Kada država iseli vlasnika kuće ili stana zbog javnog interesa, a u procesu eksproprijacije, dužna je da mu isplati tržišnu cenu za tu nepokretnost.
Međutim, izmenama Zakona o eksproprijaciji koje su upravo usvojene, predviđeno je da vlasnici čiji objekti nisu legalizovani – i u slučaju kada za njih nisu okončani postupci ozakonjenja – u procesu eksproprijacije imaju pravo na naknadu samo u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.
To je u nekim slučajevima i višestruko manje, pa ti građani ne mogu da se skuće ni u istom području, ni na površini koja je jednaka oduzetoj nekretnini.
Sagovornici portala N1 smatraju da je ovo – nedopustivo.
Novi zakon o eksproprijaciji sinoć je usvojen u Skupštini Srbije. Građani već uveliko protestuju zbog novih odredbi koje uključuju i proglašavanje privatnog interesa stranog investitora za javni interes građana Srbije, a za danas je najavljen i veliki protest i blokada saobraćajnica.
Prema mišljenju advokata Boška Kneževića, koji zastupa nekoliko porodica u sudskom procesu povodom eksproprijacije njihovih domova u blizini obilaznice u Beogradu, vrednovanje neozakonjenih objekata po građevinskoj vrednosti najveća je opasnost novog zakona.
– Smatram da je to glavna promena zakona. U Srbiji imate stotine hiljada nelegalizovanih objekata i oni sada hoće da ih eksproprišu po građevinskoj vrednosti . Ti objekti se pretežno nalaze u urbanim sredinama. U Beogradu i Novom Sadu i drugim urbanim mestima ne možete ljudima da date 600 evra za kvadrat, jer ćete ih svakako oštetiti. Smatram da se ovakve izmene zakona rade upravo iz tog razloga – da bi se platili manji iznosi u urbanim sredinama za te objekte. Sve ovo je usmereno ka tome da se tu uštedi novac – navodi Knežević.
On ukazuje i da Fruškogorski koridor, pa brza pruga od Beograda ka Nišu, povezivanje Sombora i Kikinde, Zrenjanina i Beograda, predstavljaju trase koje delom idu kroz urbana naselja. Tu, navodi, vlasnicima treba platiti tržišnu vrednost objekata.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da razlika između građevinske i tržišne vrednosti nekretnine značajno varira u zavisnosti od lokacije, ali da se u proseku kreće oko 600 evra po kvadratu bruto površine. I to kada imate svoj plac.
– Pustili su investitore da grade nelegalno, sada će sirotinja da nadrlja. Nismo uopšte svesni šta može da proistekne iz toga – navodi Rodić.
Kolika razlika može da bude između građevinske i tržišne vrednosti Rodić navodi na primeru Novog Beograda.
– Za objekat koji se prodaje na Novom Beogradu po ceni od 2.500 evra po kvadratu, proizvođačka cena ne može da izađe više od 650 evra bruto površine, a sa zemljištem i komunalijama i pripadajućim taksama to može da ide do 1.000, najviše 1.1100 evra. Pri eksproprijaciji će vlasnik takvog objekta biti bar duplo oštećen – navodi Rodić.
Advokat Boško Knežević ističe da je i Ustavom propisano da eksproprisana imovina mora da se plati najmanje po tržišnoj vrednosti.
– Oni hoće sada da umanje prava ljudi koji imaju neozakonjene objekte, iako to što su nelegalizovani nisu uvek posledica neke neodgovornosti ljudi koji su ih gradili već prosto – urbanističkog plana koji stoji već 40 godina, kao što je slučaj sa ljudima čije su se kuće našle „na putu“ obilaznici oko Beograda – navodi Knežević.
Podsetimo, devet porodica iz sela Rakovica u beogradskoj opštini Voždovac, od Koridora Srbije dobilo je ponudu za naknadu na ime eksproprijacije od svega – 350 evra, pošto je reč o neozakonjenim objektima.
– A nisu mogli da se ozakone jer je pre 40 godina urbanističkim planom predviđena gradnja obilaznice. Sudovi su u sličnim postupcima dodeljivali naknadu štete u iznosu tržišne vrednosti vlasnicima takvih objekata ako gradnja po urbanističkom planu nije počela posle deset godina od donošenja plana, a ovde je reč o četiri puta dužem razdoblju – navodi on.
Izvor: N1
