građevinske i tržišne vrednosti nekretnine značajno varira u zavisnosti od lokacije, ali da se u proseku kreće oko 600 evra po kvadratu bruto površine. I to kada imate svoj plac.

Pustili su investitore da grade nelegalno, sada će sirotinja da nadrlja. Nismo uopšte svesni šta može da proistekne iz toga – navodi Rodić.

Kolika razlika može da bude između građevinske i tržišne vrednosti Rodić navodi na primeru Novog Beograda.

Za objekat koji se prodaje na Novom Beogradu po ceni od 2.500 evra po kvadratu, proizvođačka cena ne može da izađe više od 650 evra bruto površine, a sa zemljištem i komunalijama i pripadajućim taksama to može da ide do 1.000, najviše 1.1100 evra. Pri eksproprijaciji će vlasnik takvog objekta biti bar duplo oštećen – navodi Rodić.

Advokat Boško Knežević ističe da je i Ustavom propisano da eksproprisana imovina mora da se plati najmanje po tržišnoj vrednosti.

Oni hoće sada da umanje prava ljudi koji imaju neozakonjene objekte, iako to što su nelegalizovani nisu uvek posledica neke neodgovornosti ljudi koji su ih gradili već prosto – urbanističkog plana koji stoji već 40 godina, kao što je slučaj sa ljudima čije su se kuće našle „na putu“ obilaznici oko Beograda – navodi Knežević.

Podsetimo, devet porodica iz sela Rakovica u beogradskoj opštini Voždovac, od Koridora Srbije dobilo je ponudu za naknadu na ime eksproprijacije od svega – 350 evra, pošto je reč o neozakonjenim objektima.

A nisu mogli da se ozakone jer je pre 40 godina urbanističkim planom predviđena gradnja obilaznice. Sudovi su u sličnim postupcima dodeljivali naknadu štete u iznosu tržišne vrednosti vlasnicima takvih objekata ako gradnja po urbanističkom planu nije počela posle deset godina od donošenja plana, a ovde je reč o četiri puta dužem razdoblju – navodi on.

Izvor: N1

BEZ KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR