U izdvojenom odeljenju OŠ „Tatomir Anđelić“ u selu Ostra nadomak Čačka svečanom akademijom i prigodnim programom je obeleženo 130 godina od nastanka ove obrazovne ustanove. U novoizgrađenu kuću znanja davne 1894. u školske klupe je tada selo oko 50 mališana. Danas 130 godina kasnije, ostrovačko izdvojeno odeljenje matične škole u Mrčajevcima, ima svega osam učenika uzrasta od prvog do četvrtog razreda.
Sledeće školske godine će imati tri đaka, jer će četvrtaci stasati za više razrede i odlazak u osmorazrednu školu u Mrčajevcima. I u ovom slučaju ne bi bilo ništa neobično, da u ovom selu pod obroncima Vujna, Ostrice i Bukovika, nema skoro 1.000 stanovnika, čija deca, uporno zaobilaze malu seosku školu koju su sagradili i osnovali njihovi preci.
Iz klupa škole koja i danas ima tri učionice, stasali su brojni inženjeri, medicinari i lekari, pesnici i književnici, učitelji i profesori, generali, naučnici, piloti, narodni poslanici, umetnici, novinari i urednici. Tokom svih 130 godina škola nikada nije prestajala sa radom, a u periodu od 1920. do 1960. je brojala i do stotinu đaka, iz sva tri zaseoka.
- U svim istorijskim dokumentima čačanskog Međuopštinskog istorijskog arhiva kao prvi naziv se pominje ime „Škola ostrovačka“. U spisima još stoji da je sagrađena novcem meštana ovog sela, tačnije prilozima i potpisima 215 kućnih starešina. Prvo školsko zvono se oglasilo u jesen školske 1894/95. dakle, školu nije osnovao nijedan od vladara tadašnje Kraljevine Srbije kako je to slučaj u ovom delu Šumadije, već su je podigli meštani, prepoznajući značaj obrazovanja svoje dece. Budući da selo ima tri celine Škola ostrovačka je imala objekte u sve tri regije, Dobrinju, Solincu i centralni u Grabcu. Za 130 godina obrazovni proces su vodili brojni učitelji, među kojima i učiteljski bračni parovi koji su u selu dobijali stan i ovde živeli – rekao je meštanin Radomir Belić, koji je prisutne tokom svečane akademije podsetio na istorijat škole.
Kroz vreme je ova seoska škola administrativno pripojena većoj obrazovnoj ustanovi u Mrčajevcima. Ona danas nosi ime akademika Tatomira Anđelića, koji takođe ima poreklo iz Ostre.
Meštani su i ranije ukazivali na pojavu da roditelji iz ovog mesta decu ne upisuju u seosku školu, koja im je pred „kućnim pragim“, već ih svakodnevno odvoze u obližnje Mrčajevce ili Trepču. Razlozi su brojni, počev od većeg izbora učiteljskog kadra, preko boljih uslova za izvođenje nastave, pa sve do pomodarstva.
- Zahvaljujući značajnim ulaganjima Ministarstva i lokalne samouprave škola u Ostri sada ima identične uslove za odvijanje nastave kao i druge velike, savremene škole. Direktor OŠ u obližnjoj Bresnici i ja smo već krenuli u postupak preispitivanja opravdanosti da se deca upisuju van mesta stanovanja. Taj zakon ili propis, je zatvorio mnoge škole u Srbiji – rekla je profesor Vesna Jevđenijević, direktorka marične OŠ „Tatomir Anđelić“ u Mrčajevcima.
Selo Ostra je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka imalo više od 2.000 stanovnika i oko 400 domaćinstava. Danas je ognjišta za pedesetak manje, a broj stanovnika je prepolovljen. Međutim, ovo selo je i dalje po ljudstvu jedno od brojnijih u čačanskom kraju, u njemu školaraca ima, ali obrazovnu ustanovu svojih predaka uporno zaobilaze.
- Deca iz našeg zaseoka Racici su masovno upisana u susedno selo Donja Trepča. Njihovi roditelji su ljuti jer asfaltni put nisu dobili istog časa kada su ga tražili. Naime, asfalt koji im je obećan do njihovih kuća je stigao sa zakašnjenjem od godinu dana. Drugi deo dece u niže razrede ide u Mrčajevce. Njihovi roditelji, većinom loši đaci, danas traže bolje stručnjake za svoju decu. Treći razlog su mlade majke pomodarke, kod nas u selu poznate kao „žene sa Dedinja“ čiji naziv naselja jasno govori o kakvim strukturama ličnosti se radi – kaže meštanin Zoran Belić, penzioner koji je radni vek okončao u prosveti.
Pored školske zgarde koja je u potpunosti obnovljena i opremljena savremenim učilima, i samo selo je jedno od infrastrukturno najuređenijih u čačanskom kraju. Ovaj epitet su dobili zahvaljujući narodnoj poslanici Biljani Jakovljević (rođena Belić) koja lobira za čitaj ovaj kraj, a rođena je u Ostri.
Izvor: Politika/G. Anđelić
I tako,o lonac se tuce-buka se cuje..Sebi za pravo daju da komentarisu ljudi cija su deca skolovana u drugim skolama…Umesto da podrze i daju podrsku tim mladim ljudima sto ostaju u selu i nastavljaju da selo zivi..Nego tudji lom smeta,a svoj se ne vidi.A mame,ko mame,posebno sa Dedinja za svoju decu sve najbolje.Toliko.
proslava je bila zahvaljujući požrtvovanju malog broja ljudi ali moram se osvrnuti na razloge nedostatka učenika i to što jedno-dvoje dece ide u neke druge škole ne mogu značajno promeniti stanje ili demografsku sliku sela i jos,Izvinite, ali morate dublje da udjete u problematiku i razloge kao što je neodržavnje predškolskih aktivnosti i nastave jer ima jedno ili dva deteta u generaciji ili to što selo nema perspektivu pa se,posebno, mladji ljudi sele u gradove itd.. to je samo vaša površna odokativna procena, na selu nema ‘žena sa Dedinja’ već treba da im se klanjamo što su uopšte tu i što rade teške seoske poslove bez perspektive .. razlozi su dublji i ima ih više …
Nisu problem zene sa Dedinja mada mi se svidja taj naziv,problem je u tome sto nema dece i sto ima po jedno u generaciji. A ja kao majka smatram da nije dobro ni za jedno dete da bude samo da nema drustvo,jer kad to jedno samo ode u peti razred u maticnu skolu onda ne moze da se uklopi jer sva ostala deca imaju drugare sem nje(njega). Pozdravlja vas mama sa Dedinja 😊
Daj Bože da sve seoske škole budu pune dečice!!! Samo, treba se ženiti i udavati… decu radjati.. a ne životinje u naručju nositi!
Potpuno ista priča sa školom u Kačulicama.