Na današnji dan, 15. februara po gregorijanskom, odnosno 2. februara po julijanskom kalendaru, 1835. godine u tadašnjoj prestonici Kneževine Srbije, Kragujevcu, izdat je prvi Ustav Knjaževstva Srbije u narodu poznat kao Sretenjski ustav.
Zbog toga se u Srbiji 15. i 16. februar obeležava kao Dan držanosti Srbije i to je državni praznik, a za mnoge neradan dan.
Ovaj Ustav, smatraju istoričari, jedan je od najmodernijih i najliberalnijih ustava tog vremena jer je njime Srbija postala prva zemlja na Balkanu koja je ukinula feudalizam.
Istog dana kada se u Srbiji obeležava Dan državnosti, slavi se i praznik Sretenje. Prema narodnom verovanju, sreću se zima i leto. Ako na Sretenje bude sunčan dan, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ukoliko se na Sretenje medvedi uplaše sopstvene senke i vrate nazad u zimski san, takođe se veruje da će zima potrajati još mesec i po dana.
Takođe, tridesetjednu godinu pre donošenja Ustava, na zboru u Orašcu podignuta je revolucija poznatija kao Prvi srpski ustanak. U spomen na taj dan, doneta je odluka da se obeležava i kao Dan državnosti Srbije.
Sretenjski ustav napisao je Dimitrije Davidović, čuveni srpski diplomata, političar, publicista i novinar. Njime je vlast podeljena na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, što se i danas smatra demokratskom podelom vlasti svuda u svetu. Njime su se proklamovale ljudske slobode i prava poput prava na slobodu kretanja, izbor zanimanja, veru i nacionalnost. Iako je Ustav potvrđen na tadašnjoj Skupštini, ukinut je nakon 55 dana zbog pritiska feudalnih država poput Turske, Austrije i Rusije.
