Da li se isplati popravljati belu tehniku koja „crkne kad istekne garancija“? Evo šta kažu majstori

Danas svako domaćinstvo u Srbiji ima frižider, zamrzivač, bojler i veš mašinu, a veliki je broj i onih koji imaju ugrađene klima uređaje.

Upravo ova bela tehnika umnogome olakšava život ljudima. Međutim, šta kada ovi aparati „zakažu“ i potrebna im je popravka, ili kada su potpuno dotrajali? Mogu li se uređaji bele tehnike popraviti i šta se dešava sa električnim i elektronskim otpadom, isplati li se dati pare majstoru ili kupiti nov uređaj, a stari baciti – evo šta kažu majstori.

Ljudima je važno da svi uređaji bele tehnike rade kao „švajcarski sat“. Pronalazak dobrog majstora veliki je izazov i iako se na internetu mogu naći brojni oglasi servisa i majstorskih radnji, najbolja opcija je ipak neki majstor koga vam ga je neko preporučio.

– Cena varira, ali moraš da vidiš malo ljude i u kakvom su materijalnom stanju. Utiče i to koji su delovi uređaja pokvareni, odnosno, koliko ih je lako ili teško naći – kaže za Blic majstor Sloba iz Grabovca koji ima malu radnju za popravku bele tehnike.

Ovaj mastor kaže da cena popravke ne zavisi samo od starosti uređaja.

– To koliko će novca biti potrebno za popravku ne zavisi samo od starosti uređaja, već i od cene delova. Na primer, nije isto menjati ležajeve koji mogu da koštaju par stotina dinara, ili ako se menja limna postava ili elektronika, što može biti i više hiljada dinara samo za materijal. Zamena ležaja košta oko 7.000-8.000 dinara, nekad moraju da se stavljaju i četkice za veš mašinu. Tu su i popravke pumpi, grejača, potrošni materijal. Ima i mogućnosti da se popravi elektronika i ona uglavnom nije skupa, košta od 3.000 dinara pa naviše u zavisnosti od uređaja – kaže ovaj majstor.

A da li se isplati popravljati belu tehniku? Prema rečima ovog majstora, isplati se. Međutim, rezervisan je kada je u pitanju suma do koje se ide sa trošenjem novca na popravke.

– Do nekih 10.000 dinara se isplati popravljati, ali opet kažem, to zavisi i od uređaja koji se popravlja. Mašine koje mi ljudi donose najčešće imaju kvarove na amortizeru, pumpi, grejaču ili ležajevima – kaža majstor Sloba.

– Veš mašina je pre 30 godina koštala 1.000 maraka, nije bilo jeftinije, samo skuplje, a sada nova veš mašina ima da se nađe i za 200 evra. Ima istine u tome što ljudi kažu za rok trajanja ‘kada istekne garancija, istekne i rok trajanja’. Kvalitet današnjih mašina je manjeg ranga, a tu su i razlike u načinu proizvodnje, ali i upotrebe – kaže majstor Miloš iz Mionice.

On se takođe osvrnuo na to da je bela tehnika nekada bila bolja.

– Ako tako posmatramo, mašina od 1.000 evra trajala je nekad 25-30 godina, a ova od 200 evra traje pet, šest. Tu je matematika ista, ljude isto izađe, samo što misle da nije pravedno jer se tako brzo pokvari – kaže on.

Oba majstora su saglasna da se mašine ne prave kao nekada.

– Pumpe su sada plastične, one tokom vremena dobiju luft, pa postanu bučne ili padaju u debalans i ne mogu da izbacuju vodu, onda rotor ne može da radi svoj posao izbacivanja vode – kaže majstor Sloba, i dodaje da se ljudi žale da im se „mašina pokvarila onog momenta kada je istekao rok trajanja“.

– To je utisak, ali ne može se jedna veš mašina posmatrati kao lubenica, jer ako ode grejač na veš mašini, laiku je mašina u kvaru, a meni kao majstoru to je samo ‘crk’o grejač’. Ima mašina koje ‘žive’ i po 15-20 godina, ima čak onih koje dostignu radni vek od 50 godina.

Kako kaže, stara dobra vremena kvalitetnih uređaja koji su se retko kvarili i radili perfektno su za nama.

– Nema tih starih više, one su nepravedno osuđene na propast. Sedamdeset odsto mašina je otišlo na otpad. Meni ljudi često daju staru mašinu koja je bolja jer odu i kupe novu mašinu sa elektornskim programatorom. Meni daju tu staru sa prohromskim kazanom, a ova nova ima plastični. Tu je plastika problematična jer se ljudi žale da im veš smrdi. A kako i ne bi smrdela jer ja kada otvorim taj plastični kazan, tu se skuplja prašina, a mašina sve vreme pere u toj prljavštini, i veš zato smrdi – rekao je majstor Sloba.

Slično iskustvo ima i majstor Miloš, koji kaže da i njemu ljudi daju belu tehniku koju ne mogu da poprave.

– Kada nešto ne može da se popravi ljudi to odnesu na đubre. Često dolaze ljudi i donesu te stare uređaje, a ja ako mogu to da iskoristim, iskoristim. Bude tu dosta metalnog otpada, onda to odnesem u staro gvožđe – navodi on.

Izvor: Blic